header image
Љубиша Настић: Патологија хомосексуалности - прилог јавној расправи Штампај Е-пошта
среда, 12 мај 2021
          Ових дана говори се о предлогу закона о регистровању тзв. „истополног партнерства“, што није исто што и истополни „брак“, али би тај закон наводно омогућио хомосексуалцима да реше неке своје наводне проблеме правне природе. Одмах на почетку да кажем да, по мишљењу стручњака, они све своје наводне проблеме правне природе могу у потпуности да реше и овако или са малим изменама, у оквиру постојећег правног система, без икаквог увођења института „истополног партнерства“[1].

Одмах пада у очи социо-лингвистичка конструкција која је смишљења да замаскира праву природу овог односа: „истополно партнерство“, што звучи безбојно и хладно, чак и легитимно а заправо се ради о, по први пут у историји православне србске државе - легализованом хомосексуалном, содомитском, мужеложничком, педерском - сажитељству.

Овде бих хтео да разјасним и сам појам „педер“, који многи сада избегавају, јер то наводно „вређа осећања“ припадника те друштвене групе, да не кажем пацијената.

Реч педер (грчки: педерос), настала је од грчке речи педо: дете и ерос: еротска привлачност, и она означава честу појаву у античкој Грчкој – да су неки мушкарци осећали еротску привлачност према дечацима, младићима. То је опште познато. Тако да педерастија, још из тог доба означава појаву осећања телесне привлачности ка истом полу, млађег узраста. Вероватно оно што бисмо ми данас назвали педофилијом, што је погрешан термин јер он означава пријатељску љубав према деци. Од речи педо и филио – пријатељска љубав, наклоност.

Тако да реч педер означава само ону појаву која јесте, а ако се некоме не допада да га тако називају, пошто је то у србској православној култури прихваћено као погрдан назив, због појаве, која је у србском друштву прихваћена као крајње негативна, онда тај нека промени своје понашање а не језик или, не дај Боже, друштвене норме. Међутим, управо је то оно што данашњи јуришници педерског друштвеног конструкта желе да ураде. Јер ради се о опасном, озбиљно и дугорочно планираном социјалном инжењерингу, који прети да заувек промени структуру, свести и савест некада православног, србског друштва.

Пошто нисам до сада приметио да је неко обратио пажњу на фундаменталне одреднице, које су у овом случају занемарене, хтео сам да скренем пажњу на неке научне чињенице, које суштински указују на природу овог медицинског, психолошког, политичког и духовног феномена – педерастије тј. мужеложништва. Јер овде се води расправа о томе да ли у правном смислу људи, који припадају одређеној групи, одређене „сексуалне орјентације“, одређених психичких својстава, треба да имају, да добију нека права у друштву, пошто их немају. А свесно се занемарује питање зашто их ти људи до сада нису имали и зашто је та друштвена група до сада била медицински класификована као тежак психички поремећај, као и то да су њихова дела у кривичном закону била третирана као кривично дело са запрећеном вишегодишњом казном затвора...

МЕДИЦИНСКИ АСПЕКТ ХОМОСЕКСУАЛНОСТИ

У тексту Медицинске последице хомосексуалне активности, (Medical Consequences of What Homosexuals Do By Paul Cameron, Ph.D.), као и у изузетној књизи, која разобличава содомитски покрет у САД: Док содомизујемо Америку (As we sodomize America, O. R. Adams Jr.) , др Пол Камерон и г. Адамс наводе медицинску статистику хомосексуалног понашања, које многима није познатa, а содомити се из све снаге труде да је сакрију па машу шареним заставама, правећи се „фини“. Но да бисмо уопште могли да расправљамо о овој теми, морамо видети шта то хомосексуалце разликује од нас, обичних, породичних и брачних људи...

ГУТАЊЕ ФЕКАЛИЈА И ПИЈЕЊЕ УРИНА

У горе наведеним радовима износи се следећа медицинска статистика хомосексуалног понашања, која њих разликује од нормалних људи. Молим вас да обратите пажњу и немојте читати ако сте малолетна особа или слабих живаца.

ТАБЕЛА 1. ХОМОСЕКСУАЛНЕ АКТИВНОСТИ (у %)

 

 САД

1984

ПОНАШАЊЕ                                     Икада %

Орални секс                                           100

Анални секс                                             93 

Орални/анални                                        92

Секс са мокраћом

(мокрење по партнеру/пијење мокраће) 29

Фистинг – гурање шаке/предмета у анус 41

Једење фекалија                                         8

Клистир као сексуално задовољство       11

Садо-мазохистичкки секс са мучењем     37

Секс у јавности/групни секс                       88

Секс са малолетницима                             24

 

 

Гутање фекалија!!!???

