|
 Захваљујемо се црногорском порталу „Антена М“ и његовом новинару Владимиру Јовановићу на објективном преношењу писања „Борбе за веру“ о неправославним и мрачним појавама везаним за Амфилохијеву смрт, сахрану и четрдесетницу. У наставку преносимо један од чланака са „Антене М".
Уредништво + + + >>Српски светосавски портал „Борба за веру” објављује низ тешких оптужби на рачун дијела СПЦ и Митрополије црногорско-приморске којом администрира епископ будимљанско-никшићки Јоаникије Мићовић.
„Изнијели смо и очекивања да ће се циркус који Амфилохију посмртно приређују његова браћа наставити, што се и догађа”. „Митрополија црногорско-приморска продужава да ‘на дивље’ канонизује покојнога Амфилохија, објављујући чудне и прелесне молитве његових идолопоклоника – не поштовалаца, јер поштовање је једно, а идолопоклоноство нешто друго”. „У тим прелесним и духовно штетним сочињенијима”, наводи „Борба за веру”, „налазе се позиви покојнику да народу ‘опрости гријехе’, које прашта само Бог, а он се (Амфилохије) назива ‘заступником острошким’, као да је Свети Василије, слава му и милост, неђе отишао, а није, ено га у светоме ћивоту”. „Такође, за очекивати је да неће проћи дуго времена, а на његовом (Амфилохијевом) гробу ће почети да се догађају ’чуда’, мада им чуда нијесу ни потребна, јер су га већ прогласили светим, затим ће бити ‘обретење’ његових ‘нетрулежних моштију’ театралности ради и слично”. Портал тврди да су већи број присутних епископа СПЦ „режираном представом око покојникове смрти, сахране и ‘канонизације’ направили преседан по коме ће и они бити сахрањивани и проглашавани за ‘свеце’”. Приликом помена Амфилохију 6. децембра у Подгорици, пише „Борба за веру”, „изведена је једна од тачака у овој представи”. „Црквом је установљено да се четрдесетодневни помен покојнику врши тачно у четрдесети дан. Ако је Амфилохије умро 30. октобра, као што тврде Београдска патријаршија и митрополија, у неђељу (6. децембра) је био 38. дан од његове смрти, а не четрдесети!” Према тврдњи портала, помен је баш 6. децембра у храму у Подгорици и широм Црне Горе одржан да би се „наштимовао” са црквеним празником Светога Амфилохија Иконијскога (Αμφιλοχίου του Ικονίου, живио у 4. вијеку). „Али, пошто они кажу да је покојнику 6. децембра била четрдесетница, то значи да је Амфилохије умро 28, а не 30. октобра!” „Па као што му смрт није ’случајно’ пала у три дана са Светим Петром Цетињским и Његошем (‘Није случајно, као што и нема ништа случајно у нашим животима’, рече Буловић тим поводом на Амфилохијевој сахрани), тако му ни четрдесетница није случајно пала на Светога Амфилохија Иконијског. Атанасију Јевтићу, Иринеју Буловићу, Игњатију Мидићу, Јоаникију Мићовићу и осталим амфилохијепоклоницима било је потребно да Амфилохија ‘пред Пријесто Божији приведе лично његов велики имењак Свети Амфилохије Иконијски’, како рече Атанасије Јевтић”. „Над душом Амфилохијевом његова духовна браћа и насљедници чине злочин. Душа сваког покојника иште молитве, и то по оном реду и поретку од Цркве уставнољеном – а не славу и похвалу земаљску. А канонизација не иде по новотарскоме – људи прослављају, а Бог саглашава, већ – Бог прославља, а људи се саглашавају”. „Међутим”, закључује „Борба за веру”, „зашто не рећи истину: Амфилохију посмртно бива како је и заслужио (и хтио). Оно што је за живота посијао, то сада и жање”.<< Извор:https://www.antenam.net/ |
