ОПЕТ БЕСНИ ИРОДИЈАДА...

''Опет бесни Иродијада, опет лудује, опет игра, опет тражи

од Ирода главу Јована Крститеља! Опет Језавеља

хоће да отме Навутејев виноград и протера Светога Илију у горе.''

(Св. Јован Златоусти, Беседа на Усековање)

         И као и у време Јована Крститеља и у време Златоустово, није сама Иродијада, него јој у помоћ пристижу моћни овога света. Навутеја, изгледа, већ убише и виноград му преотеше те још гледају како да Илију протерају у горе, да се не чује глас његов, моћни и громогласни.

Нека опрости Свети Златоуст због узимања његових златотканих речи за опис онога што и данас може да се види и чује, али управо те речи из његове беседе, будући вечне и бесмртне, падају на ум, пратећи не само ових дана, но подуже, све оно што се дешава око, а најчешће против, владике Артемија, чега смо сведоци и ових дана.

Имали смо прилику да пратимо реакцију Преосвећеног владике на искључења електричне енергије коју је шиптарски КЕК почео да врши, већ поодавно, по српским селима, а сада и по српским црквама и манастирима. Свак ко је имао и мало националног осећања у себи рекао је: Многаја љета, владико! због онакве владикине реакције, и инсистирања да држава Србија укаже и покаже како поступати у оваквим случајевима, јер су косовски Срби држављани и грађани Републике Србије, која о њима мора да брине, заједно са својим међународним ''партнерима'' о којима, са таквом љубављу и умилењенем, наши политичари говоре.

Нажалост, чини се да Преосвећени епископ бачки није био један од тих Срба, судећи по његовој реакцији у ''званичном'' саопштењу објављеном јуче на сајту СПЦ. У маниру својственом његовом перу и стилу, претенциозно и са висине, проналази читав низ ''утука на утук'' које је само он успео да пронађе и повеже, очигледно сматрајући се позваним и прозваним да тако нешто, у име Цркве, у својству ''портпарола'' СПЦ, учини.

Нас чуди, као људе и хришћане, чињеница да су СПЦ и њен портпарол били глуви и неми на све антихристовске догађаје који су нас, и још нас, погађају ових дана. Где је био Просвећени бачки господин да одреагује на антихристовски и антибогородични, богоборачки и скаредни концерт кабалисткиње Антимадоне, одржан у Београду? Шта нам се десило са Црквом и портпаролом, који су били, чини се, глуви и неми у време одржавања скупа и јавног пропагирања вештица и вештичарства у Великом Градишту? Има ли гласа Цркве Божје поводом небивале параде мужелоштва у Београду?

Нема! Мук и тишина, то за Цркву, изгледа, уопште нису друштвени проблеми. Који бре народ, који!? И таман што помислисмо да је заиста по оној народној ''мртва уста не говоре'', изненади нас Преосвећени Иринеј својим саопштењем где нам још једном потврђује да је једини проблем са којим се СПЦ последње деценије суочава Преосвећени епископ рашко-призренски, Артемије.

Исто је тако експресно одреаговано, брзометним ''саборским'' саопштењем у вези Бајденове посете Дечанима, иако је са Сабора процурела вест да нити је саборске Оце неко питао, нити је било каквог гласања поводом тог саопштења, већ је, опет, само Преосвећени бачки прочитао састављено саопштење. Ипак, довољно је страшно што су наши Архијереји само погнуте главе одлучили да им је нереаговање најбезопаснији начин реаговања.

На исти начин, експресно и без испитивања чињеница, одреаговао је владика бачки и поводом проблема у рехабилитационом центру ''Црна Река'', без испитивања чињеница и било каквог ислеђења од стране државних органа, доносећи свој суд и пресуду, откривену му, ваљда, свише.

Да се не ради само о откривењу свише, већ о добро уходаном тиму, који само чека како да клеветама, лажима и полуистинама оцрни рашко-призренског епископа, увек нам потврде и два, наизглед неповезана медија, један електронски, а други писани, форум http://forum.verujem.rs и дневне новине Blic.

Иако уредник форума Верујем, свештеник Архиепископије Београдско-Карловачке, Александар Ђаковац, увек наглашава да на његовом форуму не може да се оцрњују православни епископи, то некако увек важи само за епископе који су у његовој ''командној'' линији, за неке то правило не важи, а посебно за владику Артемија, тако да се гледа како да се увек ''сочни'' детаљи о владики Артемију објаве, као рецимо што су објављене неке саборске и синодске одлуке које јавности нису биле доступне.

Блиц пак, део тима чини преко већ свима нам познате Жељке Јевтић, новинарке која је Косово и Метохију обишла уздуж и попреко, а пре своје пљувачке кампање на владику Артемија била најпознатија по томе што је интервјуисала Рамуша Харадинаја и њиме остала одушевљена.

У свом маниру ''жуте штампе'', из које никада није успела да исплива на неко часније место, користећи клевете, подметања и полуистине, придружила се последњих месеци, кампањи ''лустрације'' (лат. Lustratio, чистка) владике Артемија.

Злобним насловом ''Двоструки аршини владике Артемија'', Јевтићева креће у напад и ту нам објашњава како ипак Грачаница има агрегат и није у мраку (не каже колико сати дневно један агрегат, колико год снажан, може да ради), како владика користи пратњу ЕУЛЕКС-а иако тврди да са њима не сарађује (иако то нигде није тврђено, осим што је владика навео да не преговара око струје, а чак је у неколико интервјуа владика наводио ако је држава признала ЕУЛЕКС, да мора и он, јер не може против државе), а као највеће откривење и, ваљда, шок, читаоцима, треба да служи документ, који нам је новинарка показала, контакт владике Артемија са Питером Фејтом. Новинарка нам тврди да је владика контактирао са ИЦО (Међународном цивилном канцеларијом, коју наша држава не признаје) и тако, ето, показао како лицемерно, иза леђа народа, са њима контактира.

Да је добро прочитала документ, видела би да је документ насловљен представнику Европске уније на Косову (јер, нажалост, на тај начин, ЕУ врши подлу игру, дајући Питеру Фејту двоструку функцију, изасланика ЕУ на Косову, који је за нас легитиман представник, и председника ИЦО, канцеларије која спроводи Ахтисаријев план, и у том својству је нелегалан и нелегитиман), а не ИЦО.

Али, мудроме доста, јер, ко би побио све Јевтићкине глупости. У овом чланку није нам то била ни намера. Хтели смо, ипак, да  укажемо само на неке ствари, које је верујемо, верни народ и без нас видео. Интересантна су пре свега, политичка прелетања владике Иринеја који је, изгледа био, ''свима све'' и бар нас овим саопшењима поучава како је од омиљеног Мириног владике, кад је Патријаха, к'о бебу, водао код Милошевића, постао омиљени Борисов владика. Ипак, пре свега, циљ нам је да, ако икада буде видео овај чланак, поручимо владики Артемију да се не да и да не поклекне и да не помисли, к'о Свети Илија: ''Господе, Твоје олтаре развалише, и пророке Твоје побише мачем; а ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму.''

Има Србија много више од седам хиљада што не преклонише још колена својих пред Ваалом, а даће Бог да време дође да се ти и покаже. Жив је Бог и жива је душа наша и жива је Србија Светог Саве и Светог Лазара.

Ј. С.