„Око 80% хомосексуалаца редовно користи језик да би истраживали анусе њихових сексуалних контаката и тим путем прогутају значајну количину фекалија. Док људско тело има одбрану од сопственог измета, излагање фекалном измету било кога другог (а камоли десетина странаца) је очигледно нездраво и неразумно“ (Cameron, 1988).

„Око 92% хомосексуалаца упражњава тзв. „риминг“. То... укључује гурање језика у анус и не може се извести а да се не прогута нека количина измета.“ Dr. Monteith: The Gay Agenda

„Будући да се многи контакти одвијају међу странцима (70% хомосексуалаца признаје да су имали секс само једанпут са више од половине њихових партнера), а уопште промене између 1,020 и 11,021 партнера годишње, потенцијал за инфекцију је значајан“.

„У Шпанији, , 1989.г просечан број партнера је био 42. У осмогодишњој студији 1994.г. у Амстердаму, број је био 25 годишње. Лезбејке немају толико партнера, али ни њихов сексуални живот није ограничен само на жене. Од 498 лезбејки из Сан Франциска, у студији ЦДЦ (Centers for Disease Control) из 1993, 81% је пријавило секс са мушкарцима а 10% секс са хомосексуалцима у последње три године а 4% је пријавило интравенску употребу дрога.

„Златни тушеви“ и пијење мокраће

На око 30% хомосексуалаца је уринирано (то је тзв. Златни туш: један стоји и уринира по другоме, који лежи), a oкo 20% њих је пило урин. Око 15% хомосексуалаца редовно тражи да се уринира по њима а око 8% редовно пије урин... (Cameron, 1988).

Фистинг (гурање шаке у анус)

Из табеле је видљиво да 41% хомосексуалаца гура шаку или им гурају шаку, сексуалне играчке, флаше, шаргарепе, па чак и ситне животиње у анус. Због тога је анални рак 24 пута више заступљен код содомита, а хепатитис Ц - 10 пута. 

Скет – ваљање у фекалијама

Најновије национално истраживање је показало да 17% хомосексуалаца једе и/или маже фекалијама партнера. Додатних 12% је изјавило да је примало или давало клистир, као део сексуалног задовољства. (Cameron, 1989).

„Постоји и нешто што се зове скет (scat), и око 17% хомосексуалаца то ради. А то је активно једење људског измета или мазање измета по вашој кожи или ваљање по поду у фекалијама, то се зове ролнице од блата (mud rolls)“. Dr. Monteith: The Gay Agenda

Секс са малолетницима (педофилија, прим.прев)

25% белих одраслих хомосексуалаца је изјавило да су имали секс са дечацима старим 16 година или млађим. У студији из 10 држава 33% од 181 мушкараца, и 22% од женских учитеља, који су ухваћени да су злостављали ученике, били су хомосексуалци, иако је мање од 3% мушкараца и 2% жена хомосексуално или бисексуално.

Штавише, 45%, 64%, и 90% је рекло да је користило илегалне дроге.

Типична хомосексуална пракса је прави медицински хорор – замислите размену слина, фекалија, сперме и/или крви с десетинама непознатих мушкараца сваке године. Замислите пијење урина, гутање фекалија и ректалне трауме на редовној бази.

Често се ови сусрети одвијају док су учесници пијани, дрогирани и/или у оргијском расположењу. Штавише, многи од њих се одвијају на екстремно несанитарним местима као што су: (јавни нужници, „peep show“) или, зато што хомосексуалци путују често, у другим крајевима света.

Већина од 12.642 Американаца, који су добили СИДУ из заражене крви, 1992.г. добили су је од хомосексуалаца, а већина жена у Калифорнији, које су добиле СИДУ кроз хетеросексуалне активности, добиле су је од мушкараца, који су се бавили хомосексуалним активностима.“ (Cameron).

Упркос овим медицинским подацима, содомити тврде да је „преовлађујући однос према хомосексуалцима у САД и многим другим земљама, одбацивање и непријатељство... због актова и жеља, који нису штетни ни за кога“. Америчка Асоцијација Психолога и Америчка Асоцијација за Јавно Здравље су 1986.г. уверавале Виши Суд у Америци да „никакви значајнији подаци не показују да упуштање у орални или анални секс, могу довести до менталне или физичке дисфункције““. (Cameron, Medical Consequences of What Homosexuals Do).

Ово је била медицинска статистика из релевантних научних радова, који су рађени крајем 20. века у Америци и по свету.

