Г р е х  ј е  с в о ј е в о љ н о  п р е с т у п а њ е  Б о ж и ј е г а  з а к о н а. Другим речима: онај греши, који с потпуном свешћу и вољом мисли, жели, говори и ради оно, што је Божијем закону противно.

   Грех наноси многа зла и невоље како у материјалном тако и у моралном погледу како самоме грешнику, тако и другим људима.

   Зле последице, које из греха потичу, јесу:

   а) грех удаљава човека од Бога и од Његове милости и помрачава му разум; а кад човек на њега навикне, савест му често тако ослаби, да га и за саме теже преступе слабо коре;

   б) човека који греши, често јако муче грешне жеље, јер се више пута једна другој противи, а све се не могу испунити, те производе у човеку велики немир и душевну борбу;

   в) грех наноси човеку и врло велику моралну штету, јер му грешна дела убијају углед и добро име у друштву, искључују га из кола одличних и уважених људи, а често му доносе и презир и осуду свију, који знају за његова грешна дела;

   г) осим моралне, наноси грех човеку и многе материјане штете и невоље. - Од рђавих дела долазе обично многе болести, које му упропашћују тело и иметак; јер човек грехом заражен, лако пада у немарност према своме имању и породици, те својим раскошним и неупутним животом, лишава и себе и своје онога, што им је за живот најнужније; па најпосле често и сам своју смрт пре времена ускорава;

   д) најпосле човек, који се преда грешним делима, наноси вред и штету и другим људима и у материјалном и моралном погледу; јер он својим гресима даје другима рђав пример, из кога се лако рађа рђаво владање, неред, неслога, непоштовање закона и т. д. ; а осим тога грешник својим пороцима често наноси непосредне пакости и штете праву и имању својих ближњих, чини увреде њиховој части, а често и само њихово тело па и живот у опасност доводи, те тиме и себе и друге у невољу баца.

Постепено развијање греха у човеку

   Грех се у човеку рађа најпре у срцу, а грешна дела су тек производ и последица грешних мисли, које су завладале срцем. По сведоџби св. Отаца грех се у човеку постепено развија овим редом:

   Најпре се у човеку појаве г р е ш н е  м и с л и, које у човеку буде жељу за оним, што је Божијем закону противно. Ове мисли долазе често без нарочите воље, услед уображења, или спољашњих прилика, у којима се човек налази. То се може назвати п о н у д а  на грех. Ово још није грех него само грешно и с к у ш е њ е, с којим су се и многи светитељи борили. Но ако човек грешне мисли не одбија од себе, могу му се лако допасти, па ће се с њима радо забављати, па их и сам од своје воље у себи будити. За тим долази п р и б л и ж а в а њ е  г р е х у , кад човек почне усвајати понуђени му грех и о њему добровољно размишљати.

   За овим наступа п р и с т а ј а њ е, кад човек прими и одобри понуђени му грех, па зажели, да га и изврши.

   Иза овога долази  г р е ш н а  н а с л а д а, кад човек приставши у себи на грех, хотимице о њему мисли, налазећи у томе неку насладу и желећи да грех и делом оствари. То је већ унутарњи грех, из кога се обично рађа  г р е ш н а  ж е љ а, услед које је човек спреман, да учини грех. Да би се човек од грешнога дела сачувао, нужно је да још за време употреби сву своју моралну снагу, како би издржао ону тешку борбу у коју га је грешна жеља увукла и над њом одржао победу.

   Најпосле долази  г р е х  д е л о м, кад човек неће или не може да одоли грешној жељи, те учини замишљени грех. Ако се човек одмах после учињеног греха не покаје, него више пута грех понови, - онда лако навикне на грех, налази у њему неко задовољство, те пада у разна греховна стања.

"Православна моралка", Сава Теодоровић, Нови Сад 1899, Фототипско издање Св. арх. синода СПЦ, Београд, 1991.

У тексту задржан оригинални правопис.

За "Борбу за веру" приредио: В.Ј.