Много је разлога због којих СПЦ треба да зазире од могућег избора епископа Игнатија за патријарха 

  ВЕЋ 18. фебруара догодиће се најважнији за Српску православну цркву догађај – избор новог Патријарха који ће заменити Патријарха Иринеја, који је умро крајем прошле године.

У црквеним круговима нема сагласности у вези са могућим кандидатима, а формат избора укључује и елемент случајности: прво, Свети Архијерејски Сабор одређује три кандидата, а затим се судбина патријаршијског престола одлучује жребом.

Један од кандидата за патријарха је епископ браничевски Игнатије (Мидић). Међутим, међу православним свештенством и верницима однос према епископу Игнатију је двосмислен и опрезан.

Познато је да свака сфера црквене делатности у којој је активан епископ Игнатије постаје - поље упитних реформи и експеримената.

У својој епархији епископ Игнатије сам води Божанску Литургију коју је самостално променио, а исто захтева и од епархијског свештенства.

Богослужење је озбиљно смањено. На пример, не певају Блаженства. Такође су изостављене молитве које су читали клирици. Литургија се увек служи са отвореним вратима. Вернике не причешћује свештеник, већ ђакон, и он то чини истим речима којима се обред врши у католичкој цркви.

Није чудно што се причешће врши истим речима као код католика, јер је епископ Игнатије познат као филокатолик.

На састанцима православно-католичке комисије за дијалог, где је дуго година представљао Српску цркву, увек је подржавао католичко гледиште.

Да ли је Српској цркви потребан такав Патријарх?

Из свих молитви уклониће се израз „душа“. Душа се у Великој јектенији не помиње. Зашто епископ Игнатије то чини и тако говори свештеницима?

Зашто занемарује теолошко значење које чува Света Православна Црква у чину Божанске Литургије?

Епископ Игнатије учи о смртности душе и негира поштовање светитеља Божјих и светих моштију.

Сви се сећамо теолошких уџбеника који су почели да излазе у Србији почетком века. Овај експеримент, који био је поверен епископу Игнатију, његов је први покушај да своју реформаторску активност доведе на ниво целее Цркве.

Уџбеник епископа Игнатија о Божјем Закону изазвао је оштре критике православне јавности - не учи веру и побожност, јер је лишен података о покајању и духовном животу хришћанина, не помиње Богородицу, светитеље, поштовање моштију.

О Сакраментима нема и речи, осим Крштења, Свештенства и Евхаристији, али чак се ни они не називају Сакраментима.

Већ се може констатовати да је експеримент епископа донео негативне резултате: вера и интерес ученика за цркву су се охладили, а унутар православне заједнице су почели скандали.

«Славу» је такође стекло предавање које епископ Игнатије одржао 23. октобра 2007. године на Богословском факултету у Београду.

Предавање је анализирао епископ рашко-призренске епархије Артемије. Теолошко учење епископа Игнатија шокира неправослављем. Ево неколико примера из тог предавања:

- Није смрт ушла у свет као последица пада у грех, него је свет смртан зато што је створен

- По Цркву је штетно и погубно када се обраћа пажња на грех, на етику, на крст, на избављење од ђавола и искупљење од греха, са циљем да нам Бог опрости грехе. Ако се не променимо, остаћемо шачица људи попут секти на Западу

- Христос не спасава људе од греха, него целу творевину спасава од смрти. Поштовање заповести Божјих не може решити проблем смрти, оно нас може само још више заглибити и створити врзино коло око нас. Верници налазе сигурност у бесмртности душе. Таквима Бог није потребан.

Истраживачи богословског рада епископа Игнатија посебно се фокусирају на чињеницу да је његова теологија развој теологије митрополита Пергамског Јована (Зизјуласа) и од њега позајмљује главнее теме и идеје.

Сам Зизјулас је о епископу Игнатију говорио као о једном од најдражих ученика: „Ја сам лично благодаран Господу што сам Владику Игнатија упознао док је још био лаик, што сам присуствовао на његовоммонашењу, учествовао на његовим рукоположењима за јерођакона, јеромонаха и епископа“.

 Читаоца радова епископа Игнатија понекад доводе у заблуду његов специфичан теолошки језик, који је заснован на употреби познатих израза са неочекиваним значењима.

Епископ Игнатије разматра јединство стварања са Богом на пантеистички начин – по његовом мишљењу, то је крајње добро које хришћанска црква тражи и представља. Ово будуће јединство је метафизичко и нема никакве везе са религијом.

Једини облик у којем епископ Игнатије говори о греху је првобитни грех, односно колективно безлично, а цела ствар спасења се преноси у подручје односа Бога и безличне природе. Епископа Игнатија не занима лични грех, за борбу против којег је потребно извршити молитвени и аскетски подвиг.

У питањима богопознања, епископ Игнатије никада не помиње молитву као извор духовног искуства хришћанина.

Епископ Игнатије не воли да цитира Свете Оце, на њих се врло мало позива, увек пристрасно и нерадо. У епископској теологији Игнатија нема виталности и снаге, јер је сув, беживотан, сличан административном документу.

Значајни су и догађаји 2019. године, када је Синод Српске Православне Цркве изопштио двојицу наставника Богословског факултета у Београду због њихових либералних идеја.

Епископ Игнатије, као декан факултета, преварио је Синод, потајно од кога је укинуо наредбу за отпуштање, и послао те наставнике на двогодишњи одмор.

За овај чин, епископ Игнатије био је смењен са места декана, али је успео да убеди ректора БУ да не призна свог наследника којег је именовао Синод.

Као резултат тога, дипломци 2020. године остали су без диплома и постали су таоци ситуације. Ако му одлука Синода није битна, може ли он бити Патријарх СПЦ?