Ако погледамо ове податке и изјаве америчких асоцијација, видећемо да лажу и содомити, и америчке асоцијације. Чинови хомосексуалаца штетни су и за њих и за њихове партнере, али и за људе, који могу доћи у контакт са њима, што показује број заражених од ХИВ-а преко крви, које су примили од њих, или број зараженог ХИВ-ом медицинског особља, које је од њихове крви заражено том болешћу. Да не причамо о порасту полно преносивих билести, које шире бисексуалци, који су највећи преносници полних болести. Осим тога, видимо и да је око 80% лезбејки бисексуално, и да се оне упуштају у секс и са хомосексуалцима, и тиме преносе огроман број полно преносивих болести! С тим у вези, имали смо пре две године изјаву Института Батут да су 85% ХИВ позитивних у Србији – хомосексуалци[2]. Обратимо пажњу и на то да је упркоос томе, у САД суд донео одлуку да хомосексуалци могу да дају крви да им се то не може забранити[3]!

Такође, изјава америчких асоцијација да ове активности не могу довести до психичке или физичке дисфункције је, благо речено, у супротности са здравим разумом. Очигледно да они не могу бити функционални, нити психички, нити физички, ако се баве овим очигледним гадостима. Иначе треба укинути термин психичко здравље., јер он постаје бесмислен. Т.ј. не можемо бити здрави и ми и они.

КРИМИНОГЕНОСТ И НАСИЛНОСТ ХОМОСЕКСУАЛАЦА У СУДСКОЈ ПРАКСИ

А да гутање фекалија и пијење урина, поред осталих гадости, доводи до још тежих психичкких поремећаја, сведочи и криминална статистика из САД, наведена у књизи: As we sodomize America:

„Од свих масовних убистава у САД за последњих 17 година, хомосексуалци су убили најмање 68% жртава, били су наведени у најмање 41% организација убистава, починили су 70% од најгорих 10 убистава, и били су укључени у 5 од 8 убистава, изведених од 2 или више лица. ("Murder, Violence and Homosexuality," supra; cf. Allen, C., A Textbook of Psychological Disorders, 2nd ed. (Oxford University Press, 1969) and de River, J. P., The Sexual Criminal, 2nd ed. C. C. Thomas, 1956)

Још једна антологијска књига о хомосексуалност, The Pink Swastika, с. 174-176, према аутору Clowes, с. 96, даје нам листу од девет водећих хомосексуалних серијских убица, од којих су осам спадали у најгорих 10 убица до 1992.

Али, страшна убиства чине и лезбејке, исто као и хомосексуалци.

Ова тема одлично је обрађена у наведеној књизи: As we sodomize America, под поглављем: Murder and Brutality, кога занима да више о томе прочита.

У последњих пар година, били смо све доци и два, рекло би се „пикантна“ догађаја везана за содомите: у Немачкој је један од њих убио свог партнера а затим га појео „на његов захтев“[4], и у Канади је једна содомитска „порно-звезда“ убио свог партнера, раскомадао га и део његовог тела послао на адресу неке политичке странке а сам је побегао у Немачку, где је убрзо ухапшен, о чему су преносили и медијиу Србији.

Верујем да су ови медицински и судски подаци сасвим довољни да се „из авиона“ види да та група људи, у медицинском смислу, ни издалека није здрава и да је, сасвим извесно због целе ове медицинско-судске статистике, у целом свету содомија била не само означена као тежак психијатријски поремећај, већ и као кривично дело са запрећеном казном затвора. Тако је било и у Америци, тако и у Србији.

МЕДИЦИНСКА НЕУТЕМЕЉЕНОСТ ТВРДЊЕ ДА СУ ХОМОСЕКСУАЛЦИ НОРМАЛНИ

Сада бих само желео да поставим питање: ко је ове болеснике прогласио за нормалне?

Желео бих да видим тог лекара, било које струке, који ће ми потврдити да је гутање фекалија са медицинске стране нормално и безбедно, да не спомињем остале активности. И на који се начин то медицински може оправдати?

Наравно да не може, тако да су они прибегли превари и на неки начин присилили Америчку Асоцијациу Психијатара (American Psychiatry Association, APA) 1973.г. да ГЛАСАЊЕМ скине хомосексуалност са листе болести. По сведочењу тадашњег председника ове Асоцијације, др Николаса Камингса, пре тога је дошло до великих кадровских промена у тој Асоцијацији, веома либерално спровођених, тако да су у том тренутку, највероватније, ту већину, која је гласала ЗА, чинили управо хомосексуалци. По свему судећи, сами су изгласали да нису болесни.

