header image
Евсевије Петровић: "Спутњик V" - сапутник у вечност Штампај Е-пошта
недеља, 31 јануар 2021
 „Авај, авај, граде велики Вавилоне...од твојих мађија (φαρμακεία-фармакија) преварени бише сви народи“

Откровење 18.10,23

„Свакоме сјемену своје тијело“

1. Коринћанима 15:8 

Посвећено свим православним Србима. И онима који ће то тек постати.

Будући да су се последњих дана са много страна (и на овом сајту, и на другима православно-патриотске оријентације) чули многи гласови који траже да се аргументовано разјасни истина око руске анти-КОВИД 19 вакцине и генерално око захуктале вакциналне кампање, и будући да православни патријарси (и мјестобљуститељи) и владике са обе руке благосиљају цепљење, и будући да се нико други око детаљног разјашњења православним Србима није потрудио, узимам дерзновеније да проговорим.[1]

Пошто је човек сложено, трисаставно биће, од тела-плоти, душе и духа, у свецелом разматрању овог комплексног и у највећој мери окултног проблема треба да буду изложена сва три аспекта.

А у духовном рату, утакмици између добра и зла, светлости и таме, бодује се само оно што има духовни смисао. Све што се одвија на телесном и душевном-психолошком плану, пројектује се смислом у духовну сферу – и тамо се духовно кристализује као стварност. Од које зависи вечни удео људског бића. Једина стварност у овом свету од које зависи наша вечност јесте: да ли су дејства плоти и душе човекове на земљи била делана у невидљивој заједници и синергији са Духом Светим, или са духом света, кнезом овога космоса (Јован 16:11).

Размотримо.

 

1. ТЕЛЕСНИ-ПЛОТСКИ АСПЕКТ: ПАТОФИЗИОЛОГИЈА ВАКЦИНЕ

Професор А.Л. Гинцбург, директор Института Гамалеја који је произвео вакцину „Спутњик В“ руској православној јавности тврди: „При развоју вакцине "Спутњик В" абортивни материјал није коришћен. У садашње време развој и производња се спроводи са трансформисаном ћелијском линијом без било каквог абортивног материјала.

Користи се ћелијска линија ХЕK[2] 293, која је била добијена 1973. године трансформацијом, помоћу аденовируса, абортивне културе ћелија људског ембрионалног бубрега. Нама је непознато шта је послужило за њу као почетни материјал“.[3]

Професору је „непознато шта је за абортивну културу ћелија људског ембрионалног бубрега послужило као почетни материјал“. Да је размислио о властитим речима могао је разумети да је „почетни материјал“ бубрег абортираног људског заметка. А да је желео да се још мало више информише, нпр. да је макар прочитао страницу руске Википедије на тему о којој са позиције врхунског и одговорног експерта говори, могао је једноставно да сазна и додатне детаље.

„Почетни материјал“ за „абортивну културу ћелија“ коју његов институт користи у производњи вакцине Спутњик В„послужио је“ фетус абортиран 1972. године у Холандији. Према генетској карактеристици ћелија у питању је фетус женског пола. У планираном абортусу потпуно нормални фетус извађен је из материце, експресно помно расчеречен, део његових органа и ткива је препариран и ткивни узорци су узети у даљу лабораторијску обраду (то је процес који се мора обавити у 5 минута, пре одумирања ткива и ту нема никаквих импровизација). Успешном обрадом добијена је група ембрионалних ћелија („култура“) високе виталности и способности размножавања које могу да преживе у епрувети и да наставе да се самостално умножавају.

Међутим, будући да ни те ћелије не могу да живе бесконачно, односно нису бесмртне, чињени су покушаји да се њиховом генетском модификацијом постигне „стабилизација“, то јест да им се продужи век. После низа експеримената, екипа научника у Холандији је 1973. у томе успела – геном ћелије је модификован убацивањем дела генома аденовируса (хуманог аденовируса) и његовим инкорпорирањем у ДНК ћелије, конкретно у 19. хромозом. Убачени вирусни ген био је реда величине 4,5 хиљаде база (информативних јединица генома), а само 19. хромозом се састоји од 58,5 милиона база (и он је један од мањих – укупни геном човека садржи 46 хромозома са преко 3 милијарде парова база); то значи да је модификацијом учињена измена у мање од 0,01 процената генома само једног хромозома, односно измењен је приближно само милионити део генома ћелије. Том „трансформацијом“ (стручно: „трансфекцијом“ – трансформативном инфекцијом) добијена је практично „бесмртна“ ћелијска линија која сада већ пола века континуирано „живи“ и размножава се у научним лабораторијама широм света и, између осталог, користи се за производњу вакцина. То је „трансформисана ћелијска линија“ о којој говори професор Гинцбург, а коју је користио и користи институт „Гамалеја“ у производњи своје вакцине Спутњик В. И у којој „нема никаквог абортивног материјала“ – осим 99,9999% ДНК абортираног ембриона.

