У фебруару је уз велику медијску помпу изабран 46. патријарх СПЦ.  Избор за патријарха је више личио на политички референдум између прорежимског и проопозиционог кадидата, него на избор верског поглавара једне Православне Цркве. На једну страну су постављени Григорије и Јоаникије као проопозициони а на другу Иринеј бачки и Порфирије као режимски кандидати. И док је подељени народ навијао за једног од предложених у „Игри престола“, иза кулиса се одвијала трговина будућим положајима и намештењима али и утицајем у Цркви.

Министар спољних послова и његов верни оперативац за Цркву и црквени бизнисмен Дејан Накић су лобирали за своје кандидате. С друге стране су контроверзни бизнисмен Дака Давидовић и контроверзни бискуп Гргур лобирали за своју страну. Како и на који начин су придобијали опредељене и неопредељене владике, писаће се неком другом приликом и у нека боља времена.

Страсти су узавреле и да је све потрајало још само пар недеља питање је шта би остало од СПЦ. Потом на три дана пред избор патријарха је све утихнуло. Престали су напади режимских медија на владику Јоаникија нејаког и на бискупа Гргура. Престали су и напади од стране опозиционих медија на екуменистичке папољупце владике Порфирија и Иринеја бачког.

На сам дан избора све владике се појављују заједно. По договору долазе једним аутобусом, чиме показују да је дошло до извесне интервенције са стране јер њихов сукоб је био прешао линију иза које нема повратка а веровати у њихово хришћанско праштање и помирење је исувише наивно. Не ово није била интервенција Светог Духа, већ класична државно-полицијска интервенција.

Као по команди први дан након избора и устоличења Порфирија за патријарха све зараћене стране су узвикнуле „Достојан!“.  Мање упућени би могли рећи да се бискуп Гргур помирио са судбином и прихватио да о његовом будућем положају одлучује верни ученик Иринеја бачког нови патријарх Порфирије или да се Дака Давидовић помирио са судбином да му у Црној Гори митрополита бира и поставља бачки инквизитор. Но свако ко иоле познаје Даку и Гргура свестан је да они ни под којим условима не би пристали да се препусте у руке својих непријатеља на милост или немилост. Да није добио оно што је тражио, бискуп Гргур би дречао као јарац на клању од завршетка избора до данашњег дана. Јасно је да је договор постигнут и пре самог избора новог патријарха. Истрговало се на задовољство обе екуменистичке стране.

Полицијско-државне структуре су претходно отписале свог сарадника и миљеника, који је био непослушан током коронахистерије, бачког владику Иринеја као старог и некооперативног.

Владика Јоаникије и Дака Давидовић су добили обећање да ће Јоаникије засигурно бити предложен и изабран за новог митрополита црногорско-приморског.

Бискуп Гргур је добио чврсто обећање да ће бити будући владика новобеоградски.

Други учесници овог циркуса, који су због другачије расподеле карата дисквалификовани, као што је на пример отворено фанарски владика браничевски Мидић, који је написао доксологију властима у Србији уочи избора,  виђен је за митрополита загребачко-љубљанског.

Мајмунолог Максим прелази из Америке у Париз да настави да усавршава свој уметнички антиталенат и замени оболелог Луку.

Још један писац доксологије властима у Србији владика Сергеј би требао да замени Атанасија Ракиту у Рашкој а Ракита одлази у пензију на трежњење.

Владика за гепековање студената Стефан Шарић, добио је лично министарско обећање да ће бити нови владика ваљевски. Тако би био склоњен из Београда и од очију јавности а уједно избегао одговорност за сопствену неодговорност.

И владике Јован падобранац и Теодосије самомученик косовски су изразили жељу да буду премештени било где у Србију, с тим што Теодосије нема никаквог изгледа јер још увек не уме властима у Србији да објасни на чега је потрошио неколико милиона донираних му из Београда,  док падобранац има директну женску везу међ власт имајућим и вероватно ће му се жеља испунити.

Накић наставља да чтецира, не испуштајући новог патријарха из видокруга као ни своје послове које је уско везао за патријаршију. Још само остаје мајски Сабор на коме ће се ова трговина-симонија озваничити.

Ако је лична амбиција српских владика и власти у Београду, која је искројила овакав исход Изборног Сабора Божја воља, онда можемо рећи да је све било благословено и Богу драгом угодно. Али ако смо иоле нормални јасно нам је да се врх СПЦ претворио у јудејски Синедрион где ведре и облаче Ана и Кајафа, а све у служби римског понтифекса максимуса и на штету сопственог народа – „Ништа ново под капом небеском, што је било то ће опет бити“.