Међутим, по његовим речима, ниједна студија, ниједно истраживање НИКАДА није урађено да би потврдило ту њихову одлуку, иако је то био договор и правило струке, већ је та одлука донета пуким гласањем, уз велику политичку борбу у самој Асоцијацији[5].

Будући донета политичким превратом, који нема никакве везе нити са науком, нити са медицином, та се одлука мора поништити и сматрати неважећом, и то мора бити прихваћено у целој науци, ако наука жели да буде наука и да почива на научној методологији а не на шибицарском прегласавању.

Пошто је донета на тај начин у АПА, очигледно, политичким путем, та одлука је постепено наметнута и Светској Здравственој Организацији (СЗО), да би данас СЗО, поред УНИЦЕФ-а била главни гласноговорник и заступник теорије (ипак само недоказане теорије) да су хомосексуалци нормални и да треба да буду друштвено равноправни људи са онима, који не гутају фекалије. Томе је претходило претварање до тада хришћанске, протестантске Америке, у содомитску супер-силу, са клановима Буш и Клинтон на власти, да би поново, најновији председник Бајден изјавио како су права содомита огледало демократије, и да ће борба за њихова права и даље бити амерички приоритет у спољњој политици. Сад је бар јасно одакле ветар дува. Први пут је таква реченица изговорена за време Клинтонове администрације да би била понављана од стране свих потоњих, укључујући и Трампову.

ПРАВНИ АСПЕКТ СОДОМИЈЕ

На овај начин је чисто медицинско питање, преваром пребачено у област права, што је чест и уобичајен метод глобалиста, који они користе за разбијање друштва. И сада ти „нормализовани“ содомити, који и даље гутају фекалије и пију урин, траже своја права широм света, па и у Србији, где је содомија била кривично дело све до '94 године, када је, у јеку рата у Босни и Хрватској, Милошевићева СРЈ укинула као кривично дело. Највероватније, такође на захтев Америке.

Проблем је што они сада желе не само да имају нека права у друштву, већ и отворено прогањају оне који отворено говоре против њихових права, исправно уочавајући да се са порастом права содомита експоненцијалном прогресијом смањују права нормалних, породичних људи. Тако су се на удару њихове злобе у Србији до сада нашли: проф.др. Милан Брдар, проф.др. Бранимир Ристивојевић, др. Владимир Димитријевић, др. Миша Ђурковић.

То показује да они не желе да живе као и сви други људи у овом друштву, већ да они полажу нека ексклузивна права, и да своју надмоћ желе да покажу прогоном њихових критичара, што спроводе  позивајући се на дискриминацију, угњетеност. То јест, глуме жртву док заправо сами злобно прогањају друге. То је њихова методологија урушавања друштва изнутра, коју спроводе свуда у свету.

Јер њихов циљ је да уруше друштво изнутра на тај начин што ће сломити духовну вертикалу друштва, коју чини морални систем вредности, тј. духовну кичму друштва. Без те вертикале моралних вредности, друштво словесних људи постаје гомила, руља бескичмењака, који се међусобно прождиру (видимо понекад и буквално), вођени демонским страстима. Таква друштва су осуђена на коначну и неопозиву пропаст.

Због чега је увођење оваквог правног конструкта изузетно опасно по србско друштво? Па сигурно не зато што ће два педера моћи да наследе ствари један другог. Кога уопште то занима? Опасно је зато што ће они тиме легализовати своје поремећено понашање и добити легитимно право да га у друштву намећу и другима као нормално.

Јер, поучени искуством из западних земаља, где је то прошло,  после легализованог „партнерства“ иде легализовани „брак“ а затим и легализовано усвајање деце, немоћне и незаштићене деце. Ко ће бити крив када  неко од те деце буде силовано у својој кући од стране содомита, а зна се из досадашње статистике да су они томе јако склони?

Биће криво цело друштво, које је дозволило да се та гадост пред Богом озакони као нормалност.

Али, оно што не знају многи, који мисле да их не занима шта раде педери у својим кућама, и који мисле да ће и њих педери да оставе на миру, ако они оставе њих – јесте то да се педери неће зауставити и задовољити тиме што смо им дозволили да легализују своје погано сажитељство, већ ће они кренути на нас... Како?

