|
ДА ЛИ ПРИМЕЊУЈЕМО ИСТЕ АРШИНЕ НА МУШКАРЦЕ И ЖЕНЕ Драга браћо и сестре из Уредништва,
Упућујем вам велику захвалност на објави песме господина песника Мирослава Јеремића „Славопој Богу за Драгу“ (овде:), а њему захвалност и честитку на храбрости за искорак у сферу која је за нас православне табу. А то је мушко – женска љубав, односно љубав супружанска. „Побожни“ људи о томе не говоре, а камоли да о томе пишу песме. То се, тобоже, подразумева.
Понашамо се као да поштујемо и признајемо достојанство жене, Богом јој даровано, али о томе ни да бекнемо. А чим не осећамо потребу да о томе говоримо и певамо, питање је да ли примереног поштовања уистину и има. Да неко не помисли да сам ја афирматор феминизма. Далеко од тога. Ја стојим у учењу наше Цркве, односно наших Светих Отаца о томе. Сетимо се само шта о достојанству жене и односу мушкарца према њој говоре, на пример, Свети Апостол Павле и Свети Јован Златоусти. Међутим, било би лицемерно не признати – уз сво уважавање брачне хијерархије Богом установљене – да жене у нас немају третман какав им припада. Један пример: у свом вишедеценијском црквеном „стажу“ запазио сам свега пар случајева да је неки мушкарац упозорен приликом доласка у цркву на своје облачење. И то искључиво у драстичним случајевима какав је, рецимо – шорц. А жене? Без претеривања – стотине пута. Да ли то значи да се мушкарци пригодно облаче? Боже, сачувај. Па недавно сам у храму видео човека обученог као да је пошао да џогира – тренерка, патике... А фармерице, а уске панталоне, а кратки рукави, помодарске фризуре, парфеми... И ником ништа. Али, зато за женско облачење постоји ни од кога устоличена инквизиција. Не говорим ја да жене не треба пристојно да се облаче и опходе. Свака жена то треба да зна. Неко од Отаца рече да кад жена изгуби чедност наступиће крај света. Свети Апостол Павле је и за тај случај дао праву меру и правило: „Тако и жене у пристојном одијелу, са стидом и поштењем да украшују себе, не плетеницама, ни златом, или бисером, или хаљинама скупоцјенима, Него добријем дјелима као што се пристоји женама које се обећавају побожности“ (1. Тим. 2,10). Ја сам само за то да се аршини буду исти за обе стране. Упућујем моју апсолутну подршку господину Јеремићу (по побожном духу којим је своју песму написао рекао бих да је реч о нашем брату у Христу), да настави да пише православне љубавне песме, а ако већ има нешто написано да то подели овде са нама, где оне и припадају, на једином православном сајту српског народа - „Борби за веру“. |
