Чувајући своје здравље, и избегавајући све што би му могло шкодити, хришћанин је дужан употребљавати нужна средства, да своје здравље поврати, када ма из какова узрока у болест падне. Пошто болести обично долазе од наших грехова и неупутна живота, а и од Бога ради опомене на кајање и поправку, треба да се Богу обраћамо с молбом, да нас исцели, а уједно да се старамо, да свој живот поправимо, чувајући се од грехова, као главних извора болести.

У ту сврху установљена је црквом тајна Јелеосвећења још у доба апостолско, да би верни помоћу вере и молитве налазили лека својим болестима. (Јак. 5, 14-15.). А премудри син Сирахов саветује: "Чедо ! у болести својој не пропуштај, него се моли Господу и Он ће те исцелити; одбаци грешење и очисти срце својеод свакога греха." (Сир. 38, 9-10.). Но употребљујући средства, која нам црква пружа, треба да се користимо и згодним лековима, које нам наука и искуство даје, те да зовемо у помоћ искусне лекаре, сматрјући их као оруђа Божије милости према нама: "Поштуј лекара ради потребе како ваља, јер је њега створио Господ, јер од Свевишњега је исцељење...Господ је створио од земље лекове и паметан човек их се не гади." (Сир. 38, 1-2.4.).

   Но ако поред свих средстава и лекова болест са свим отме мах, те опасност по живот наступи, треба да по закону уредимо са својим имањем, да се измиримо са својим ближњима и да нанесену штету подмиримо; па да се онда док смо још при , св. тајном покајања и причешћа за сваки случај спремимо и Божијој вољи предамо. На ово треба особито у тежим болестима строго пазити.

"Православна моралка", Сава Теодоровић, Нови Сад 1899, Фототипско издање Св. арх. синода СПЦ, Београд, 1991.

У тексту задржан оригинални правопис.