Београдски дневни Блиц је објавио недавно слику нашег патријарха Порфирија у ноћној посјети, тачније рођенданској прослави неке загребачке "угледне обитељи", успјешне власнице угоститељског објекта у друштву пјевача народне музике Саше Матића (овде:).

Осим та два имена, до имена осталих присутних није лако доћи, једино је сигурно да Здравка Мамића сигурно није било иако је и он патријархов пријатељ јер  је од  "домовине"  побјегао у Међугорје и Широки Бријег.

И како наш патријарх воли да каже "шта кога брига", а ваљда на овом свијету има још Срба који ипак брину о угледу Светосавља и наше Цркве за очекивати је да ове године Сабор трубача у Гучи посјети бар кардинал Бозанић кад већ папа неће моћи доћи.

Јесте да се копира папа који гости римске бескућнике, јесте да се иде пјешке по Београду попут патријарха Павла који се возио градским превозом али оно са Степинцем није шала. Нема прекодринског Србина који не би изједначио Анту Павелића са Степинцем, Францетићем, Лубурићим, фра Мајсторовићем.

Ни Крвати, пардон, Хрвати их не раздвајају.

Памтим много Срба кроатофила из времена Крлеже, Бакарића и Стипе Шувара али нико није превазишао нашег патријарха и његов бестселер (најчитанија књига међу Хрватима) "Ја и Загреб се волимо јавно".

Или су ово ипак луда коронска времена па ће бити "нормално" видјети српског патријарха у ноћним клубовима на Јаруну или Бозанића на београдским сплавовима?

Мој Србине, нигдје нећеш стићи

главну ријеч воде Бранковићи...

Дај Боже да гријешим.

Миро Рајлић, Ново Место