header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Ава Јустин: Беседа у манастиру Каони 1977.год. Штампај Е-пошта
субота, 15 август 2009

Ава Јустин

БЕСЕДА ОЦА ЈУСТИНА У МАНАСТИРУ КАОНИ 1977. ГОД

             Само је Господ Христос, браћо, назв`о Своје учење Благовест. Нико од мудраца овога света, нико од философа, нико од научника није се усудио да назове своје учење, своју науку Благовешћу. Како може бити Благе Вести у овоме свету, где смрт постоји? Каква радост може бити у овоме свету где смрти има? Ако је смрт завршетак живота, онда је бесмислен сав овај свет, и човек у њему, и људи у њему и род људски у њему.

Господ је назв`о Своје учење Благовешћу зато што је заиста победио смрт. А смрт у овоме свету, шта је? Једина горчина, вечна горчина! Ако се мој и твој живот завршавају смрћу, онда је Бог злочинац, који ме је створио, и мене и тебе и свако људско биће, за храну црвима, за храну змијама!

И то смисао нашег живота? Не!

Господ је дошао у овај свет да победи смрт. Дошао је да нам осигура Живот Вечни. У томе је новина Хришћанства. У томе је Господ Христос једино биће у овоме свету, Које заиста решава питање живота, и мог и твог и сваког људског бића, и целога света уопште. Својом победом над смрћу, Својим Васкрсењем Господ осигурава Живот Вечни сваком људском бићу. У томе је Благовест, у томе је Његово Свето Еванђеље, у томе је оно што нико никада људима не може дати осим Њега.

Вели се у Светом Еванђељу: „Бори се у доброј борби вере, мучи се за Живот Вечни“. То је наш позив у овоме свету, осигурати себи Живот Вечни овим привременим животом, животом од 5, 10, 50 или 100 година. Какво је то богатство, добити Живот Вечни! А шта је тај Живот вечни? То нам је Господ Христос казао у Своме Светом Еванђељу. То нам је Господ Христос казао откривши тајне неба и земље. То нам је Господ благовестио, давши свакоме од нас могућности да верује у Њега и тиме осигура себи Живот Вечни. И данашње Свето Еванђеље, које сте чули, оно, заиста отвара Небеска Врата сваком људском бићу.

У овоме свету ми живимо често у гресима. А сваки грех, браћо, има ђавола у себи. Мали грех има малог ђавола, а велики грех великог ђавола у себи. Али Бог је дошао у овај свет, Господ Христос је дошао у овај свет да победи ђаволе, да победи оно што нас људе лишава Вечнога Живота. И данашње Свето Еванђеље говори нам о томе. Данас је Спаситељ Своје Еванђеље свео на две врлине, на два подвига: на молитву и пост. Када је несрећни отац, вели се у Светом Еванђељу, довео свог бесомучног сина Господу Христу, и моли Га да га исцели, говорећи Спаситељу: „О мени месеца бесни и мучи се врло, и ђаво га баца час у ватру час у воду. Помози ми. Исцели мог сина“. Спаситељ исцељује његовог сина наочиглед многобројног народа. Апостоли су били посрамљени тиме што они нису могли да истерају из овог младића нечистог духа. И кад је Спаситељ исцелио то момче о коме се говори у Еванђељу, и ушли су у кућу, Апостоли га питају: „А зашто га ми не могасмо исцелити? Ми смо васкрсавали мртве, чинили многобројна чудеса у име Твоје, а ето, овај младић остаде неисцељен и нисмо могли да истерамо нечистог духа из њега“. Шта је то? Господ им онда рече: „Овај се род изгони само молитвом и постом.“ Само молитвом и постом. Ето скраћеног Јеванђеља. Молитва и пост потребни су да се очисти човек од сваке нечистоте, да се очисти човек од свакаквог ђавола, не само од свакога греха, него молитва и пост осигуравају победу над сваком немоћи, победу над сваким грехом, победу и над самом смрћу. Зато је Еванђеље о посту и молитви најглавније за свако људско биће, поготову за нас Хришћане. Када имаш молитву и пост, када се подвизаваш у њима, ти у самој ствари водиш себе и уводиш себе у Вечни Живот. Јер шта је то што нас лишава Вечнога Живота? То је грех. Јер грех рађа смрт.

И у смрти и иза смрти, ко стоји? Ђаво!