Тако што ће они захтевати, и то је већ покушано у Србији и даље се покушава [6], да наметну као обавезни део образовања деце и омладине, дакле малолетника, лекције и проповеди о нормалности содомије, па чак и пожељности. И то може довести и до тога, као на Западу, да ако се родитељ побуни против тога и каже да његово дете неће то учити јер ми имамо свој, хришћански систем вредности, да тај родитељ заврши у затвору, као у Немачкој нпр. Или да се деци наметне обавезно сексуално образовање са обавезним похађањем тих часова, који нису ништа друго него часови порнографије, често и хомосексуалне...[7]

То је до сада виђено у свим друштвима где су те богопротивне гадости легализоване, највише равнодушношћу и саможивошћу људи, родитеља на првом месту. Свуда у тим земљама содомити имају већа права него нормални породични људи, и сви који се побуне против њиховог терора, те нове содомске инквизиције, биће прогоњени по њиховим партијским судовима, као наши интелектуалци са почетка овог текста. Обриси њиховог тоталитарног, грешног друштва, без истине и правде, већ се назиру и у Србији у њиховом прогону.

Њихов прави циљ је, дакле, да уђу у правни поредак друштва и да одатле почну да намећу своје ставове и „вредности“ целом народу, почев од деце. Јер кад једном буду препознати као легални у правном систему и друштву, они ће те идеје разлити као отров кроз крвоток и тражиће да и о содомији пише у свим уџбеницима, мало по мало, да се деца уче и навикавају, затим ће сви медији, новине, часописи, сајтови и ТВ емисије да показују те „нормализоване“ и „легализоване“ педерске парове, не као неке тамо „распале педерчине “ него као фине, васпитане, „легалне“ момке, вегане, који воде здрав начин живота, за пример...

Такође, оно што видимо по Западним земљама јесте то да, после усвајања деце, они захтевају легализацију педофилије и траже да одрасли могу да имају односе са децом од 12 година, ако је уз обострани пристанак (Холандија, Америка). Осим тога, у Немачкој је већ више пута у Скупштини био предлог да се легализује инцест, да отац и кћер могу да живе у браку или мајка и син, или брат и сестра, због љубави! Ко може бити против љубави?! Такође у Немачкој је скотолоштво (односи са животињама) одавно легализовано, постоје јавне куће са животињама. За напредне Немце.

У Шведској омладина владајуће странке истакла је захтев да се легализује однос са лешевима, али само уколико би покојник завештао за живота да то може да се чини са његовим телом. Демократски...

Све ове дубоко болесне појаве последица су тога што је уклоњена последња одбрана друштва од сексуалних девијација на тај начин што је њихов перверзни-изопачени однос – легализован, прво у форми „истополног партнерства“.

А уколико вас заиста занима како њихов живот изгледа, погледајте на Инфективној клиници, на одељењу где леже оболели од туберкулозе, већина њих, који тамо умиру су хомосексуалци болесни од СИДЕ. Нека вам они кажу како је њихов живот леп и „весео“. Такав њихов живот ће се наметати србском народу као нова нормалност, која се мора прихватити, иначе прогон, суд, казна - инквизиција.

Да је нормализација и легализација содомије потпуно неправедна, види се и по томе што је у Америци сада забрањено и кажњиво лечење хомосексуалаца психотерапијом, а ускоро ће то бити и у Европи! Значи, они међу њима, а има их доста, који то више не желе да буду, њима се забрањује свака помоћ у том смислу, и то није тоталитаризам!? То се зове: диктатура греха у име људских права! Заправо, то је одраз насиља демона над човеком, који му говоре: „Има да будеш грешник, макар ти то и не желео!“

Морам да приметим да је управо питање содомије она црвена линија, која раздваја човечанство на оне, којима је то прихватљиво и „нормално“ и на оне, којима то никада неће бити нормално. То јест, на оне, који ће примити антихриста, јер су већ примили његов дух, и на оне, који га не примају и не желе да га приме. То је дубоко духовно и мистично питање, граница, до које је човечанство већ дошло. Јер, извините, али гутање фекалија није занемарљива ствар у процени нечијег духовног и психичког стања...

И зато није чудно кад Свети оци кажу да ће Трећи светски рат побити две трећине људи за шест месеци и да ће то бити огањ, који ће спалити земљу. То ће бити огањ Божијег гнева зато што смо допустили да смрадни огањ греха оскврни незаштићене, невине дечије душе, које су најсличније анђелима. И зато, да не би цело човечанство иструлело у гангрени ових смрадних страсти, јер га антихристове слуге систематски напајају грехом од младих ногу, Бог ће тиме спасити душе многих да не заврше у адском огњу.

СОДОМИЈА КАО ДУХОВНИ ПРОБЛЕМ

Ово је до сада била медицинско – правна скица проблема.

Да бисмо појмили дубину овог проблема, сматрам да је неопходно да га осветлимо и са хришћанске, духовне стране.