Та култура мутираних „франкенштајн“ ћелија у ствари представља ћелије карцинома у епрувети – ћелије-мутанте које се неконтролисано и незаустављиво умножавају и у којима је генском модификацијом искључен Богом дани програм природне ћелијске смрти (апоптозе; када се те ћелије у одређеној количини и на одговарајући начин унесу у живи организам, узрокују настанак карцинома у 100% експерименталних животиња).

Када каже „рекомбинантна аденовирусна честица која садржи ген за протеин С“ коронавируса, професор Гинцбург жели да каже је дотични ген коронавируса генетском манипулацијом убачен у ДНК аденовируса. Такав генетски модификовани, дефектни аденовирус је размножен у ћелијској култури ХЕК 293 (јер вирус не може да се размножава изван ћелије), а затим изолован и спакован у вакцину. Замишљени, хипотетски механизам дејства вакцине је следећи: када се вакцина убризга у човека, вирус-носач инфицира ћелије, улази у њихово једро и тамо ослобађа своју модификовану ДНК; ген за протеин С коронавируса се активира, започиње синтезу дотичног протеина у ћелији, а изласком протеина изван ћелије изазива се имуни одговор. Инфициране ћелије које су произвеле протеин умиру, било дејством аденовируса, било накнадним дејством ћелија имуног система које их због протеина С препознају као стране. Ако се човек после тога инфицира коронавирусом, имуни систем препознаје протеин С и неутралише вирусе.

Тако барем професор Аца, са својим сарадницима, замишља ефекат. Притом не знајући ни неке од елементарних механизама функционисања имуног система (јер их не зна ни сва савремена наука, која буквално из дана у дан и пипајући у мраку долази до нових сазнања и мање или више нових епохалних открића о имунорегулаторним механизмима); не знајући на пример ни које ће тачно ћелије „паметни“ вирус из њихове вакцине инфицирати, ни какве ефекте ће интервенција имати на кључни, ћелијски тип имуног система, ни колико ће претпостављени „имунитет“ трајати, ни какве све дугорочне последице вакцина може имати (нпр. потенцијални аутоимуни одговор[4], неконтролисана имуна хипер-реакција при будућој инфекцији коронавирусом – оно због чега су експерименталне животиње на којима су тестиране сличне вакцине против коронавируса све до једне цркавале, а пројекти израде тих вакцина обустављани...)... Али, метод покушаја и погрешке је легитимни научни метод, а наука не може да стоји у месту, и, уосталом, све је то за добробит човечанства.

Упрошћено, генијална замисао и технологија процеса могле би се објаснити следећом аналогијом. То је као да се задатак минера у руднику или каменолому повери дресираним мајмунима, који би се опскрбљени експлозивом са детонаторима упутили на локације које треба минирати. Одређени број мајмуна би стигао на локацију, и успешно активирао експлозив[5]. Али, мајмуни као мајмуни - у одређеном броју би одлутали својим послом, неки би активирали експлозив нпр. у радничкој мензи, или оближњој школи, а неки би одбегли у шуму, са тенденцијом да се међу људима појаве после неколико година.

Други ниво проблема са дотичном вакцином је у следећем. Професор Гинцбург узнемирене православне савести уверава да у његовој вакцини „било какав људски материјал у потпуности одсуствује и не може тамо присуствовати по дефиницији“. Међутим, независни научни радови показују и закључују да у свим до сада тестираним вакцинама произведеним у људским феталним ћелијским линијама постоји контаминација фрагментима феталне ДНК и распадним отпацима тих ћелија, те да су у већини тестираних узорака нивои „контаминације ДНК фрагментима неприхватљиво високи“ (чак више од 25 пута од „допуштеног“ нивоа који је дефинисала америчка агенција за лекове ФДА). Ништа необично: Гинцбургова вакцина је као профилтрирана супа, процеђена и одвојена од меса („ћелија“), од које се конзумирају само изоловани „резанци“ вирусне ДНК „скуване“ у супи; и све што је приближне величине са тим смарт-резанцима вирусне ДНК, иде скупа са њима, наравно (а то су „резанчићи“ феталне ДНК и други ћелијски отпаци који се у лековитој супици неизбежно налазе). Или, још једноставније речено: као када би се супа профилтрирала и одвојила од меса, а затим сервирала као посна („веганска“).