Ми људи, ми смо највећи кривци у овоме свету. Криви смо од свих птица, од свих зверова, јер смо ми људи увели грех у овај свет, смрт и ђавола. Зато, свака је птица боља од човека, свака је звер боља од човека, јер нико није ту страхоту смрти навео на род људски осим човека. Зато, наша Хришћанска вера, Еванђеље Господа Христа, наука Господа Христа тражи од нас једно: да осигурамо себи Живот Вечни у овоме свету и овоме животу. На који начин? Вером у Господа Христа, молитвом, постом.

Данас, чули сте, Свети Спаситељ вели у Свом Еванђељу: „Ко верује тај у самој ствари, већ има Живот Вечни“. Све је могуће ономе који верује. Откуда,  зашто? Зато што вера у Господа Христа сјединује нас са Њим, са Богом, и тиме нам даје све Божанске Силе да побеђујемо сваки грех, сваку немоћ, сваку смрт, сваког ђавола. Када си са Господом Христом, нарочито када си у посту и молитви, ти си победник највећи у овоме свету. Побеђујеш, кога? Највећег непријатеља рода људског, побеђујеш смрт и осигураваш себи Живот Вечни.

Браћо, не варајмо себе, само два пута воде из овог света у онај свет. Један пут води у Рај, други пут води у пакао. Ту нам је истину Господ објавио кроз причу о богаташу и Лазару. Богаташ, због рђавог и злог живота свог, отишао је у пакао а смирени Лазар отишао је у Рај због свога трпљења, због своје муке, због свога смирења. И трећег пута нема. Ми Хришћани, ми се тиме одликујемо од других људи што заиста верујемо и сматрамо себе за вечна бића. Човек Хришћанин сваког тренутка је уствари људско биће. И ми људи, ако нисмо вечна бића, вечно ће онда бити човек. Само вера у Господа Христа Васкрслог, вера и у наше сопствено васкрсење и јесте та сила која нам осигурава Живот Вечни и дарује Небеско Царство и Рај. Зато Апостол Павле и вели: „Мучи се за Живот Вечни, ти Хришћанине“. Сваки Хришћанин треба да се мучи за Живот Вечни у овоме свету, то јест да се бори са страстима, да се бори са својим гресима, да се бори са својим залима и да тако пропути пут себи у васкрсење и у Живот Вечни.

Ми људи обични у овоме свету, мучимо се око земаљских ствари, као онај богаташ из Јеванђеља, коме су њиве биле родиле много, и он се пита: Шта ћу радити? А, знам шта ћу, развалићу старе житнице, саградићу нове, скупићу летину своју и рећи души својој: уживај, једи, пиј и весели се. А Господ му рече: „Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе. А то што си спремио, чије ће бити?“ Чије ће бити? И Господ завршава то Свето Јеванђеље речима: „Тако бива свакоме који се не богати у Бога“, који се богати животним, житељским стварима. Свакоме тако бива, то јест сваки је безумник који сматра да је живот овај зато да ми уживамо, једемо и пијемо, а у самој ствари то је безумље. И сваки човек, и ја и ти, безумни смо ако збиља тако живимо и тако радимо, ако се не богатимо Богом, него се богатимо земаљским стварима, земаљским богатствима.

Човек у овоме свету мора бити велики јунак, и то већи јунак од свих јунака, јер најстрашнијег непријатеља има пред собом сваки човек. То је смрт. Њу победити, то је заиста победа, и једина победа. Нема друге победе осим те. А Господ је победио смрт за нас и ради нас, и даје нам силе, даје нам силе кроз Свете Јеванђељске Врлине, кроз молитву, кроз пост, кроз смиреност, кроз кротост, кроз благост, кроз милосрђе. Даје нам силе да заиста побеђујемо све што је против Бога и што није од Бога у овоме свету. Зато учење Господа Христа, наука Господа Христа и јесте једина Благовест у овоме свету. И ми, учећи науку Господа Христа и живећи по њој, ето, већ смо победници на свима бојиштима. Јер када ми вером својом савладамо смрт и све што је смртно, шта ће нам учинити ђаво?! Он нема силе над нама, а сила је његова грех и смрт. То су као две руке којима он заробљује род људски. Наше је да се ослободимо од тог окова. Зато је Господ и дошао у овај свет, зато и ти и ја као Хришћани стално треба да тврдимо себи сваког дана, макар по једанпут, реци себи: Пази, ти си вечно биће, пази како живиш. Теби је дат овај живот да помоћу њега зарадиш Живот Вечни, да стекнеш Рај, да уђеш у Царство Небеско и да другујеш са Анђелима на небу. То је твој позив. Зато је Господ дошао у овај свет, да нам осигура Живот Вечни, да нам осигура Рај и блаженство Раја.