Основа појма содомит је, наравно, позивање на библијске градове Содому и Гомору, који су били спаљени огњем са неба због тога што су њихови становници практиковали противприродни блуд. Слика спаљених градова заправо је одраз спаљене савести становника тих градова, као и свих који практикују ту гадост пред Богом. Јер где нема стида – нема ни савести, каже светоотачка мудрост.

Има још једна старозаветна веза између старих и нових содомита. Сви знају да је застава содомита дугиних боја, иако они нису ни нација, ни држава, али имају заставу. Зашто? Зато што су они покрет, идеологија, може се рећи и култ. Али какав?

Када је Бог потопио стари свет, он је то учинио управо због масовне и непоправљиве покварености човечанства, које је управо било огрезло у содомски грех, као и у враџбине, магијање. Зато га је Господ истребио. И као знак да неће поново потапати свет, Он је поставио дугу, као знак мира између Себе и човечанства. И сада том дугом они машу пред Богом, као знак да их неће потапати опет, значи ругају Му се у лице.

И још једно пророчанство Светих отаца говори да ће око антихристове главе, када се буде зацарио и буде му стављена круна као владара планете – да се појави ореол у дугиним бојама. Зна се да ће и он такође бити содомит. Отуда и значење боја на застави овог народа, који му припрема пут за долазак на овај свет. Јер док год постоји стид, који је одраз савести¸ он не може да се зацари. И зато су они ту, да укину сваки стид, сваку хришћанску савест и морал у друштву, да би он што пре дошао. И зато смета србски народ и наш патријархални, хришћански морал, јер он не може да дође док год смо ми овакви какви смо и док год је за нас гутање фекалијадубоко девијантно.

Даље, Мојсије у Старом завету прописује смртну казну за мужеложнике - стари, хришћански назив за содомите. Св. Јован Златоусти у Беседи о мужеложницима каже да је боље бити убица него мужеложник, јер овај убија само туђе тело, а мужеложник и тело и душу. Такође, наводи да је тај грех толико страшан, да нема ничег безумнијег ни тежег од тог греха[8].

Канони Цркве наводе да је казна за мужеложништво као за прељубу – 15 година епитимије. Онај ко падне у овај грех не може никада постати свештеник.

Св. апостол Павле јасно наводи да они, који се налазе у овом греху не могу да уђу у рај, што значи да иду у пакао после смрти.

Од пресудне је важности његово тумачење узрока ове демонске страсти, које излаже у првој глави Прве посланице Римљанима[9]. Он тамо каже да због тога што су људи имали погрешну веру тј. били идолопоклоници – зато их предаде Бог у срамне сласти. Тј. због одбацивања вере у Једнога Истинитог Бога и поклоњења идолима тј. демонима, људи су били предани демонима на поругање и зато су чинили те безумне ствари.

Мојом анализом содомита, које познајем у Србији, могао сам уочити да они често долазе из комунистичких породица (одрицање Бога, или крајње богоборство, високи функционери КПЈ, ОЗНА, УДБА, КОС...) или оних, које су се бавиле неким другим тешким преступима или против Бога или против ближњих (богаћење на рачун сиромашног народа...), или магијом, па сада плаћају генерације после њих, т.ј. затире им се потомство и то на такав, сраман начин.

Постоје и неки други психо-социјални узроци, али ово су најчешће основе тога.

ПРОТИВ-ПРИРОДНИ БЛУД

Оно што је главно код духовног тумачења ове страсти јесте учење Цркве да је содомија против-природни блуд.

Шта то значи? Постоји природно привлачење мушкараца и жена, које је Бог усадио у људе, и оно је толико јако, као и жеља за храном и пићем, да би без њега људски род престао да постоји. То је чедородни нагон, који је Бог усадио у људе, то му је прави назив.

Јер, Бог је, када је изагнао Адама и Еву из Раја, дао прву заповест људима: „Рађајте се и множите и напуните земљу и владајте њоме!“. Дакле, прва заповест је била рађање деце, пре свих осталих.

За то он је дао чедородне органе. То нису полни органи, како их сада називамо, већ чедородни, и у томе нема никакве срамоте, то је њихова функција.

Природно употребљавање тих органа, и природан однос, јесте између мушкарца и жене, ради рађања, како је Бог заповедио. Даље, Мојсију Бог заповеда да се има једна жена или један муж – један супружник, и даје заповест: Не чини прељубе!

Дакле, Богом благословено рађање је само у браку, са једним супружником. То је Божији план и благослов за разрастање човечанства. Ако човек има однос са женом пре или ван брака - то је блуд. И за њега постоје црквене казне – епитимије. Али то је природни блуд, јер је привлачење мушкараца и жена природно.

