Из саборског андерграунда, трећег дана његовог заседања, почели су интензивно да круже спискови о комбинаторици за епископске тронове (а шта би друго, зар не рекосмо? - овде:). Прва два дана, иначе, протекла су у досадној атмосфери, у причи о просвети и у међусобном зазирању и дошаптавању епископа. Најизвеснија комбинација од неколико предложених изгледа овако (мада, „може бити, али не мора да значи“):
- архимандрит Јустин Јеремић требало би да буде изабран за викара епископа западноевропског; - јеромонах Јеротеј Ковиљац за викара епископа бачког Иринеја Буловића; - јеромонах Сава Бундало за викара патријарха; - игуман Петар Драгојловић из манастира Пиносаве за епископа славонског; - епископ Јован Ћулибрк за митрополита загребачко-љубљанског; - епископ Исихије за епископа ваљевског (мада се за то место помиње и Петар из Тумана); - епископ Стефан Шарић за епископа буеносаиреског; - епископ Кирило за епископа будимљанско-никшићког; - епископ Јоаникије за митрополита црногорско-приморског. Сутра би на дневном реду требао да се нађе случај тројице америчких расколника – Максима Васиљевића, Иринеја Добријевића и Лонгина Крча. И као што рекосмо у нашем саопштењу од пре пар дана, од Сабора не треба очекивати ништа нарочито (што је мало боља верзија) или ништа добро. Углавном, борбе око епископских тронова и саопштење у коме ће се причати о изградњи храма Светог Саве и веронауци... Сабор је одавно престао да се бави догматима, канонима, литургијским питањима и духовним животом. Он је претворен у бизнис клуб у коме се његови чланови баве симонијом – куповином и продајом епископских тронова. Сетимо се на овом месту и у овом тренутку речи Преподобног Оца нашега Јустина из његове беседе на Светог Саву 1966. године: „Хајде даље по несрећном Београду и тужном хаџилуку нашем, хајдемо до Патријаршије. Гле, и пред Патријаршијом крст, гле и на крсту распет Свети Сава! Шта је то? Откуда то? Од раскола! Свети Сава распет јауче и плаче пред Патријаршијом и вапије са крста: Господе, опрости им јер на знају шта раде!“ |