Данас, данас вихор страшни и вихор уживања захватио цео свет. Утолико пре треба да се наоружаш као Хришћанин, да не допустиш да те занесу и понесу земаљске сласти и страсти. Треба да себи осигураш Живот Вечни и држиш се науке Христове и живећи по науци Христовој.

Када је највећи Србин у историји нашој хтео да нађе смисао животу, он га је нашао. Побегао је са престола царског у Свету Гору, замонашио се и Светим животом својим заиста постао први Светитељ Српски и највећи јунак српски, јунак који је победио и побеђује смрт непрекидно за све нас. Али ми смо Срби напустили тај његов пут. И шта се збива са нама? Ми Срби, напустивши веру Светога Саве, уствари, шта радимо? Претварамо себе у лешеве. Поворке лешева! Ето, то смо, нажалост, постали ми Срби. Заборавили смо оно што је најважније, заборавили смо оно што је Свети Сава пронашао побегавши са царског престола у Светиње Божије, у Хилендар. Шта је он целога живота свог радио у манастиру, и после манастира у земљи Србији? Он је даривао и осигуравао Истину Вечну српскоме човеку, српскоме роду. Он је непрекидно, па и данас то чини са неба, спасавао Србе из мора смрти, из пакла смрти и водио нас Господу Исусу кроз Свете Јеванђељске врлине, кроз молитву и пост. И ми, данашњи Срби, када хоћемо да себи осигурамо Живот Вечни, ето нам пута, ето нам Светитеља који нас води, ето нам Светога Саве да теби и мени осигура Живот вечни кроз молитву и пост, нарочито уз молитву и пост.

Када ти Јеванђелски постиш, када се Јеванђелски молиш Господу Христу, Престоломајци, тада, тада, само тада ти си истински човек и истински Србин. Без тога, шта је овај живот? Мука, поворка мука, поворка лешева. Нека би Благи Господ уразумио све нас Србе, повео нас путем Светога Саве, да ми науку Господа Христа изучавамо и по њој живимо. Господ је дао Своје учење да бисмо помоћи њега стицали оно што је вечно и што је бесмртно. Ми то чинимо несумњиво, ако истински верујемо у Господа Христа и истински се трудимо да Његово Свето Божанско учење остваримо у свом животу. Не треба се бојати никога и ничега када је у питању истина, када је у питању Живот Вечни, када је у питању Вечни Смисао живота мог и твог и сваког људског бића. Зато је Господ Христос незаменљив. Њега никаква наука, никаква техника, никаква философија, никаква мудрост не може заменити. Он, једини Он даје Вечни Живот човеку, мени и теби. Бори се за Живот Вечни. То је девиза, то је лозинка сваког Хришћанина. Мучи се за живот вечни! Многе невоље нападају на Хришћанина у овоме свету, па ето, и данашњеи Свети Апостол каже и вели: „Када вас куну, благосиљајте; када вас гоне, молите се Богу за своје гонитеље“.
Ми Хришћани, ми побеђујемо како? Тиме је истину рекао Свети Григорије Богослов када говори гонитељима Хришћана: „Ви нас гоните, али знајте, ми, ми имамо сигурну победу“. Наша је победа! Чиме, како? Смрћу за Господа Христа, умирањем за Господа Христа ми побеђујемо, јер се Он тада бори за нас. Он, Бог, Он Свемоћни Господ! Тако да Хришћанин, уствари, нема страха ни пред каквим гонитељима. Не боји се Хришћанин никакве смрти, јер има за собом, и у себи, и око себе, и над собом победника смрти, Господа Христа. А ми, ми имамо дужност, Хришћанску дужност да умиремо за Господа, и да том смрћу за Њега побеђујемо непријарњље и гонитеље.

