Знате ли да су псовке – језик демона (бесова)? У медицинској пракси позната је оваква појава: при парализи, при потпуном губитку говора, када човек не може изговорити ни „да“ ни „не“,он може, ипак, савршено слободно да изговара целе изразе, који се састоје искључиво од псовки.

Ова појава је на први поглед веома чудна, али она говори о многоме.

Испада да псовање пролази по потпуно другим нервним путевима (у мозгу) него сав остали нормални говор. Који су то нервни путеви? Шта (или ко) стоји иза њих? Ко на тај начин демонстрира своју власт над парализованим телом?

„Псовке су језик општења с демонским силама. Није случајно да се та појава именује инферналном лексиком (пакленим речником, latinski "infernal" - пакао, преисподња). Инфернални значи адски, из преисподње“. Псовке су, очигледно, биле добро познате Словенима.

Вулгарно именовање жене слободног понашања (лаког морала) среће се још у брезовим новгородским записима (писма и записи на кори од брезе - споменици писмености Древне Русије од XI do XV века. Укупно пронађено око 1200 записа у Русији, Белорусији и Украјини. У обитељи Св. Сергија Радоњешког су, такође, писали књиге на брезовим листовима а не на хартији. Извор: Wikipedija). Само што је оно (вулгарно именовање жена у древним паганским записима) тамо имало потпуно други смисао.

То је име демона с којим су општили древни вешци. У његову "обавезу" је спадало кажњавање окривљених жена оним, што се у савременој медицини назива "нимфоманијом". И остале руске речи псовки имају, такође, демонско порекло.

У последње време наука је показала да од употребе псовки страда не само морал него и здравље човека. У буквалном, какво год да је, значењу речи. Један од првих научника, који је обратио пажњу на ову тачку гледишта, био је Иван Бељавски. По његовом мишљењу, свака изречена или реч који је човек чуо носи у себи одређену енергију који делује на човека.

У то, да су псовке - језик сатане и бесова, може се лако убедити за време читања молитви заклињања у православним храмовима. Да напоменемо да су молитве заклињања чин изгоњења ђавола (демона) из човека. Такве људе и називају ђавоиманим (који имају ђавола у себи, демона, опседнутим ђаволом итд.). У време читања ових молитви са многима од њих дешава се нешто ужасно.

Људи почињу да лају, кукуричу, младе девојке почињу да вичу грубим мушким басом .При додиру крста они почињу да се криве и одвраћају од њега (оваквом случају преводилац овог текста је лично присуствовао 2003.г. у једном нашем манастиру, крај моштију једног нашег свеца). А главно је да се скоро сви они страшно псују. Псовкама вређају свештеника, Цркву. Али свешетнослужитељи који обављају овај обред знају: не виче сам човек него демон који вришти (мучећи се) из њега. И то псовкма. Нимало благим већ најгорим могућим - бесовским.

Ако псујете онда се немојте чудити што имате непријатности у животу. Псовка - то је проклетство које ви шаљете на људе а у првом реду на себе.

Извор: Троице-Сергиевский Храм г. Октябрьский

Превод са руског за "Борбу за веру": Н.Ђ.