По учењу светих отаца Цркве, ми знамо, да ако жена остане неудата онда у томе постоји посебан промисао Божији о њој, али често је узрок увек један те исти - жена једноставно није спремна да прихвати на себе сву одговорност улоге удате жене.

Духовни писац, пастир и богослов, архимандрит Рафаил (Карелин) тако и учи:

"Јесте ли ви сигурни, да ћете да процените достојног мужа (за удају) а да га нећете учинити несрећним? То јест, промисао Божији чува вашег потенцијалног супруга од вас. Јесте ли уверени да ћете издржати мужа са тешким карактером? Можда нећете. Зато промисао Божији чува вас од њега. У породици треба више давати него захтевати.

Зато, пре него што будете тражиле доброг мужа, стекните владање примерне жене за будући брак: научите да уважавате мужа као главу породице, не прекоревајте га у тешким животним ситуацијама или недостацима карактера, присутних код свих нас, научите да ћутите и слушате више него што говорите. Размислите, каква треба да буде жена - хришћанка, приближите се том идеалу, и тада ће се појавити тај човек који ће вам бити животни друг".

Ако је жена добила од Бога у дар породицу: мужа и децу, онда то и јесте истинита потврда тога, да та жена може, и у стању је, да чува свој брак тј. да у дому ствара атмосферу љубави и спокојства.

Жена није просто чувар огњишта, она је стожер, основа, крајеугаони камен породице. Она, као звучна виљушка, задаје тоналитет животу целе породице. Из житија блажене старице Матроне Московске читамо: „Једном је к њој дошла жена и рекла да су је удали, не из љубави, и да она живи лоше. Матронушка јој је одговорила: „А ко је крив? Крива си ти. Зато што је нама Господ глава, а Господ је у мушком лику, и мушкарцима ми, жене, морамо се подчињавати. Ти мораш венац сачувати до краја свог живота. Крива си ти, што рђаво са њим живиш...“

Жена мора бити смиренија од најсмиренијег мужа, и никада, ни под каквим предлогом не сме узимати на себе улогу главе породице! Како лично, тако и искуство људи око нас, показује нам да се у оним породицама где управља жена – примећује потпуно одсуство хармоније. И као правило, страдају од тога обоје – и муж и жена.

Већина жена, које су узеле на себе улогу главе породице, одједном почињу да свога мужа пореде са „крпом“. И на то се буквално намеће један, јединствени одговор: „Опростите, али управо ви сте направили од њега ту „крпу“, узевши на себе обавезе свог сопственог мужа!“

Неопходно је запамтити, да жена може бити лидер само на послу, или у другој области живота, али никако у породици! Управо је породица тај Богом установљени институт, који претпоставља унутрашњи хијерархијски поредак и не подчињава се популарним стереотипима.

Најправилније, с тачке гледишта православља, владање жене – то је када она даје власт у породици у руке свога мужа. И не треба се бојати тога да, у прво време, при доношењу неких одговорних породичних одлука, муж може погрешити. Нека погреши, због тога се унутрашња равнотежа породице неће пореметити, и мушкарац неће престати да се осећа мушкарцем, главом породице, онаквим каквим га је замислио Господ. Господ може сваку, од стране мужа, погрешно донету одлуку обратити у добро тј. исправити у најбољем смеру тако како не очекују чак ни муж и жена, живећи по Заповестима Божијим.

Најправилнија позиција жене у односу на мужа биће изражена јединим правилним и верним речима, упућеним своме мужу – „нека буде тако, како ти одлучиш, вољени“. Само тада, када муж осећа себе једином главом породице, он почиње дејствовати у свој пуноћи својих достојних мушких квалитета.

И обрнуто, када жена лишава мужа његовог природног, Богом даног, старешинства то увек изазива код њега огромни унутрашњи немир, који захтева компензацију а која се може одразити у пијанству, супружанском неверству или одласком из породице.

Један од главних узрока, зашто муж вара или чак одлази из породице, некада чак и после много година венчаног брака је тај што муж нема могућност да осети себе главом породице јер је жена преузела, у своје руке, управљање породицом. И он одлази туда, где, по његовим речима, њега доживљавају као предводника и лидера. Тако су страшне последице нарушавања, од стране жене, хијерархије породице коју је установио сам Господ Бог.

Ако муж и жена хоће хармонију у породичним односима, независно од тога какав је карактер или темперамент једнога од супружника, онда треба живети по Речи Јеванђеља где је глава жене – муж, а глава мужа – Христос!

Извор: "Москва Трећи Рим"

Превод са руског за "Борбу за веру": Д.В.