 Након увођења медицинског једногласја и потпуне контроле државних и корпоративних медија, цензуре на друштвеним мрежама, након увођења контрола кретања и најаве Ковид пасоша, ограничених права на рад и мирног окупљања, Хрватска чини нови корак ка дистопијском друштво потпуног надзора. Уводи се потпуна контрола свих извора хране кроз три алата: Попис пољопривреде, Закон о семену и потпуна контрола риболова увођењем електронских уређаја за надзор на свакој рибарској мрежи, ужету и парангалу.
Попис пољопривреде је план који има за циљ да попише апсолутно све капацитете за производњу хране којима држава располаже. Планирано је да се наведе не само индустријска производња већ и свако сеоско породично газдинство. Значи свака воћка, свако пиле, свака кошница и сваки метар обрадиве земље. Све што постоји и што се може користити за производњу хране. Спроводи се на територији читаве ЕУ по налогу из Брисела, а сви подаци се достављају Бриселу, тачније Европској комисији и Еуростату. У Хрватској је припрема започела 2019. године када је донет Закон о попису пољопривреде 2020 , проглашен 14. јуна 2019 . Попис је извршен током јесени 2020. године, а спровели су га пописивачи у свакој јединици локалне самоуправе, који су имали задатак да попис изврше на својој територији. Пројекат такође има своју веб страницу . Занимљиво је да је детаљан попис пољопривреде извршен 1945. године у оквиру тзв. аграрне реформе у Југославији. Донет је „Закон о аграрној реформи и колонизацији“ како би се увела ограничена пољопривреда у којој држава управља свим ресурсима. Сви главни поседи су укинути, тј. Некима је одузета земља и подељена међу другима. Зашто се сада прави нова листа, просудите сами. ЗАКОН О СЕМЕНАМА Закон о семену је засигурно најконтроверзнији аспект приче о контроли хране. Још један закон који се случајно доноси усред пандемије. О томе се много писало чак и у главним медијима. Препоручујемо овај чланак из Вечерњег листа са врло значајним насловом: „Закон о семену: између теорије завере и побуне фармера који се плаше за голи опстанак“. Укратко, уводи се потпуна контрола семена, фармама је забрањено да производе семе чак и за сопствене потребе или исхрану животиња. Традиционално семе је де фацто забрањено, осим под посебним условима, а уводе се и сертификована и патентом заштићена семена великих међународних мултинационалних корпорација. Владајућа странка, наравно, тврди да се све ово ради за наше добро и да ће ЕУ испоручивати семе пољопривредницима који су „посебно отпорни на последице климатских промена“. Логично је питање зашто се нови закон уопште доноси, а садашњи 1. јануара 2019. године. Пољопривредна и еколошка удружења тврде да ће нови закон довести до пропасти породичних фарми и прикупили су преко 18.000 потписа у петицији упућеној парламенту. Закон још није донет, али ако не усвоји, сигурни смо да ће бриселски званичници у Влади и Парламенту ускоро покушати поново, можда у мало измењеном облику. А сама Европска унија је у процесу усвајања нових прописа у области производње семена. Сигурни смо да ће то бити и за наше добро. КОМПЛЕТНА КОНТРОЛА РИБАРСТВА Упркос свим тим „копненим“ законима и ограничењима, Хрватска је и даље поморска земља са хиљадама острва и острваца и увек можемо преживети с мора, као што су то вековима радили наши преци. Али не брините, и они су то помислили. 2020. године покренут је велики пројекат контроле рибарства. Уводе се електронски уређаји за праћење, који ће бити обавезни на свакој рибарској мрежи, а израђују се и парангали. Ову шокантну вијест једном је објавио портал Морски.хр. Овдје можемо сазнати како је Хрватска прва држава ЕУ која је то примијенила, како планирају обиљежити сву риболовну опрему у сљедеће 3 године и како се пројект наравно финанцира из фондова ЕУ. Све ће се надгледати са сателита, а теренске контроле ће бити знатно појачане, јер су нове службе овлашћене за надгледање риболова. Нису рекли које услуге, али вероватно ћемо ускоро сазнати из искуства. Погодно је споменути да су неке жупаније већ почеле оснивати властиту полицију Цовид, састављену од бивших војника, полицајаца и заштитара, попут Карловачке жупаније . Поред свега наведеног, није случајно што је пре неколико месеци усвојена нова Уредба о рибарству , која значајно ограничава поједине врсте риболова у одређеним посебним заштитним зонама. ЗАКЉУЧАК Након што видимо како желе да нам ограниче приступ храни, морамо се запитати – зашто? Зашто нам то раде, зашто баш сада за време тзв пандемије, и зашто увек под притиском Европске уније? Да ли је могуће да су теоретичари завере били у праву и да западно друштво намерава да се претвори у тоталитарно дистопијско друштво у којем влада потпуна контрола свега? Друштво у којем „непослушни“ неће моћи да преживе јер неће имати приступ храни. Они то неће моћи сами да произведу, док ће супермаркети бити резервисани само за послушнике – људе који су вакцинисани свим вакцинама које нам власти сервирају и који ће данас или сутра морати да буду чиповани или још горе. Ако би неко теоретски желео да уведе такав систем, контрола над изворима хране сигурно би била пресудна, и некако се чини да је у „новонормалној“ Хрватској контрола хране апсолутни приоритет за владаре. Није тешко видети у ком смеру све ово иде, и не заборавимо, ипак је Хенри Кисингер давно рекао: контролирајте нафту и ви ћете контролисати нације, контролишите храну и контролисаћете људе. Извор: "Логично" / "Србин.инфо"
|
