header image
Подсећање: Од фудбала до рагбија Штампај Е-пошта
уторак, 08 септембар 2009
Image
Дуел: Еп. Григорије и Милорад Додик
       Све је почело фудбалом. „Таса“, „звездаш“ је играо фудбал са студентима, навијао за „Звезду“ (фудбалски клуб који је држала УДБА, док је КОС држао „Партизан“). Мишљасмо: јеромонах Атанасије то ради из педагошких разлога, да би помогао богословску младеж у сивилу комунизма, осамдесетих година 20. века. Кад, јеромонах постаде владика, а фудбаломанија се настави: његов прејемник у Херцеговини, владика Григорије, играо је фудбал с монахињама из Бразила, баш како то раде католички попови и фратри.

 

Но, времена се мењају. Пошто се српско православље американизује, сада студенти Богословског факултета заиграше АМЕРИЧКИ ФУДБАЛ. И хвале се тиме у свом часопису „Логос“ (бр. 1 за 2008. годину.)

Да ли ће им се „Таса“ и „Гриша“ придружити“, поготову овај други, који је, по повратку из Америке пре неку годину, променио имиџ, позвао хашке оптуженике на предају и до коске постао новотарац – екуменац (ено га у председништву Конференције европских цркава)?

Да не би испало да чика Трајко лаже, ево текста из „Логоса“.

 

Трајко Ћирић,

стари Београђанин

 

+++

 

Колективни спортови су увек били изузетно популарни у Србији. У екипним спортовима долази до изражаја пожртвованост, оданост и витешка борба. Зато није чудно што је амерички фудбал у Србији постао популаран за кратко време. Амерички фудбал је један од најдинамичнијих спортова. Представља комбинацију врхунске физичке припреме играча (брзина, снага, издржљивост) тимског стратешког уигравања (тактика, ителигенција, вештина). Иако површно изгледа као бруталан спорт, у ствари је тимско надмудривање две екипе, у којем због само једне грешке играча може доћи до губљења меча. Такође je једини спорт у коме се може преокренути резултат у кратком временском интервалу, чак и ако je екипа повела са великом разликом. Динамика, тренутак изненађења, стална напетост и /.../ су разлози због којих je овај спорт изузетно популаран. Много је разлога да погледате утакмицу америчког фудбала, а ако пробате да тренирате, оставићете све друге спортове!

Доказ да je овај спорт у нашој земљи популаран јесте континуирани успех наших тимова у Европи и све већи бpoj људи, који се овим спортом баве професионално. Успех екипе Вукови Београд на међународној сцени, тј. освајање Лиге америчког фудбала јужне  Европе (SELAF)  јесте последњи у нису успеха српских тимова у Европи. Освајање ове титуле представља круну нечега што је почело пре шест година.

Присетимо се како је све почело. Идеја о игрању америчког фудбала у Србији јавља се 2001. године, после почетка ТВ преноса утакмица NFL-a (америчке професноналне лиге) на Трећем каналу РТС-а. Велику улогу у популаризовању овог спорта одиграли су водитељи Дејан Голалић и Предраг Јуришевић. Двојица енергичних водитеља изазивали су осмехе на лицима гледалаца својим коментарима и сјајним познавањем игре. Они који ce данас професионално или аматерски баве америчким фудбалом, захвалност дугују управо њима. Њихов ентузијазам водио je већину људи напред. Недуго затим, појавио се први сајт о америчкој префесионалној лиги код нас www.nfl-yu.info- место, где су се окупљали љубитељи овог спорта. На форуму поменутог сајта одвијали су се први разговори о оснивању екипа. Са преносима утакмпца почиње окупљање ентузијаста, како у Београду, тако и широм Србије. Њихов заштитни знак постаје јајаста лопта, једноставно названа „фудбал", јер није могла бити окарактерисана као „лопта .

Временом, интересовање за амерички фудбал и његов развитак у Србији постаје све веће. Шестог децембра 2002. на cajту nfl-yu осванула je вест о оснивању првог клуба америчког фудбала у Србиjи: КАФ (клуб америчког фудбала) Београд основан je 2. децембра. Постојe подаци да je први регистрован клуб у Србиjи Сремска Митровица „Legionaries", али није да јe недуго затим одиграна прва међу-утакмица. На терену Јадрана у Крагујевцу /.../

На оснивачкој скупштини Савеза одлучено је да скупштину чине по три представника сваког тима - члана савеза. Taj систем задржао се до данас. Бpoj чланова тадашње скупштине био je 21. Тада je изабран и грб савеза. Постављени су нимало једноставни циљеви: омасовљење спорта, контакт са стручњацима из Европе и Америке, оснивање професионалних судијских органа и стварање заједнице лигаша, која би водила такмичење... Време је показало да су постигнути.

Као вид загревања за предстојећу сезону, договорене су утакмпце у предстојећем периоду. У финалу прве сезоне састале су се исте екипе као и у пpвoj званичној утакмици америчког фудбала у Србији - Крагујевац „Wilde Boars" и Вукови Београд. Утакмица je одиграна 7. новембра 2004. године, на стадиону „Чика Дача" у Крагујевцу, пред пуним трибинама. Као и у првој утакмици између ове две екипе, победу je однела крагујевачка екипа, поставши први шампион државе.

У овом спорту заједништво игра велику улогу. Тим је примаран. Када дође тренутак да се екипа нађе лицем у лице са притивником само јединствен и снажан тим може изаћи као победник. Ма колико играч био квалитетан, уколико својом игром не допринесе успеху читавог тима, створиће лавину проблема и читава екупа ће трпети. Да би усмерили своје играче на тимски рад, тренери прибегавају разним средствима: прављењу тимске химне, говори пред меч, разни ритуали.

 Већина екипа америчког фудбала у Србији, као хришћанској земљи, пред меч стане у круг и један од играча изговори молитву Оче наш. На кpajy молитве сви као један узвикну - Помози Боже! Према сведочењу играча у Србији, молитва je драстично променила однос према тиму и игри. Након ње сви се oceћају као један, сложни, са истим циљем. Поред тога што молитва у играчима развија осећај заједништва, она им омогућава да имају бољи однос и према противнику. Наком молитве постају обазривији према противнику на терену и не прибегавају намерним прекршајима. Молитва у њима равија изетан осећај човекољубља. Међу нашим играчима се развила и молитва након меча. У тој молитви учествују играчи обе екипе, а изговара је неко из тима домаћина меча. Њу су играчи сами смислили и гласи овако: „Хвала ти Боже на доброј утакмици коју смо данас одиграли. Хвала Ти што се нико није повредио. Хвала Ти што си нам омогућио услове да са нашом браћом одиграмо добар меч. Молимо Те, обезбеди нашој браћи сигуран пут кући и помози им да напредују у животу."

Марко Јефтић

Извор: „Логос“ бр. 1 за 2008.г.

Последњи пут ажурирано ( четвртак, 20 август 2015 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 26 гостију на вези
БЕСПЛАТНЕ РЕКЛАМЕ И ОГЛАСИ ПРИЛОЖНИКА САЈТА

ОБЈАШЊЕЊЕ:
ОВДЕ:

ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

 

 + + +

 ОНЛАЈН ПРОДАЈА ГАРДЕРОБЕ

„ТЕШКЕ БОЈЕ“


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.