Али, сједињење мушкараца са мушкарцима, жена са женама, људи са животињама, предметима, мртвацима и остало – све спада у област противприродног, демонског блуда.

Јер, постоје три области у овом свету: духовна (виша), природна и демонска (подземна, противприродна). Тако и употребљавање наше телесне природе може бити духовно, узвишено – подвижничко. Монаси су ту пример људи који превазилазе телесну природу у безбрачности и уподобљују се анђелима, у духовном подвигу. Такође, и сви хришћани се уподобљују анђелима и светима у подвигу уздржања, поста и молитве и других добрих дела. Зато се каже преподобни, јер се неко преуподобио анђелима и светима.

Св. апостол Павле каже да морамо пазити како користимо своје тело јер су наша тела  храмови Духа Светога. То је назначење нашег тела, да буде храм Духа Светога. Зато се мошти неких светаца не распадају и благоухано миришу, јер су они за живота постали храмови Духа Светога.

Коришћење тела може бити узвишено, духовно – у подвигу, затим може бити природно коришћење – у рађању деце и осталим природним радњама тела, а може бити и противприродно, демонско – злоупотребљавање нашег тела и потчињавање њега палим духовима – демонима, како нас учи Свето Писмо.

Зато је легализација содомије превасходно духовна тј. демонска појава од великог значаја за читав свет, јер она најављује легални и легитимни долазак сина погибли, човека греха – антихриста, који ће управо путем силе греха потчинити себи сво пало човечанство, које ће га прихвати као свога месију, као свога бога, јер ће он оваплотити у себи све демонске и нечисте страсти, које уопште могу да се уселе у човека, у пуном максимуму за људску природу. Зато православље смета многима... И зато ми морамо обновити или чак поново створити државе са православним законима, у којима ће се чувати морал на првом месту па тек онда мислити о хлебу насушном и зато се морамо много молити за долазак руског Цара, који ће увести такве законе у држави и биће супротност држави антихриста, која ће настати на Западу, по пророчанствима Стараца.

ОКУЛТНИ ЗНАЧАЈ СОДОМИЈЕ

У том смислу, будући да је то за све велике светске религије несумњиво велики и апсолутно забрањени грех, у окултним – тајним, антихришћанским култовима се управо содомија користи као иницијација у дату секту, култ. Тако се у сатанистичким сектама обавезно содомизују нови чланови, и то се врши на сваком њиховом скупу. У масонерији се на одређеном степену такође врши содомизација члана као иницијација у више звање, у неким ложама, као Бнај Брит, кажу да је таква иницијација већ при учлањењу. У многим сектама, нарочито сатанског правца, содомија је обавезан елемент увођења, иницирања члана у „виша знања“. Тако је и Алистер Корули, најпознатији сатаниста 20. века већ од своје 15. године био содомит, због чега су га у то време избацивали из неких вештичјих друштава, по његовим речима. Он је почетком 20. века управо иницирао овај сатанистички правац, којим ће човечанство кренути после 2. св. рата – правац разузданог и неконтролисаног блуда, нарочито у својој секти ОТО, чији су чланови многи утицајни људи, који и данас припремају пут за долазак антихриста.

Зашто је содомизација толико важна за демоне, који управљају тим култовима?

Зато што је то граница између природног и против-природног, демонског коришћења тела, које је посвећено Богу, као храм Духа Светога. То је велико оскверњење тог храма и граница, после које често нема повратка назад, у природно или узвишено, духовно стање.

То је граница, којом се прелази у свет палих духова. То човека чини пријемчивим за њихов утицај а његову вољу чини сломљеном и покорном према нечистој сили. 

Зато се сада изабирају содомити да буду на челу држава, јер су то људи сломљене воље, потпуно покорни својим злим господарима из сенке. Зато су содомити били вође највећих тоталитарних држава у 20. веку: Лењин, Троцки, (за Стаљина кажу да је био нормалан по том питању), Хитлер и цео врх Трећег рајха, администрација Клинтонових и све америчке администрације до данас. То су људи, који слепо извршавају и најболесније заповести својих злих господара.

