Савремени човек се може дефинисати као Богом створено биће, удаљено од свог Творца, који је постао човек насиља  прожет самољубљем и себичношћу коју одржава кроз ратове (телесне и мислене) и духовне деструктивне правце доступне у материјалистичко- секуларној основи човечанства.

Основна дефиниција човека кроз свe време од његовог настанка гласи: Човек је Богом створено биће по његовом обличју, који се састоји од душе, духа и тела, са слободном вољом и коме је основно стање у којем обитава у складу љубав. Насупрот човеку насиља стоји човек молитве.

Последица пада човека лежи у његовом удаљењу од Бога. Корени леже од првог греха, али тај духовни рат у бескрајним честицама универзума потиче још пре стварања човека. Створитељ свега видљивог и невидљивог, најпре створи бестелесна бића који се зову ангели.  Један од најлепших међу њима и најдарованијих ,беше Архангел Сатанаило- светлоноша. С' обзиром да нетелесна бића имају огромне моћи и познају сам Извор живота, Сатанилово духовно стремљење доведе до поделе небеса, те велики број војске Божије приступи у редове генерала Сатанила који себе прогласи за Господара.

Бог је апсолутно савршен нема почетак и крај и кроз савршену промисао створи бића створена од праха земаљскога са својом материјалном структуром у коју је удахнут Дух живота. Човек од свог постања беше најсавршенија креација која беше баланисирана у савршеној Љубави и постаде Господар над свом материјалном творевином и зверима, са само једним ограничењем да  не куша плодове Дрва познања. Ова забрана има духовну и материјалну компоненту. Сатанило знан и као ђаво у почетку разговараше са Господом кушајући правду и савршенство његово. Но Господ премудри ради заштите човека установи забрану чијим поштовањем човек поштује склад и Закон Божији, те својом послушношћу не могаше пасти због духовног стремљења ка послушанију. Док плодови дрва познања у себи садражаше супстанце који попут отрова утичу на душу и дух остављајући га без заштите отварајући нове видике и пут ка Богоодступништву, те кушањем плодова утиче се најпре на сам генетски склоп човека прожимајући тело отровом стварајући другачију генетску подлогу. Ђаво обманом навуче човека на грех и Адам и Ева се потуцаше по свету земаљском, сведочећи Господу, али овога пута без његове непосредне заштите. Човек имаше дарове размонажавања уз Божију благодат, те од мужа и жене настају синови Божији са слободном вољом у одабиру живота по телесном (адском) или духовном (небеском) устројству. Постоје четири начина живота на Земљи. Први подразумева пут којим се   одбацује постојање Бога; други- којим се свесно човек приклања силама таме; трећи - вера у постојање Бога, али давање предности страстима да воде душу и тело уз разноразна оправдања; и четврти Богом одабрани пут са вером у живот вечни и бесмртност душе, пун успона и падова.

Бог је непроменљив кроз историју и постојање човека, али се може уочити еволуција њиховог односа, што зависи од развоја духовности и чувања љубави у срцу човечијем. Прво телесно насиље забележено у књизи над књигама беше братоубиство Каиново учињено због зависти над братом Авељом, када само небо плакаше што говори о природи Бога који насиље не створи, но оно настаде оног трена када се небеса поделише због Сатанаилове гордости. Архангел Михаил војском својом одбаци Сатанаилове следбенике, када он постаде ђаво, сотона и убица, те и сам увиде да је Бог највећа и најсавршенија сила, али повратка више није било, небеску хармонију у његовом царству замени  стање бројних негативних сила пројављених кроз страсти које руше природност од Бога створених. Зло, а самим тим и насиље је настало поделом неба и злоупотребом Божијих дарова од Сатанаила.

Велики степен насиља отелотворен је у времену пре потопа. Касније кроз рађање мноштва синова и кћери многи кренуше путем насиља. Најпре оно беше међ' појединцима, потом групама, па народима и тако уназад егзистира кроз многе векове.