Већи практични проблем од коначне декларације супе („месна али посна“, „од мртваца али кошер“) састоји се у томе што се ти фрагменти стране слободне ДНК у одређеном проценту могу спонтано инкорпорирати у геном ћелија организма у који се унесу (тенденција таквог мутационог инцидента нарочито је изражена код деце, и генетски предиспонираних). А такве мутације, између осталог, узрокују рак.

Али онај ко је поверовао проф. Гинцбургу да у ћелијској култури „нема никаквог абортивног материјала“, тај може да му мирне душе верује да и „у вакцини било какав људски материјал не може присуствовати по дефиницији“ – и заиста, велика је вера његова (када бисмо ми маловерни Хришћани имали тако силну веру која гази плотски разум, горе бисмо премештали и светску владу срушили у прах).

И толико о плотским, механицистичким аспектима проблема.

 

2. ДУШЕВНИ-ПСИХОЛОШКИ АСПЕКТ: ПСИХОПАТОЛОГИЈА ВАКЦИНАЛНЕ КАМПАЊЕ

Бизарнији, психо(пато)лошки аспект феномена Спутник В вакцине, и уопште свих вакцина које нам спремају професионални филантропи Бил Гејтс, Клаус Шваб и Џорџ Сорош у својим био-медицинским лабораторијама, а препоручују и отачки благосиљају мудри Патријарси народа православног[6] (и њихови мјестобљуститељи), налази се у сфери „теорије завере“. Прецизније – у наративу зомби апокалипсе.

Тема зомби апокалипсе појавила се последњих деценија као један од битних и свеприсутних њу-ејџ жанрова – не само на филму, у литератури, позоришту, поп-арту, стриповима и видео-играма, него чак и у науци.[7] Поједини универзитети у Америци направили су „епидемиолошке анализе“ и „математичке моделе“ зомби апокалипсе, и теоретске разраде стратегија борбе против „зомби пошасти“. У Америци постоји читава огромна култура „препера“ („preppers“, „сурвивалисти“), људи који се најозбиљније и најдетаљније спремају за зомби апокалипсу – повлачећи се у ненастањене пределе, сакупљајући оружје и храну, градећи бункере и фортификацијске препреке...

Амерички CDC (Centers for Disease Control and Prevention - Центар за контролу и превенцију болести), агенција америчке владе која данас Америци али и целом свету званично диктира сва упутства и правила за борбу против КОВИД п(л)андемије, 2011. издао је упозорење на предстојећу зомби апокалипсу и објавио званични документ под насловом „Припрема за зомби апокалипсу“ (са саветима „како преживети инвазију зомбија“, укључујући и популарно-едукативну стрип-новелу „Зомби Пандемија“). Стратешка Команда америчке армије спроводила је вежбе са темом и сценаријом „зомби апокалипсе“...

Срби, 21. век: Београд – Зомбиград, 2018.

Све ово, наравно, звучи потпуно невероватно и сумануто сваком човеку здравог разума – осим ако није упознат са концептом „пред-програмирања“ („predictive/preemptive programming“). Сатана, као „мајмун Бога“, својим слугама такође даје „пророчанства“ и преко својих пророка[8] им најављује и објашњава шта ће се у будућности десити.

У свим тим „научним и стручним“ најавама и предвиђањима констатује се исто: „појава зомбија указује на крај света који смо до сад знали“. Отприлике оно што нам се данас дешава – „нова нормалност“, па „велики ресет“, после којег „свет више никад неће бити исти“. А сву реалност и све мотиве те свеобухватне зомби апокалипсе о којој полудели демонизовани свет говори видимо управо у КОВИД п(л)андемији и планираној вакцинацији. Спутњик В вакцином, специфично.

Зомби у вуду магији представља митолошко биће које је живи мртвац, мртво тело оживљено магијским средствима. У савременом зомби жанру зомби се постаје различитим научно-фантастичним методама - „вирусима, паразитским инфекцијама, векторима, зрачењем, научним инцидентима...“ (како каже Википедија). И контактом са телесним текућинама зомбија.