Један велики Светитељ Божији, Свети Гликерије, у очи је рекао цару римскоме: „Царе, ми се не бојимо смрти, ми и падајући побеђујемо!“ Падајући за Господа Христа, ми побеђујемо. Тако је нама осигурана победа. И заиста, браћо моја и сестре, десило се са Хришћанством у овоме свету највеће чудо. Сетите се, Господ у Свом Јеванђељу, послао Своје ученике у свет као овце међу вукове. „Ево ја вас шаљем као овце међу вукове“. Господе, па како ћемо победити кад смо овце, а око нас вуци? И десило се заиста највеће историјско чудо, браћо. Триста година, триста година овце су клали вукови, али су овце вршиле свој велики посао, свој Еванђељски посао. Овце су победиле вукове! Како и чиме је Господ послао Апостоле у свет? Какво им је оружје дао? Какве авионе, какве бомбе? Не! Не носите ни торбе ни штап! Шта ћемо дати Свети Господе? Мене, Царство Небеско. И дванаест Апостола, тих дванаест оваца кренуло је без оружја, без икаквих средстава за борбу спољним, него само са вером у Господа Христа, молитвом и постом и осталим Светим Врлинама, кренуло је у свет и освојило Римску империју, Римску царевину! Онда је она била једина царевина у свету. И дванаест простих рибара јудејских ослободили су род људски од робовања смрти. Какво је то чудо! Заиста невиђено чудо у историји. Нису Свети Апостоли имали наоружање и бомбе. Не! Они су носили Васкрслог Господа Христа и Њега проповедали, и освојили свет, победили свет. Победили својом моћном кротошћу, својом благошћу, својом жртвом. Жртвовали су себе за Господа Христа, али им је Хваљени Господ Христос давао Силе Божанске. Васкрсавали су мртве, исцељивали од свих болести, изгонили ђаволе. Све је то дао Васкрсли Господ Христос њима, и они су Њимњ победили! Не уништавајући противнике телесно! Напротив: уништавајући грех у људима и смрт у њима. Ето, ми смо следбеници тих Светих Оваца, тих Светих Хришћана. Бобеду је осигурао и мени и теби над смрћу! Бобеду је осигурао над сваким грехом, ако се држимо Светих Апостола, ако се држимо Господа Христа, Његовог учења, Његове вере, Његове науке.
И ваша дечица која уче науку Божију и сигурно се труде да живе по њој, ето ваша радости, ето ваше победе! Страшна је ствар не дати деци ту Божанску Силу, коју даје Господ кроз Своје учење. И ваша деца, која се труде и уче, заиста, и вама и себи осигуравају Живот Вечни. Зато вас молим да и ви родитељи а и сама дечица, свакаог дана макар по једанпут рекнете себи: Ја сам вечно биће, и сваки је човек вечно биће; ја треба да га волим као Вечног Брата свог и сабрата, јер ми смо, не само овде заједно, него ћемо бити заједно и у ономе свету.

Наше је да испуњавамо заповести Господа Христа и да тиме себе исцељујемо од сваке ране, од свакога зла. Не сумњај, победа је твоја! Као што је некада Растко победио себе, осветио себе и постао највећи и најмоћнији Србин за сва времена. Нека би им он својим благословом, благословио све вас и ваше учитеље, и кроз вас осигурао вама лично Вечни Живот, свима вашима и свима људима, и сваком људском бићу. Нека би Благи Господ молитвама Светога Саве и под његовим вођством водио и руководио ваше оце, ваше духовнике, ваше учитеље, и водио вас из овог живота у Живот Вечни, тамо где царује Свети Сава вечито са свима Светим Србима, са свима Светим Богобојажљивим људским бићима. Нека би сви Српски Светитељи помагали свакоме од нас да себи осигурамо Живот Вечни и Спасење Вечно и сва блаженства Раја. Нека би Свети Сава водио све вас и све нас кроз овај свет, осигуравајући нам Јеванђељем Христовим, нарочито молитвама и постом Вечни Живот у ономе свету и Вечну Неустрашивост, и исповедање вере у Господа Христа у овоме свету. Амин!

 Славимо те Христе Боже драги          
Хвалимо Те Спаситељу Благи
Величамо Твоје слатко име
Ти нас спасе беде невидљиве
Твојом смрћу смрт је побеђена
Васкрсењем нада утврђена
Вазнесењем небо отворено
Срце људско миљем испуњено
Испуни нас увенчани силом
Испуни нас духом и врлином
Очисти нас од смртнога даха
И од греха и греховног страха
О погледај у нашу низину
Привуци нас у Твоју близину
Привуци нас о Твоје окриље
Где царује миље и обиље
Где све очи у тројицу гледе
Славећ Твоје жртве и победе
И где војске клањају се Творцу
Сину Духу и Преблагом Оцу

''Господе и Владико живота мога, дух лењости, мрзовоље, властољубља и празнословља не дај ми.

Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави - даруј мени слузи Своме.
О, Господе Царе, даруј ми да сагледам своје грехове, и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова

Амин.

Последњи пут ажурирано ( субота, 15 август 2009 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 24 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.