Човек освешћен има велику силу духовну која се пројављује кроз веру и молитву. Човек је биће молитве, јер има насушну потребу комуникације са Богом. Из те потребе и великих надматеријалних способности човек откри разне технологије. Треба сваки човек да промисли дубоко о примерима насиља и рата кроз историју и да одабере пут којим ходи. Насиље Египатско према Јеврејима и других нехнабожних народа; насиље сина Авесалома према оцу Давиду; Давидово насиље према Урији Хетејину; убиство Претече Христа и проливање крви самог Месије од оних који Бога заборавише; страшни прогони Хришћана пројављени примером Светог Георгија; ратови безбожних народа; насиље Турака над Србима кроз векове; инквизиција католичке цркве; насиље Германа према Србима; Милоша према Карађорђу; брата према брату за време комунизма и бројна насиља на тлу Балканског полустрва последње две деценије.

Човек има бесконачну моћ комуникације путем мисли својих, но затрованошћу душе човек живи телесним чулима. Каква је ситуација данас коју пратимо као сведоци? Насиље, насиље и насиље...

И даље у српском друштву преовладава мир, али насиље се кроз различите начине приближава спремно да прождере цео српски живаљ. Човек као биће комуникације, пре свега кроз молитву са Богом, потом мислима са другим људима и најзад речима изговореним језиком не види своју вантелесну компоненту и храни тело и чула. Бројна технолошка достигнућа која треба да служе за добробит човечанства заправо имају супротну улогу. Некада је најбрже средство комуникације била сама мисао и молитва, али данашњи дух времена тежи да затрује душу човека и он није спреман за чишћење унутрашњег човека, те бива затрован и као такав подложан бројним манипулацијама. Најефикасније средство за програмирање свести човека и вођење на његову странпутицу јесу савремени начини комуникације и сама доступност различитим информацијама путем интернета, телевизије и других медија. Кроз свакодневне садржаје који се пласирају човеку који није духовно будан се урезују слике насиља. Као такав он постаје мислени роб где преовлађује деструкција и насиље. Од таквих мисли настају насилне речи, потом насилна дела, које прате насилне навике, које чине насилни карактер и који кроји насилну судбину човека.

Свакодневница човекова је да мислима напада брата свога и ако у старту кроз хришћански подвижнички живот не заустави такво негативно струјање, настаје прво насилно видљива реч, то може бити псовка изговорена у аутомобилу, насилно дело које може бити шамар жени која ти децу роди, а онда се формира насилан карактер кроз навике који може бити усмерен према родитељу, жени, комшији, колегама, другим учесницима саобраћаја итд. Овакви карактери су скројили многе насилне судбине, а оне удружене чине насилно друштво.

Последњих дана пробудила се свест народа о високом степену насиља у нашем друштву која се пројавила снимцима и вестима о тешком пребијањем младића у Новом Саду, ликвидацијa у сред дана на простору Новог Београда експлозивном направом, убиство младог човека који је насилно живео и од насиља завршио свој живот на Бањици. Сведоци смо овим и сличним догађајима готово последње две деценије, некада народ реагује некада не и тако постајемо млаки и све што није природно човеку постаје нормално. Заборавиће се ови догађаји којима тренутно сведочићемо, а за неко време пројавиће се још насиља, а шта чинимо по том питању?

Степен насиља је далеко већи на Азијском континетну, Афричком, Америчком итд. Цивилизација западне Европе се издигла у насиљу и у рату. Али зато не треба да заборавимо да су Православни народи Богом одабрани и њему мили, те као такви имају свету дужност сејања добра и да уништавају на духовном плану плодове Каиновог семена. Како то чинити но Светосавским начином живота кроз Божије тајне сачуване у Цркви. А шта ће се десити када Богом одабрани крену странпутицом? Ко ће чинити баланс између добра и зла? Нико, завладаће Антихрист и слуге његове, те се Божије име неће спомињати сем у катакомбама до краја овог чулног света.