Ћелијска култура убијеног фетуса је управо живи мртвац – бездушни остатак мртвог тела које је „оживљено“ методама медицинске магије, енергијом вируса, дејством Сатаниним (грчка реч φαρμακεία, фармакија, значи мађија, врачање). Вакцина произведена у ткиву тог мртваца је онкогени Сатанин квасац којим се заквасују здрави људи – који тиме постају заједничари материјалног гена живог мртваца, њему сродни. И тиме такође сами постају зомбији (по дефиницији оних који су осмислили и концепт и технологију – експерата CDC-ја). И заједничари тварне благодати Сатанине, његове енергије и његовог логоса[9] који је он саопштио мртвачком ткиву учинивши га „живим“, „целебним“ и „животворним“.

Спутник В вакцина има апсолутно сва архетипска обележја магијских напитака из вештичије религије: такве гнусобе се у магијским ритуалима приправљају од сваке нечистоће (нпр. крви жртвованог пса, млевених костију, крила слепог миша, паучине, скверних телесних излучевина, „мртвачке воде“...; а „највећу силу“ имају оне формуле – ко не верује нека пита ауторитете заната – које се састављају жртвом чистог, невиног детета) – што гнусније и скрнавије, то је даље од Бога, у спољној тами, а што даље од Бога то сатани приступачније. Јер сила и дејство магије не бива простим дејством скрнаве материје, него енергијом сатане који је призван над њом и њом дејствује.

Зато, сви производи савремене фармакологије справљају се под надзором и садејством змије: универзални симбол савремене фармакологије и фармацеута је змија обмотана око путира богиње Хигије (кћери или/и жене бога др Асклепија, који такође носи змију око свог штапа – а то је симбол савремене медицине и медицинара).

Путир богиње Хигије: фармако-медицина „у служби народу“

И наравно, пошто је у врлом новом нормалном свету пост-истине све обрнуто у односу на заблуде традиционалиста (Орвел: „ропство је слобода, рат је мир...“), тако и овде: у великој пророчкој визији CDC и осталих видилаца „зомби апокалипсе“ која је дословни сценарио овога што се данас одвија, зомбији су они који се нису вакцинисали.[10] А пошто су они, као зомбији већ свеједно мртви, онда нема апсолутно никаквих моралних препрека да се ликвидирају и санитаризују, јер је то једини начин да се вирус истреби а човечанство врати у нормалан живот. Нови нормалан живот.[11]

И будући да је и догма савремене фармако-медицине „здравље је болест“ (како они кажу – „не постоје здрави, постоје само недовољно дијагностиковани и недовољно лечени“), вакцина је логични производ њихове теологије. У људски организам се посредством вакцине убацује човеку потпуно страни ген који носи властити програм (Гамалеј-Гинцбург софтвер, могло би се рећи, мада је идејни творац и аутор виша инстанца). И тај ген је програм за синтезу патогеног протеина, агенс који узрокује болест – агенс који програмира организам да производи патогено ђубре. А змија која се наднела над чашом са чаробним леком који су нам спремили др Гинцбурзи и др Конови а уздигли и благословили православни патријарси, ко има уши да чује, говори: Некомпетентни творац природе који није предвидео страшну пандемију коронавируса, човека није снабдео геном, оружјем да се избори са смртоносним вирусом. Зато сам Ја премудри, благи и човекољубиви ту, да поправим-дорадим то несавршено устројство, оптимизујем генетику и учиним човечанство здравим. Приђите, верни, са страхом и вером приступите - и пијте од ње сви!“.

Свако ко је поверовао да је ова пандемија оно што „струка и наука“, творци, промотери и адвокати вакцине о њој говоре, и да је у вакцини спас, тај је већ постао зомби – живо тело са мртвом душом. И таквом не чини битну разлику да ли ће или неће вакцину примити. Он је своју веру, а са њом и здравље и спасење, предао другом богу – богу овога света, којега скупа и сагласно, речју и делом, проповедају струка и наука, владе и патријаршије, телевизија и новине.

А они чија се душа још увек колеба између две вере, још увек могу да размисле и изаберу истиниту. Довољно им је да разумеју и имају на уму: цепљена-калемљена воћка зове се по ономе што је прицепљено на њу, и тим плодовима рађа.

