|
 ПАТРИЈАРХОВА ЈЕСЕН
Пролеће, Васкрс, Русија, патријарх се креће по родној земљи, окружен све моћнијим обезбеђењем. То је јесен. Што је старост ближа, то је јаснија разлика између две врсте људи. Неки све више размишљају о души, други - о свом земаљском благостању.
На послу, на дужности, наш патријарх би могао да живи у миру без икаквог обезбеђења, јер је казано „све је у руци БожИјој“ и „без БожИје воље ни длака с главе неће пасти“. А Кирила чувају десетине (према неким медијима - стотине) запослених у ФСБ; тешко је БожИјој руци да се чак и приближи ка Своме тако важном рабу. Питања која овде постављамо заправо уопште нису наша. Њих поставља народ - православни, уцрковљени; многе збуњује нескривени, чак демонстративни и потпуно овоземаљски луксуз патријарховог живота (Ми сада не дајемо реч атеистима, јер су они јасно и отворено пристрасни према религији и њеним служитељима.)
Зашто је патријарху Руске Православне Цркве потребна колона од десетак луксузних црних аутомобила римокатоличког порекла, од којих су неки, поред тога, видно блиндирани? Од кога је то чување? Наравно, од људи, а не од Бога. Овај облик кретања много говори. Главна ствар је страх. Само они који се плаше имају стражу. Сигурност је скупа и то је цена коју треба платити за страх. Што је обезбеђење све скупље и јаче, то је јачи страх чуванога. Патријархова заштита је организована на највишем нивоу - на нивоу првих лица државе. Иако је наша Црква одвојена од државе, у погледу безбедности очигледно је чврсто и поуздано везана. И патријарх је очигледно везан. А чињеница да држава плаћа ову заштиту (он је не узима у закуп) привезује га властима још јаче. Али главна ствар, наравно, није новац. Главна ствар је, понављамо, страх. Као и сваки верник, патријарх мора да живи у страху Божијем. Али људи око њега (чак и у храму!) - људи у црном са пиштољима испод пазуха сведоче: патријарх живи нон-стоп у људском страху. Чак и на Крсном ходу он се креће у сабласном црном прстену; могли би бар да на Васкрс обуку беле сакое (дајем идеју). Громогласно уздање у Бога, али не глас вапијућег у пустињи, већ глас који вапије из масе ФСБ. Двомисао? Али што је особа виша (у хијерархији), утолико му је угодније у ситуацији двомислија; и, излазећи испред микрофона са проповеђу Царства Божијег и бригом за сиромашне, он уопште не помишља да у очима ових сиромашних може изгледати као лицемер. Извор: www.mk.ru Превод са руског и приређивање: "Борба за веру" |
