Покушаћу да испричам ову моју причу. Зовем се Зоран, живим у једном селу поред Параћина, имам 41 годину. Били смо верници (моја породица ) и пре сусрета са Њеном Иконом али могу слободно да кажем да смо ретко ишли у цркву, постила је само супруга, ја сам се причестио само једном колико се сећам.

Живели смо неки свој живот без већих трзавица. Прошле године почетком августа били смо на годишњем одмору и по повратку почињу проблеми. Супруга добија напад камена у бубрегу због чега остаје у болници недељу дана. Само пар дана по њеном повратку ја добијем напад нечега што је и данас необјашњено од стране доктора , из чиста мира почне да ми се хлади десна рука од врха прстију према рамену и иста ствар од ножних прстију одоздо редом до груди, срце је почело да туче осећао сам да ми ударцима шири грудни кош. За десет минута сам био у хитној, ЕКГ и ништа све је нормално. Са овим даном почиње моја да је назовем борба. Све је почело недељу дана пред Велику Госпојину и саму светковину дочеках у болници на Неурологији. Код куће имам нападе паничног страха са трњењем руку и ногу , са убрзаним и снажним лупањем срца док је у болници све ок. После недељу дана проведених у болници долазим кући и покушавам да живим што нормалније, међутим добијам неки страх од смрти и не излазим нигде из дворишта сам. Била је јесен, живимо на селу требало завршити послове, иако сам до сада већину послова радио сам сада не излазим без друштва.

 У исто време од самог нашег повратка са одмора приметио сам да једна жена у насем директном комшилуку ( има поглед на цело насе двориште) кад год је у дворишту само нешто шапуће у браду и онако зло се цери. У међувремену видим је све чешће како ме посматра иза разних зграда. У први мах се крила а ја сам слабо томе давао пажње, међутим почела је не више кришом да нас кроз нешто посматра. Од њеног мужа сазнамо да нас гледа кроз неки мртвачки прстен ,да је била у Врању код својих и тамо нашла неку врачару. Ја сам све више био нервозан то се већ напето осећало у целој породици . Пошто доктори нису помогли а стање ми је било све горе почео сам да се молим. Читао сам разне молитве и увек ми је било боље после читања молитве Светог Кипријана за заштиту од нечисте силе. Месеци су прошли стање се није поправљало, пушио сам превише , увукао се у себе, унутар целог тела имао сам дрхтавицу током целог дана , гушио сам се, али ја сам био упоран са молитвама. 

Тог 23.02.2013. радио сам другу смену у фирми , као пословођа имао сам улаз на интернет и искористио бих бар минут за неку молитву или снимак. Укуцао сам манастир и прва опција је изашла Манастир Лепавина ( никад чуо ), бирам снимак Чудесна излечења и гледам. У петом минуту снимка на 2-3 секунде се види Чудотворна Икона. То је био мој први сусрет са Чудотворном иконом Богородице Лепавинске и ту се мени мења живот.... Гледао сам снимак и одједном Икона Њена , почео сам да плачем из чиста мира , икона ме је гледала минутима а ја сам плакао и ридао као дете, груди су ми биле мокре од суза. У моменту када сам дошао себи снимак је текао даље, устао сам међутим као да је са мене пао неки терет био сам лак као перо. Ходајући кроз ходник као да сам лебдео , дисао сам пуним плућима. Осећај је био неописив, као поново рођен без болова ,трњења руку и ногу .....Нисам нисам веровао шта ми се десило и поново одгледао снимак , Икона Њена буде само 2-3 секунде , а мене је гледала минутима! Тада сам прочитао све о манастиру о коме нисам ништа знао.Супрузи сам тек после три дана испричао шта ми се десило.Решили смо да одемо до Манастира Лепавина на поклоњење Чудотворној Икони Богородице Лепавинске. Постили смо прву недељу Ускршњег поста и 24.03.2013. смо посетили манастир поклоноли се Икони Њеној и причестили се.

Неописив је осећај самог наиласка у манастирску котлину, Икона Њена, братство манастира и јединствено богослужење и молитва оца Гаврила.

Прошла је непуна година ја се и даље осећам као поново рођен и не излазим из куће док не целивам Икону Њену Пресвету Лепавинску .

Нека Бог чува Манастир Лепавину , Икону Њену Чудотворну Лепавинску и братство Манастира са оцем Гаврилом на челу.

Зоран Радовановић,

Параћин, Србија 12.01.2013.

Извор: Манастир Лепавина

Повезани текстови: 

.-  О Чудотворној икони Пресвете Богородице Лепавинске