И сви нека знају: нико неће имати оправдање да „није знао“. Управо зато, да би било документовано за вечност да је свако то учинио свесно, слободно и својом вољом, свако пре вакцинације мора потписати сагласност.[12]

 

3. ДУХОВНИ АСПЕКТ: ПНЕВМАТОТАНАТОЛОГИЈА ВАКЦИНАЦИЈЕ

Онај ко је прочитао претходне две главе и није разумео о чему се ради, слободно може да овде стане и не чита даље – тек ово неће разумети (а ако прочита можда ће се наћи изиритиран). Ономе ко је разумео, ово што следи вероватно је сувишно, јер је све разумео – па и он не мора читати даље. Остатак записа је само апстракт, резиме огољене духовне суштине Спутњик В вакцине.

Сатана, као и вирус, и као и сваки духовни мртвац (зомби)[13], суштински није живо биће – има име да је жив, али нема живота у њему, постоји али нема битије; он је дегенерисани отпадак од Целине, полудео и смртоносан за творевину у своме рату против Творца. Заједница са њим, у духу његовом, човеку бива неминовна духовна смрт.

И сва духовна суштина највеће свете тајне фармако-медицинске религије, вакциналног причешћа,[14] крије се и созерцава у окултној, али у исто време свесној и добровољној комунији са кнезом таме овога света.

А суштина је ово.

Ћелије у којима се производе вакцине Спутњик В добијене су ритуалним жртвоприношењем Сатани – планираним утробним чедоморством. Жена која је учинила то чедоморство живот који се зачео у њој принела је на жртву Сатани, са идејом да, благодарећи жртви, њен живот буде „бољи и лепши“ него што би био са дететом које би родила. Жреци који су убиство извршили, дете су примили и принели га на највиши олтар своје религије – савремене фармако-медицинске науке.

Ткиво убијене девојчице, усмрћену и раскомадану Божју творевину, Сатана је рукама својих слугу „дорадио“ и „трансформисао-преобразио“ својом „благодаћу“. Допунио га је својим логосом – алогосним делићем генског записа истргнутим из вируса, и тим својим семеном оплодио, и „васкрсао“ га и учинио „живим“ и „бесмртним“.

Пошто свака појединачна ћелија у својој ДНК, по холограмском принципу, носи у себи ипостасни код целог организма и у малом га симболизује, вакцинални вирус посејан, размножен и рођен у ћелији те културе њен је плод - плод утробе те сатанине мале невесте, зачет духом Сатаниним.[15] И тај нови вакцинални вирус рођен у утроби сатанине приснодјеве је оваплоћени логос сатанин, његова реч, „жива и животодавна“, која се шири међу људима и носи благу вест – спасење, здравље и слободу.

Тај плод, у вакцини, треба да примимо сви - „за живот света“ (Јован 6:51). А свако ко га прими, постајући причасник плода утробе зомби-невестице Сатанине, постаје и његов причасник. Као што се Хришћани са Богом сједињују причешћем Телом и Крвљу Плода утробе Приснодјеве, тако се и верници кнеза овога света, за савршено сједињење са њим, имају причестити телом плода утробе дјеве Сатанине.

А да би се сјединили са њим, они се најпре морају одрећи себе, тела и душе своје-живота свог: „Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе (Марко 8:34); „ко хоће душу своју да спасе, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради, тај ће је спасти“ (Лука 9:24), руга се Сатана, мајмунски имитирајући Бога и позивајући своје на жртву. Јер, примајући вакцину, материјализовани логос Сатанин[16], они му приносе себе на жртву – своје тело и душу, примивши савет његових апостола, кроз које говори он опет и опет мајмунски имитирајући Бога: „Молим вас, дакле, браћо, ради милости Божије, да дате тела своја у жртву живу, свету, угодну богу“ (Римљанима 12:1). Као знак вере, покорности и љубави приносе себе и све своје на жртву - приносе своје тело, да се у њега прицепи семе Сатанино.[17] За општу добробит његовог краљевства и свих људи у њему. Тиме, испунивши вољу његову и сјединивши се са логосом његовим, и у плоти заувек запечативши сродност (сингенију) са њим, они и душом постају једно и „по подобију“ једнаки с њим. И тријумфује мајмун Бога: „Од ове љубави нико нема веће – да ко мене ради положи душу своју“.

