Истинска љубав је она која воли упркос свему.

Бежање од одговорности

Породица је срушена. И све око нас се руши. Живећи у доба потпуног моралног слома, када, по Павлу Флоренском, оно што мора бити изнутра (интимни полни живот) долази споља, и обратно (душевност и доброта се скривају).

Не смемо заборавити речи познатог аустријског психолога Виктора Франкла који је истакао да „сексуално уздржање код одраслих не дају неуротичне симптоме”. То јест, прича о покоравању нагонима, која је била основа сексуалне револуције, јесте пука измишљотина. Сексуална љубав је, каже Франкл, најнижа форма љубави. Пуко упражњавање „слободног секса” је бежање од одговорности јер волети може само личност, и волети се може само личност – а људи су данас себични индивидуалисти.

Блуд је, каже Франкл, иако маскиран у „сексуалну револуцију” и „ослобођење”, само вулгарна примитивизација љубави, често пука проституција.

По психологу Макмилану, постоје три врсте љубави: „волећу те ако”, „волећу те зато што” и „волећу те без обзира на све”. Прва је маска егоизма, а друга је условна. Ако човек не буде задовољан оним „зато што”, он може почети да бежи у виртуелност. Зато данас интернет порнографија уклања живе људе са обзорја. Нико ми се не свиђа, сви су „тешки”, па ћу у електронској празнини потражити оне који су ми потребни за самозадовољавање.

Волети упркос свему

Истинска љубав је она која воли упркос свему. Свети Пајсије Светогорац је наводио случај једног Грка из Америке који је на молитви видео нестворену светлост Господњу, иако није био никакав подвижник. Он је то доживео јер се молио за своју несрећну супругу која је, мало по мало, занемаривала брачне дужности, упала у блуд и отишла у Грчку где је постала проститутка, а оставила њега и децу. Он ју је волео несебично и до краја, молећи се за њену душу, због чега је био удостојен виђења Божје благодати.

Ево како је старац то описао: „Једном дође у моју колибу један Американац грчког порекла, лекар по занимању. Приметио сам да му лице сија и зато сам опрезно почео да се распитујем о његовом животу. „Оче”, рече ми, „ја сам православан, али све до пре кратког времена нисам ни постио, нити сам често одлазио у цркву. Једне вечери сам у својој соби клекнуо да замолим Бога у вези са муком која ме тада мучила, а онда се соба испуни чудесно пријатном светлошћу. Прилично дуго нисам видео ништа друго осим те светлости и осетио сам у себи неизрециви мир.”

Зачудих се, јер разумедох да је тај човек био удостојен да види нетварну светлост, па затражих од њега да ми каже шта је томе претходило.

„Оче”, одговори ми он, „ожењен сам и имам троје деце. У почетку је у нашој породици било све добро. Касније, међутим, моја жена није имала стрпљења да се бави кућним пословима и децом и тражила је да излазимо у друштво заједно са њеним пријатељицама. Учинио сам јој по вољи. После извесног времена, рече ми да жели да излази сама са својим пријатељицама. Пристао сам на то, а ја сам за то време пазио на децу. Потом није хтела да заједно идемо на одмор, него је тражила да јој дам новац да иде сама. Затим је од мене тражила стан да живи сама. И то сам јој учинио, али је она почела да окупља своје пријатеље. Све то време сам се трудио на разне начине да јој помогнем, да је посаветујем, не би ли се сажалила бар на нашу децу, али она о томе није хтела ни да разговара. Напослетку ми је узела већу суму новца и нестала. Тражио сам и свуда се распитивао, али без успеха. Изгубио јој се сваки траг. Једнога дана сам добио обавештење да је дошла овамо у Грчку и да се налази у некој кући на злу гласу. Не може се описати колико сам се ражалостио због њеног пропадања. Од тешке невоље сам клекнуо да се помолим. „Боже мој”, рекох, „помози ми да је нађем и да учиним све што будем могао да не изгуби душу. Њену пропаст не бих могао да поднесем.” Тада ме окупа она светлост и испуни ми срце савршеним миром.” „Брате мој”, рекох му, „Бог је видео твоје трпљење, твоју незлобивост, твоју љубав, па те на тај начин утешио.” Зато говорим, а мирјани нека суде. Видите ли? Лекар у Америци, који је живео са таквом женом, у таквим околностима и у таквом окружењу и чега је био удостојен!“

Жртва коју је принео Христу овог је човека узвела до Христа на Тавору.

Шта је срећна породица

Велико истраживање живота три хиљаде срећних породица, спроведено на Западу, показало је, каже руски лекар Константин Зорин, да су све оне имале заједничке особине: стављали су породичну заједницу на прво место, заједно су проводили време, општили су слушајући једно друго и пазећи на речи и поступке другог, прихватајући га онаквим какав јесте. Те породице су имале темељну духовност и заједно су решавале проблеме.

Сексуалност није пренаглашавана као кључни елеменат породичне среће. Зато Зорин истиче: „По Божјем промислу, супружници треба да прођу пут од телесног сједињења преко душевне повезаности до духовног јединства”.

На жалост, како каже психолог Татјана Флоренска, данашњи губитак стида и пансексуализација воде ка нестанку личности и формирању тзв. „сексуалне доминанте” која може бити опасна исто као и алкохолизам или наркоманија.

Време је за покајање

Свет ће постојати док буде људи који радују Бога. Данас је таквих све мање. Због тога је последњи час за покајање, обраћење и повратак Господу.

Руски свештеник, отац Олег Стењајев, каже у једној од својих беседа: „Сећате ли се како се блудни син враћао у очев дом? И он се сигурно питао: хоће ли ме отац примити, или неће? Он је желео да се нађе међу најамницима његовог оца. Међутим, док је још био далеко, отац га је угледао и потрчао му у сусрет. Бог који је постао Човек – то је Бог који нам иде у сусрет, Бог који се толико приближава нама, да постаје нама сличан. Онај, који нас је створио по Свом подобију, Сам прима лик, обличје слуге, постаје нама сличан. То је тајна љубави, несхватљиве љубави.

Како би ми требало да се односимо једни према другима, након што је Бог постао Човек? Он је, наиме, постао Човек због сваког човека који живи на земљи – независно од његове религије, независно од његове националности, независно од његовог пола, независно од његовог узраста, независно од његовог друштвеног положаја. Свети Златоуст јасно каже: „И када би само ти, грешник, живео на земљи, и ради тебе би дошао Христос и умро на крсту!” Само се замислите над овим речима! Ми смо прихватили да је Христос умро за грехе целог света. Међутим, у односу на свакога од нас, појединачно узетог, Он је умро само за тебе! Постати тога свестан – значи схватити величину љубави Божије.“

Ако ове љубави постанемо свесни, и ако обновимо своје душе, обновићемо и породицу и друштво и државу и свет. Одлука је на нама, а пут је пред нама. Господе, благослови!

Извор: https://www.ifamnews.com/sr/