 Поводом једног момента у последњем тексту ипођакона Ненада Збиљића (овде:) из његове полемике са господином Селимиром Јовановићем, желимо да дамо напомену. Један од разлога зашто је створен сајт „Борба за веру“ јесте спознаја да су обичним људима, оној малој браћи Христовој (у које убрајамо и себе), затворена врата званичних црквених медија. Ово је, свакако, срамно, с обзиром да ти медији и они који раде на њима, живе од давања управо те мале браће Христове.
И не часећи ни часа, пре 13 година основан је овај сајт – као сајт правоверних Срба, али и свих добронамерних, чак и оних који су заблудели и скренули на јеретичке странпутице. Да је то тако, показали смо и доказали смо пуно пута, објављујући чак и написе оних који су нас клеветали и дисали нескривеном мржњом против нас. Наш је став – па тако и чинимо – да наши читаоци свагда морају имати истиниту информацију, ма коме она у неком тренутку неодговарала. Ми информишемо објективно, имајући притом неподељено поверење у расуђивање наших читалаца. Тако је и у случају полемике Збиљић-Јовановић. Ми смо опонентима дали потребан простор, иако на „Борби за веру“ између десет и петнаест прилога непрекидно чека на објављивање. И нисмо се мешали, иако и о предмету те полемике, и полемици самој, свакако, имамо своје мишљење. И сада долазимо до разлога за ово разјашњење. Наиме, ипођакон Никола је, у уводу свог последњег текста – импутирао да „странице Борба за веру нису медијум за тако нешто...“, мислећи на ставове господина Јовановића. Ипођакон је тиме – врло несмотрено (не бисмо да то сматрамо тенденциозним) – исказао дискредитацију не само мишљења свог опонента, већ и Уредништва „Борбе за веру“ које је, гле, дало простор „нерасудностима" господина Јовановића. Свакако, нисмо превидели да се ипођакон Никола захвалио „Борби за веру“ на уступљеном простору, што је лепо. Али, понављамо: „Борба за веру“ је сајт правоверног српског народа, слободан и отворен. Такав је био, такав јесте и такав ће остати. И по ко зна који пут, скрећемо пажњу – то што смо нешто објавили, не значи да се – де факто – са тим и слажемо. То се посебно односи на написе објављене у рубрици „Писма посетилаца“ која управо и постоји у циљу вођења унутарцрквеног дијалога, без кога нема изласка из садашње духовне кризе. Сваки, дакле, али баш сваки наш читалац, уколико поштује основна правила православне пристојности, има могућност да своја виђења и расуђивања искаже на "Борби за веру". Тако је било, тако је сада и тако ће бити. |
