Забрињава податак да су девојке и младићи између 15. и 25. године склони све чешћем коришћењу амфетамина и хероина

Свака друга млада особа у нашој земљи пробала је марихуану, свака седма конзумирала је „нешто за смирење”, а подаци изведени из најновијег истраживања Кровне организације младих Србије „Алтернативни извештај о положају и потребама младих у Србији” упозоравају да је чак 14 процената младих пробало екстази, док је сваки осми експериментисао с кокаином. Студија која је урађена на репрезентативном узорку младих од 15 до 25 година такође је показала да је свака десета млада особа макар једном пробала амфетамине, а халуциногену дрогу ЛСД конзумирало је пет процената њих. Како у разговору за наш лист истиче Стефан Ђорђевић из Кровне организације младих Србије, посебно забрињава податак да је скоро свака десета млада особа пробала све психоактивне супстанце – од марихуане, преко амфетамина до хероина.

– Чињеница да је тако висок проценат младих особа признао да је пробао дроге говори да су оне доступне, да држава нема адекватну контролу над дилерима и целом индустријом илегалне трговине дроге, али и да млади од свог џепарца могу себи да приуште различите психоактивне супстанце. Ми у овом испитивању нисмо трагали за одговором колико често млади користе дрогу и да ли су од ње зависни – само нас је занимало да ли су пробали неку психоактивну супстанцу. Иако су одговори који смо добили прилично забрињавајући, још више нас брине веома висок проценат младих који конзумира алкохол – чак 95 одсто њих одговорило је да је пробало алкохол, а сваки осми признао је да пије чешће од једном недељно. Ово истраживање такође је показало да трећина младих свакодневно пуши, а додатних 15 процената њих понекад запали цигарету – истиче наш саговорник. Он додаје да није изненађен високим процентом младих који су почели да експериментишу са дрогама и подсећа да велики број њих живи са родитељима, нема посао и признаје да је депримиран ситуацијом у којој се налази.

Др Мира Ковачевић, директорка Специјалне болнице за болести зависности у Драјзеровој улици, каже да није изненађена овако високим бројем младих који су експериментисали са психоактивним супстанцама и објашњава да је дрога одавно изгубила ореол „забрањеног воћа”.

– Претходне генерације одрастале су уз драматична упозорења својих родитеља да је дрога нешто опасно и страшно што их може коштати живота. Млади данас одрастају уз филмове у којима велики број главних јунака конзумира кокаин или амфетамине, одлазе на музичке фестивале који се одржавају у славу пива, слушају јавне полемике о легализацији марихуане, па не треба да чуди због чега психоактивне супстанце не доживљавају као опасност. Са друге стране, цена дроге пада, стандард расте и готово свака млада особа може себи да приушти рекреативно, то јест повремено узимање дроге – сматра наша саговорница.

Она додаје да је однос према „дизајнирању” сопственог расположења уз помоћ супстанци данас либералнији него раније. Наиме, постало је уобичајено да узмемо седатив када смо нерасположени, алкохол како бисмо појачали добро расположење или неко енергетско пиће да бисмо „прегурали” ноћ. Иако се седативи издају само на рецепт, они су присутни у скоро свакој кућној апотеци, јер се добијају као помоћна терапија у лечењу високог крвног притиска, од кога пати половина наших суграђана.

– Данас није уобичајено да сами родитељи дају младима неко средство за смирење ако су узнемирени или излазе на испит, па не треба да изненађује што су пилуле постале уобичајени начин за дизајнирање расположења. Знамо да се на бројним музичким фестивалима амфетамини купују без икаквих проблема, а оно што је мање познато јесте да се млади међусобно такмиче ко ће више пилула да прогута за вече. Једна девојка је пре неколико година главом платила ову врсту такмичења – узела је чак 15 таблета екстазија. Иако се највећи број особа на лечење јавља због зависности од хероина, расте број оних који траже помоћ стручњака због амфетамина и политоксикоманије – упозорава др Ковачевић и додаје да популарности екстазија доприноси и чињеница да нема опасности од добијања вируса ХИВ-а и хепатитиса, који се преносе зараженим шприцевима приликом конзумације хероина.

Она подсећа да је у нашој средини алкохолизам много већи проблем од наркоманије, о чему говори и податак да је један проценат становништва завистан од психотика, а чак десет одсто од алкохола.

Извор: "Политика"