Из саборског андерграунда, трећег дана његовог заседања, почели су интензивно да круже спискови о комбинаторици за епископске тронове (а шта би друго, зар не рекосмо? - овде:). Прва два дана, иначе, протекла су у досадној атмосфери, у причи о просвети и у међусобном зазирању и дошаптавању епископа. Најизвеснија комбинација од неколико предложених изгледа овако (мада, „може бити, али не мора да значи“):

- архимандрит Јустин Јеремић требало би да буде изабран за викара епископа западноевропског;

- јеромонах Јеротеј Ковиљац за викара епископа бачког Иринеја Буловића;

- јеромонах Сава Бундало за викара патријарха;

- игуман Петар Драгојловић из манастира Пиносаве за епископа славонског;

- епископ Јован Ћулибрк за митрополита загребачко-љубљанског;

- епископ Исихије за епископа ваљевског (мада се за то место помиње и Петар из Тумана);

- епископ Стефан Шарић за епископа буеносаиреског;

- епископ Кирило за епископа будимљанско-никшићког;

- епископ Јоаникије за митрополита црногорско-приморског.

Сутра би на дневном реду требао да се нађе случај тројице америчких расколника – Максима Васиљевића, Иринеја Добријевића и Лонгина Крча.

И као што рекосмо у нашем саопштењу од пре пар дана, од Сабора не треба очекивати ништа нарочито (што је мало боља верзија) или ништа добро. Углавном, борбе око епископских тронова и саопштење у коме ће се причати о изградњи храма Светог Саве и веронауци... Сабор је одавно престао да се бави догматима, канонима, литургијским питањима и духовним животом. Он је претворен у бизнис клуб у коме се његови чланови баве симонијом – куповином и продајом епископских тронова.

Сетимо се на овом месту  и у овом тренутку речи Преподобног Оца нашега Јустина из његове беседе на Светог Саву 1966. године: „Хајде даље по несрећном Београду и тужном хаџилуку нашем, хајдемо до Патријаршије. Гле, и пред Патријаршијом крст, гле и на крсту распет Свети Сава! Шта је то? Откуда то? Од раскола! Свети Сава распет јауче и плаче пред Патријаршијом и вапије са крста: Господе, опрости им јер на знају шта раде!“