Догађаји у Новом Саду су последица спреге путева дроге и спајања црногорског и српског подземља у разним другим пословима где се „прљав“ новац убацује у легалне токове. Човек који је на снимку забележен као насилник, одрастао је без Бога, робује телу и својој агресивној нарави, те су некако успевали спортски подвизи, родитељи и пријатељи да ублаже насилност једног монструозног карактера. Такав човек уништи свега што се дотакне, живи за новац, моћ  и силу. Постаје угледан члан друштва кроз власнички удео у фирмама, чак стекне и академско звање на квази институцијама и инсталира се у основне поре друштвеног живота. Многи честити младићи и девојке трпе због ширења оваквих појединаца и на крају се открије његов карактер и пројави тешка судбина. Трошењем беспотребне енергије оваквог бића испашта еквивалентно хиљаду младих људи. Из самог догађаја који је посведочио његовом насиљу објављивањем снимка сагледава се његова природа, пропуст породице да уздиже Обилиће, а не издајнике. Свак' ко живи нечисто је издајник светог рода Немањића. Том догађају претходило је много друго бројно насиље кроз ријалити програме који трују душу, уздизање жена лаког морала и себичних момака који постају узори младима, те овај снимак представља само исходиште пута којим се млади Срби крећу. Некада су људи у тридесет година имали по троје, четворо, деце и по два три рата иза себе за спас отаџбине, а основна је разлика што и у тим ратним годинама прави Срби су поред јунаштва увек били чојствени и могли да заштите друге од себе, јер су имали љубав и Бога у срцу. Младић који је телесно унакажен је некада словио за пријатеља од насилника, а ја бих то више назвао познаником, те уместо да свој живот усмерава људима чистог срца, он се креће близу оваквих сасуда демонских. Граница којом се одељује учесник у тучи од монструма убице јесте једанаест беспотребних удараца и унакажење горњих екстремитета у  бесвесном стању. 

У овом случају начињен је пропуст породице, свих институција, и друштва у целини јер смо кроз последње две деценије прихватили насиље као начин живота. Млако реаговање на бројне друге догађаје, а када би неко и подигао глас против вршњачког насиља у школама, против ријалити програма и сл. одмах би био осуђен јер не разуме ново време, а жртве се брзо омрзну и одбаце. Нема новог времена, постоји човек са са својом сложеном телесном и духовном компентном, те као такав мора живети у љубави са Богом и ближњима. Као што негда Срби у  Немањино време заштитише веру од Богумила, тако и данашњи Срби морају заштити српску децу! Како? Насиље се не решава насиљем, већ одлучном акцијом државних институција против свих актера наведеног догађаја и свих сличних облика насиља механизмима који су дати на располагање, а да је дошло боље време знаћемо када главе породице почну да устројавају своју децу, а не да оправдавају и када сваки грађанин сме да се обрати својој држави за помоћ, а не као ово време истинског неповерења.

Основни процеси који подривају друштво и кроје му насилну судбину су: велика злоупотреба дрога и велики број абортуса, а насупрот тога мали број људи који примају свето причешће и младих који заснивају породице. Такви процеси настају због ниског степена морала и прихватања живота у лажи. Није образован онај који има диплому приватног факултета у Србији или који је купио већину испита на овај или онај начин на државном факултету, но онај који има образ попут носиоца Солунског пробоја, наших предака, који су били мужеви, очеви, ратници, сељаци, јунаци и поврх свега људи.

Не може се подржавати систем у којима људи са познаствима пролазе кроз државне институције, где су жене униформног изгледа (фризуре, груди, уста), где се млади школују на којекаквим установама, где су жене девојке, мушкарци момци, храмови празни, епископи уцењени, где Косово није српско, уџбеници школски сликовнице и где је бити добар и честит мана.

Лазар М.