Размишљање једног студента о Богу и вирусу

Као што је након Адамовог (и Евиног) греховног пада природа постала пропадљива, земља почела да рађа трње и коров, плодови да труле и да се кваре тако су и жива бића постала подложна смрти и  болестима чија је последица и појава вируса. Дакле, као последица греха којим се увела смрт  у свет у живим бићима се ''рађају'' вируси.

Наравно и они имају свој део у промислу Божијем, једним  људима се они дају ради позива на покајање, другима ради трпљења и  духовног очишћења итд. Свакако они су једни од изазивача пропадљивости човековог тела. Тако, по логици ствари, онде где пропадљивости нема ту је грех прогнан, а посредно закључујемо да нема ни вируса. Где је ово случај? То је случај са светим моштима светитеља које су нетрулежне јер је светитељ у потпуности прожео своје биће божанским енергијама. Дакле благодат Божија доводи до нетрулежности, а посредно и до одсуства вируса и бактерија. Закључак је да при дејству благодати вируси могу да губе своје дејство. Пошто интензизет благодати код  хришћана варира од човека до човека, а само су светитељи стално испуњени њоме, за пример узимамо хипотетичног хришћанина који је на путу очишћења, а који у себи носи одређени вирус и заједно са њиме у себи одлази у храм Божији.С тим што не заборављамо да је изливање Божанских енергија у потпуности под контролом Божије воље.

Шта  све вирус мора да претрпи? Мора да издржи светост храма који је двоструко освећен, како чином освећења од стране свештенства тако и свим богослужењима која се у њему врше. Напоменимо да нам историја сводочи да Божанска сила није допуштала појединим људима да уђу у храм који су били у великим гресима као нпр. Св.  Марији Египатској пре покајања, а да ли ће допустити вирусу да уђе? Но, замислимо да му је Господ допустио, шта њега даље очекује? Верник прилази да целива свете иконе које су ''канали моћне Божије благодати која лечи, препорађа, просвећује, охрабрује и опомиње'' (Св.Николај Велимировић, Катихизис)[1].О јадни вирус , колико тешко то подноси ако уопште поднесе. Поред иконе стоји свештеник, он помазује светим јелејем на здравље душе и тела! О јадни вирус, колико тешко то подноси ако уопште поднесе. Свештеник кади народ и наш верник усрдније се моли а  тамјан са својим антимикробним дејством делује веома негативно на вирус! О, јадни вирус, колико тешко то подноси ако уопште поднесе. Чита се реч Божија која је оштрија од сваког двосеклог мача и продире све до раздељења душе и духа, зглобова и сржи...(Јевр.4,12). О, јадни вирус,колико тешко то подноси ако уопште поднесе.  За сво време Литургије молитва траје а по речима Св.Јустина Поповића свако Господе помилуј низводи божанску благодат у биће човеково. О,јадни вирус! Постећи и молећи се верник је освештавао себе Богом , исповешћу раскидао ланце нечастивога и пред Светим Путиром Бога моли:Нека ми причешћивање светим Тајнама Твојим Господе, не буде на суд или осуду већ на исцељење душе и тела.Амин. Верник се сједињује са победиоцем сваке смрти, сваке болести и сваког греха. О, јадни вирус!

''Усрдна и сузна молитва не смо да чисти од грехова , већ и телесне немоћи и болести исцељује. А пошто је Бог живот, а болести и немоћи су удаљавање од живота, онда само додир са изворним, првим Животом ицељује их. Зато је Спаситељ, који је Живот свих, исцељивао и исцељује људе само додиром. Ово треба рећи и за отклањање заразе са неког предмета:један миг, реч Светворца и Сведржитеља- и они су већ незаразни(ваздух,вода,биљке и животиње) ''-Св.Јован Кронштатски. Ето лека за болест, а где ће се човек усрдније обратити Творцу ако не у храму који је мала небеска отаџбина где су непрекидно обраћене очи Господа  по речима Св.муч. Данил Сисојева, а Преп.Гаврило Грузијски нас увера да би и прашину са пода цркве сакупљали када би видели шта се дешава током Свете Литургије.

О, заиста, у не одласку у храм (нарочито за Васкрс) има сатанског дејства, одлазак у храм њему не прија. То нам сведочи Св.Игњатије Богоносац: ''Старајте се да се чешће окупљате ради Евхаристије и славословља Бога. Јер ако се често окупљате заједно, обара се сила сатанина и једномисленошћу наше вере разарају се погубна дела његова''( из посланице Ефесцима,13). Логично је да ако нечастиви спрема крупан потез онда мора да умањи силу која задржава.

Наравно не пренебрегавамо медицинске и хигијенске савете, али се ограђујемо од апсурдног модернистичког филозофирања да храм Божији може бити извор заразе.

Спровођење претераних хигијенских мера ван храмова морамо да трпимо као неке узде, док у храмовима Божијем је слобода, али данас, на празник Св.Григорија Паламе,тужно и жалосно наша епархија је добила нови ''благослов''  који као да нам између редова поручује: Останите код куће...

''Немојмо изостајати са скупова наших, као што неки имају обичај, него се узајамно бодримо, и утолико више колико видите да се приближује Дан онај'' ( Јевр.10:25)

Михајло Ј.

Ниш

___________

[1] Ово је лекција која спада у основе вере.