Сведоци смо ових дана шта се све дешава у нашој Цркви, а поготово у Епархији милешевској. Оно што се синоћ десило у Патријаршији је за свако осуду. Премијер Црне Горе г. Кривокапић долази у Београд и нуди патријарху Порфирију и нашим владикама уговор, а уз уговор и уцену. А то, да, једино епископ Јоаникије мора бити митрополит црногорско-приморски и нико други. Ово је заиста за сваку осуду!!!

У јавност је изашла вест блажа варијанта, а то је да ће уговор бити потписан на годишњицу смрти митрополита Амфилохија. Истина и ово је један од услова, али питање је да ли ће до 30. октобра на власти бити г. Кривокапић. Док се ми бавимо глупостима, Мило Ђукановић увелико ради на томе да добије већину у скупштини. Црква није ни Јоаникијева ни Кривокапићева, па да они раде како хоће. Пред нама је да видимо да ли ће наши црквени великодостојници пристати на ову уцену.

Оно што је још поражавајуће, јесте апел и вапај нас верних из Епархије милешевске. Неколико десетина писама је упућено на адресу Српске Патријаршије о катастрофалном стању у Епархији милешевској и непастирској небризи епископа милешевског Атанасија Раките. Али кога то брига у нашој Цркви. Епархијом милешевском владају само три-четири свештеника (читај попа!) који ведре и облаче како они хоће, док остали свештеници крпе крај са крајем. Најгоре стање је у самом Пријепољу, јер су ти свештеници на парохијама у овом граду. Не треба да говоримо да је народа све мање и мање у храмовима и да народ у великој мери избегава службе где служи Атанасије Ракита. Шта се то дешава са њим ми не знамо, али да је потпуно расуло то сви виде, осим наших владика. Једина светла тачка у овом црнилу јесте манастир Милешева. А и он полако постаје сив, јер је преко ноћи отеран њен духовник. Бојимо се да и наша Милешева не постане црна, али ако се овако настави, биће црња и од угља.

Питамо наше Архијереје, знајући да прате сајт „Борба за веру“ што је то све потребно да се деси да би они помакли прст и кренули у решавање проблема са епископом милешевским Атанасијем Ракитом?!? Питамо их овако јавно. Како него, ко је јавно оптужен да има жену и децу, а што је јавна тајна у Српској цркви, хтели ви то признати или не, може да буде духовни пастир једне епархије у овом случају наше епархије, Епархије милешевске? Иста та особа која се наводи да је ванбрачна супруга Атанасија Раките „ради“ (или боље речено: налази на платном списку) у Епархији милешевској која је задужена за верске наставе, а сви добро знају да је за верску наставу задужен пријепољски свештеник Игор Ерић, он је координатор верске наставе. Идемо даље. Њен брат, извесни Зоран Јуришић је исто запослен у Епархији милешевској као „Шеф кабинета епископа милешевског“, ни мање – ни више, а некад је био рачунополагач... Он опет дође, по причи свештенства, једном у месец дана и покупи новац и однесе за Београд, док госпођа „владичица“, како је њене комшије, у улици Војводе Степе у Београду, називају, ње нема у Пријепоље никако. Не треба да вам говоримо да само шест хиљада евра иде сваки месец на плате упосленицима Епархије милешевске, од којих половина не раде и не појављују се на посао. Помножите тих шест хиљада евра са дванасет месеци у години и видећете који је то износ за овако малу и сиромашну епархију, као што је наша милешевска. Једни који ту вуче све конце јесте протођакон Иван, мученик. Дошао је на предлог оца Николе Перковића и човек ради своје егзистенције ћути и трпи и немо посматра шта све све ради. Ни он не може да верује где дошао и шта се све ради.

Сви ви добро знате, драге наше владике, да је Атанасије Ракита тешки алкохоличар. Нема дана када он није пијан и нема дана када он не прави проблеме и скандале. Уместо да човеку помогнете, ви га још више гурате у пропаст, толико о вашој хришћанској љубави. Довољно је да чујете само шта мисли муслимани о њему и све ће вам бити јасно. Али то вас не интересује... Нећемо вам говорити са којим броје свештеника и монаха је дошао у сукоб, нећемо вам говорити о интензивној сечи манастирских шума, нећемо вам говорити о криминалу, нећемо вам говорити о саблазни и шта све чине поједини свештеници. Све ви ово добро знате наши Архијереји и онда се питате што је овако стање у Српској цркви.

Оно што је још занимљиво јесте да пријепољски свештеници, његови миљеници, увелико говоре да ће рука Светога Саве и Његов штап бити пренешена у Црну Гору код владике Јоаникија, јер на неки начин треба се захвалити владики Јоанкију шта све чини првенствено за њих, а тек, онда, за Атанасија Ракиту. Њега Јоаникије и не цени као човек – човека, он њега гледа као број више на Сабору и као његовог потрчка. То ви добро знате, наше владике, само биће касно то ако се деси, а десиће се и то убрзо, ако под хитно не решите случај Атанасија Раките у епархији милешевској. Нисте ни свесни, ако до овога дође, да ће народ устати и Ракиту и његове попове протерати. Очигледно ви то желите, да се деси неки проблем, па да онда кренете у реализацију.

Већ неколико монаха и монахиња је јавно најавило да ће напустити Епархију милешевску, ако Атанасије Ракита остане на челу ове наше страдалне Епархије милешевске. И то ће људи и урадите, где ће отићи то само они знају. А довољно је рећи, да у манастиру бораве једно или два монаха/монахиња.

Зашто не чујете вапај и апел свештенства, монаштва и верног народа? Зашто не чујете наш глас? А не да вам стижу директиве и уцене из страних амбасада у Београду о Атанасију Ракити, шта и како са њим. Питамо вас овако јавно, ко управља нашом Светом црквом? Дух Свети или америчка амбасада?

Драге владике, биће касно, ако руку Светог Саве однесу у Црну Гору, биће касно ако народ узме ствар у своје руке и биће касно ако се у близине Милешеве подигне нови манастир, Нова Милешева. На вама је. Паметном је и ово доста...

Верници из епархије милешевске