|
Ништ сам, Господе и мален јако, Да ти ко Давид псалмом завапим. Ал' плачем ко што је и он плако - Покајне сузе из срца капим. И Блудном сину Отац опрости Што свој удео блудно страти. Ал' Отац хита да га угости, Кад син се мртви у живот врати.
Цариник онај што груди бије, И чело таре о храма поде, Не правда себе, грехе не крије, Оправдан Тобом кући оде. Блудница ногу Твојих се лаћа И сузом мије све грехе своје. Закхеј четворо зането враћа И доби опроштај од Речи Твоје. Мудра Хананејка опрост искамчи. Разбојник на крсту покајан би. И Ти му, с крста, рај зајамчи, И проштени беху покајни сви. Ал' они, Господе, Тебе не знаше, Па се од њих мало искаше. А ја Те, Господе, израна знадох, Па, опет, у црну каљугу падох. Прости ми, зато, ко задњем слузи. Не спомињи многе грехе моје. Не дај ми, Господе, по заслузи - Прости, ко задњем од деце Твоје! Од истог аутора: '- Мирослав Јеремић, песник: Славопој Богу за Драгу - Мирослав Јеремић, песник: Савет сину за женидбу |
