header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Разна греховна стања Штампај Е-пошта
недеља, 20 децембар 2020

К ада грех тако овлада човеком, да постане сталном навиком, онда човек постепено долази у разна греховна стања, којих има много. Свето Писмо са особитим нагласком истиче ова:

1. Стање  г р е х о в н о г а  н е з н а њ а, у коме човек, поводећи се за својом поквареном природом и рђавим примерима, много греши, не мислећи на своју грешност и на средства, којима се може спасти, па ни о отоме, како су му дела противна закону Божијем. За такове људе вели св. апостол Павле, да они "живе у свету без Бога" (Еф. 2, 2. 3.), па им стога препоручује: "Да одбацимо старога човека, који је саздан по Богу у правди и светињи истине." (Еф. 4, 22-24.).

2. С т а њ е  л и ц е м е р с т в а, у коме се човек онда налази, кад и ако је по срцу роб греха и порочних навика, труди се, да се барем спољашње покаже праведним и да на себи сачува образину часности, или барем што боље сакрије своје грешно стање. Најјаснији пример лицемерства видимо у  ф а р и с е ј и м а, који су сва своја дела тако удешавали, због чега их је Христос Спаситељ чешће изобличавао, називајући их "окреченим гробовима." (Мат. 23, 27.).

3. Р о б о в а њ е  г р е х у, кад човек жали, што је пао у грех; али држи да му се није могуће поправити. Такови људи ма да искрено поштују веру и њене прописе, и желе, да са себе стресу јарам греха, ипак услед своје лењости не труде се, да се ослободе својих грешних жеља и навика, те да отпочну добра дела, мислећи: да се не могу поправити и да им је грешна навика постала неопходном потребом; те услед тога све дубље у грех залазе. Ово опасно стање врло лепо је оцртао блажени Августин у својој "Исповести".

4. Д у х о в н и  н е м а р, кад човек и не мисли о отоме, шта и како човек ваља да ради и да ли су његова дела сагласна са моралним законом или не, па живи како му се кад свиди. За оваке људе у место закона и правила вреде примери, прилике, навике и страсти. Тако неки људи, који у нечем греше, мисле, да ће им се то опростити, ако се они у осталом добро владају; а прекоре савести ућуткују неким делима побожности; а заборављају на речи Св. Писма: "Који сав закон одржи, а сагреши у једноме, крив је за све." (Јак. 2, 10.). Неки опет пребацивања савести хоће да угуше примерима других људи, увеличавањем својих дела и заслуга, старајући се, да одврате свој поглед од оне грешне бездане, у коју све већма падају. По речима самога Христа Спаситеља у стању немара налазили су се људи пред потопом; а у истом стању биће и пред његов други долазак. (Мат. 24, 38. 39.).

5. О з л о ј е ђ е њ е  је таково стање, у коме се грешник труди, да пошто по то угуши у себи и последњи покрет савести; презире све савете и поуке и јавно се хвали својим преступима. Такав човек чисто ужива у неваљалим делима и радује се, ако некога одврати с пута врлине на грех. Ако га Бог ради поправке казни каквом невољом, он у тој казни налази повода за нове преступе. Праведна казна за такву моралну поквареност је то, што такови људи "чују, а не разуму, гледају, а не виде" (Мат. 13, 13.; Марк. 4, 12.), као што је било речено за Јудеје који не гледајући на то, што су их пророци опомињали и на поправку побуђивали, убијаху пророке, па најпосле распеше и Сина Божијега. (Јер. 5, 3.; Дела аш. 7, 51; 28, 25, 27.)).

6. О ч а ј а њ е, када човек услед гриже савести, пренувши (се) из греховног сна, представљајући себи с једне стране сву тежину својих грехова, а с друге строгост Божијега правосуђа, изгуби сву наду на Божију милост и своје спасење. У том стању човек обично мисли, да његови греси превазилазе Божије милосрђе, те да их никаквим кајањем не може очистити. У такову стању грешник превршује сваку меру неваљалства, предавши се свима страстима свога срца; или гледа да прекрати дане свога мучења  с а м о у б и ј с т в о м.  Пример овакова стања имамо у Каину и Јуди, издајнику, па и у многим самоубијцама.

Да би се сачували овога стања, ваља да се и у часовима мучења крепимо надом на велику милост Божији, те да о њој никако не очајавамо.

 

Извор: "Православна моралка", Сава Теодоровић, Нови Сад 1899, Фототипско издање Св. арх. синода СПЦ, Београд, 1991. 

У тексту задржан оригинални правопис.

Приредио за "Борбу за веру": В.Ј.

 

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 21 децембар 2020 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 91 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.