Како је код нас кренуло иде по оној изреци Ој, Тодоре, Тодоре, сваким даном све горе. А најгоре је то што они који имају власт и дужност да правилно управљају речју (Твојеја) Његове истине од тога одступају Не сви! Богу хвала, имамо ми још истинских епископа који правилно управљају речју Божије истине. Али има и оних који одступају. И одступaња су све бројнија.

Почело је тиме да што је вековима била пракса Свете српске Православне Цркве исправљају. Поучили су нас да је погрешно на канону евхаристије читати молитву Светоме Духу која се чита и  на трећем часу. А чиме су то заменили: издирањем на појца и народ и то управо на канону евхаристије!

Опомињу нас да је свештеник дужан покоравати се  епископу као самоме Христу. А шта да радимо ако се тај епископ не покорава Сабору? И такви епископи изговарају Вјерују и десети члан тога Вјерују који гласи И у једну свету, саборну и апостолску Цркву.

Шта ако тај епископ није пастир него вук у јагњећој кожи? Шта ако тај епископ који је и професор будућим свештеницима и можда епископима проповеда и учи јерес? Да ли да прихватимо да је хомосексуалност нешто природно - није са неба пало (цитат из његовог предавања!). И да ли да га слушамо, поштујемо и прихватимо његову јеретичку науку по којој душа није бесмртна? Па ако је он у праву и ми прихватимо његову науку, онда нам нису потребни ни епископи, ни свештеници, ни Црква, јер ако душа није бесмртна онда неће бити ни Страшног суда, јер нема коме да се суди, а онда нема ни раја ни пакла.

У богословијама су нас учили и ми смо све досад практиковали да за Свето причешће користимо само агнец (јагње: део на просфори на коме је утиснут жиг ИС ХС НИ КА, с тим што се део ИС ставља у путир, са ХС се причешћују они који служе свету литургију (или онај један који служи) а са НИ и КА верници. Претварање хлеба и вина у тело и крв Христову се за време евхаристије обавља  на тај начин што онај који служи свету литургију, показујући на АГНЕЦ изговара  И учини овај Хлеб телом Христа Твога. Затим, показујући на путир, изговара: А то што је у чаши овој Часном крвљу Христа Твога. А онда свешеник (или епископ, ако он служи) осењује агнец и путир  крсним знаком изговарајући: Претворивши их Духом Твојим Светим.

Да напоменемо да су на дискосу поред агнеца честица за спомен Богородице, девет частица за девет чинова,  и честице (многобројне) за здравље живих и за покој душа преминулих. Али те честице нису део агнеца, и њима се не причешћује, него их само по завршетку литургије употребе или  свештеник или,  а ако је ђакон саслуживао, онда ђакон.

Тако је то било вековима! Е, али није више! Ових дана ми је телефонирао један свештеник из Западно-америчке епархије (која у свом називу нема ни српска ни православна). Нисам био код куће када је телефонирао, али ми је оставио поруку на секретарици у којој ме пита да ли знам да епископ те Западно-америчке епархије, када служи, причести се делом агнеца означеним са ХС, и ако има саслужујућих са њиме и они тако исто.  Онда изручи са путира све што је на путиру и са тиме причешћује вернике, па ко шта добије. Да ли су се онда верници причестили телом и крвљу Христовом или честицом за живе, или честицом за мртве или неком од девет честица за девет чинова? Да ли је то Свето Причешће?

Пожалио сам се једном честитом слузи Христовом и ево шта ми је одговорио: Нажалост није он једини у нашој Цркви. Гркофилска струја то чини и не знам чиме то објашњавају. Зашто се они (Владике и свештеници) не причешћују честицама извђеним за живе и уснуле?

Добро би било да епископи на то питање одговоре.