УЗРОЦИ И НАЧИН ИСЦЕЉЕЊА

Овде још само да напоменемо који још могу бити узроци таквих склоности. Недавно прочитах на сајту Борба за веру[10] причу о једном грчком старцу, како је исцелио мужеложника од његове зле страсти: рекао му је да дође и да се исповеди, а затим и да дођу да се исповеде и његови родитељи, јер су много грешили док му је мајка била у благословеном стању. Пошто су његови родитељи имали недозвољене телесне односе тада, док је он био у стомаку, у њега се тада уселила нечиста сила и он је као дечак и касније младић имао склоности ка другим младићима. Али, пошто се и он исповедио, и родитељи, и пошто су се сви заједно молили за њега, он је ту страст превазишао и чак је помагао другима, који су патили од ње. Из овог примера видимо колико је важно уздржање у току трудноће...

Из овог примера такође видимо и који је светоотачки начин лечења ове страсти: то је, на првом месту, искрена исповест са покајањем и чврстом решеношћу да се више не греши, затим вођење подвижничко-литургијског начина живота, што подразумева држање свих постова како је света Црква заповедила и редовно похађање Свете Литургије и других богослужења по могућности, затим редовна домаћа молитва и читање дела Светих Отаца.

Дакле, све исто што се захтева и од осталих православних хришћана. Вероватно ће та борба бити мало јача него код осталих људи, али Бог ће дати снаге и благодати ономе, који искрено жели да се ослободи те, као и сваке друге страсти.

Наравно, из ове приче видимо да је од велике помоћи у тој борби да се и родитељи и цела породица исповеде и да хришћански живе, како би власт греха над целом породицом нестала, јер нечиста сила нема више власт тамо где су искрена исповест, пост, молитва и Причешће. На овај начин су се хиљаде људи, који су страдали од ове страсти, ослободили и касније су засновали породице и сада живе као слободни људи, што Христос на првом месту и жели од нас да будемо.

Зато, народе Србски, знај: ако дозволимо да се ова гадост озакони, навућићемо проклетсво на себе, бићемо криви и пред Богом, и пред прецима и пред савременицима, и пред потомством, и пред самима собом, јер то нема и не може имати оправдање! Ако то дозволимо, покараће нас гнев Божији као никад до сада и нестаћемо као народ, јер су многи србски старци упозоравали: „Ако се не покаје србски народ, нестаће, и говориће се: „Био једном један србски народ...““

Избор да ли ћемо као народ постојати или не, јесте пред нама!

И да закључим, као мој допринос јавној расправи: ја гласам

1. Да се хомосексуалност поново прогласи за болест, на научној и медицинској основи,

2. Да се на тој основи и судско-криминалној пракси поново криминализује и

3. Да се хомосексуалцима да једино право, које им припада а које им је сада ускраћено: право на лечење.

Притом, не желим да се поново криминализује зато што ми је драго да неко труне у затвору, већ зато што се на тај начин здраво друштво штити од било каквог њиховог покушаја да легализују своја права и уђу у правни систем и да потом тероришу већину и намећу јој своје нездраве захтеве и потребе, као што се то данас ради.

И још да напоменем, Русија је недавно донела закон, којим свој Устав и своје унутрашње законе ставља изнад  међународних закона, које је, као држава потписала, тако да нико не може да им намеће неке своје стандарде, ако се то коси са руским законодавством.

Шта нас спречава да урадимо исто?

У Београду, Недеља Православља 2021.л. Господњег.

Грешни хришћанин, гори од свих содомита заједно.

 


[1] http://www.arheofutura.rs/

[2] http://www.vivateka.com/homoseksualci-sire-sidu-po-srbiju/

[3] https://theconversation.com/

[4] https://www.dailymail.co.uk/

[5] https://www.youtube.com/

[6] https://www.novosti.rs/

[7] http://православнапородица.орг.срб/

[8] http://православнапородица.орг.срб/

[9] 21. Јер кад познаше Бога, не прославише га као Бога, нити му захвалише, него залудјеше у својијем мислима, и потамње неразумно срце њихово. 22. Кад се грађаху мудри, полудјеше, 23. И претворише славу вјечнога Бога у обличје смртнога човјека и птица и четвороножнијех животиња и гадова. 24. За то их предаде Бог у жељама њиховијех срца у нечистоту, да се погане тјелеса њихова међу њима самима;

25. Који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него творца, који је благословен ва вијек. Амин. 26. За то их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно. 27. Тако и људи оставивши путно употребљавање женскога рода, распалише се жељом својом један на другога, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за пријевару њихову примаху на себи. 28. И као што не мараху да познаду Бога, за то их Бог предаде у покварен ум да чине што не ваља, 29. Да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе, лукавства, злоћудности; 30. Шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима, 31. Неразумни, невјере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви. 32. А неки и правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само то чине, него пристају на то и онима који чине.

[10] http://borbazaveru.info/

 

Последњи пут ажурирано ( среда, 12 мај 2021 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 29 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.