А затим, примивши све што је требало да прими, тело вакцинисаног човека само почиње да производи Сатанин протеин С, његову патогену твар – и човек симболично постаје саучесник у делу великог архитекте свемира. Отприлике онако као што је Адам био замишљен и створен да буде Божји сарадник у делу стварања и владања светом.

И баш као што Бог од људи тражи Веру и Наду, да би кроз њих стекли Љубав у којој је сједињење са Њим, тако и Сатана од својих тражи веру и наду. Веру и наду у себе и своје, у његове пророке, учитеље, проповеднике и апостоле – професоре, докторе, министре и епископе јадне, светске, сабирне и апостатске цркве – да би кроз веру у њихову проповед, и надом у спасење кроз учешће у њиховим светим тајнама, човек ступио у заједницу с њим.

У вечну заједницу с њим.

 

Евсевије П.

О Савиндану 7529/2021.

___________

[1] Анализа која следи је примарно етичка, написана са становишта православне хришћанске вере, поједностављеним научно-популарним стилом и сажето, без навођења релевантних научних референци, да се текст и просечни читалац не би оптерећивали комплексним стручним информацијама; наравно, постоје референце које поткрепљују чињенице наведене у тексту и неспорне су, а уколико неко буде хтео да их види или чита, најрелевантније могу доставити накнадно.

2Скраћеница од human embryonic kidney.

3 http://borbazaveru.info/content/view/13874/1/

4 Бројне аутоимуне болести, нпр. смртоносни лупус, настају тако што ћелије имуног система долазе у контакт са ДНК тамо где јој место није (изван ћелија) и организам почне да ствара антитела против властите ДНК.

5 Експлозије које се чују, то су појаве антитела у крви тестираних после вакцинације. И баш као то што је експлозив детонирао не значи да је разорена стена која је планирана да се сруши, тако ни појава антитела не значи имунитет,  јер имунитет на вирусе је доминантно ћелијски посредован и не заснива се на антителима која циркулишу у крви, него на невероватно комплексном дејству лимфоцитаубица“ и сигналних протеина, цитокина – а вакцинатори о томе дејству и како све функционише знају колико и мајмуни о термодинамици експлозива. Али, баш као мајмун са калашњиковим у предњим рукама, знају где се налази окидач, умеју да га притисну и не оптерећују се етичким размишљањем о последицама.

6 Патријарх јерусалимски Теофил је пре неколико дана, у интервјуу “Куриру“, поручио православним Србима да „свакако приме вакцину“. Свакако, то јест по сваку цену (како је порука преведена у руским медијима) подразумева се, и по цену живота, вечног.

7 Треба се подсетити да су претходних година весели зомбији организовано дефиловали и земљом Србијом, у Београду (па чак и прошле, „карантинско-пандемијске“ 2020. године).

8 Professor = пророк.

9 А логос Сатанин је овде вирус (вирус значи отров), фрагмент вирусне ДНК, делић програмског записа који је по његовом дизајну убачен  у ћелију и хромозом убијеног фетуса, да његово ткиво у епрувети учини „бесмртним“ и „извором живота“.

10 Видети у едукативној публикацији CDC „Зомби пандемија“ https://www.cdc.gov/cpr/zombie/00_docs/zombie_pandemic.pdf

11 Вакцинална кампања у Грчкој спроводи се под називом „Слобода“.

12 Сатана нарочито цени дефинисане уговорне односе, односно потписане уговоре – о томе видети у житијима светих. И он боље од људи зна да у религији нема принуде, и да ће се као његов рачунати само онај ко му је добровољно пришао.

[1]3  „Имаш име да си жив, а мртав си“ - Откровење 3:1.

14 Свештеници и верници фармако-медицине неуморно понављају догматску мантру: “Вакцине су највеће достигнуће медицине у целокупној историји, које је спасило и спасава највише људских живота“.

15 И нема ничег случајног: у питању су ћелије бубрега, у којима је, по библијском концепту, концентрисана сила плодности.

16 Наравно, Сатана нема своју материјалну ДНК; али он свој алогосни логос форматира и упечаћује у словесној Божјој творевини, и тиме је присваја себи. У том смислу не греше ни они дијагностичари који констатују да вакцина представља „жиг Сатанин“.

17 Грчка реч ενκεντριζω, ен-кентризо, прицепити се (Римљанима 17:24) етимолошки управо подразумева телесно сједињење убодом – од κέντρον, кентрон, што значи жаока.


Последњи пут ажурирано ( среда, 03 фебруар 2021 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 34 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.