 2021-05-29; 15:20:17 На екуменистичко-новотарском сајту Београдске патријаршије, такозваном „званичном сајту СПЦ“, синоћ је објаваљено једно саопштење (овде:). Наводно саборско. Кажемо „наводно саборско“, јер тај сајт – односно информативну службу патријаршије, већ деценијама у својим рукама држи епископ бачки Иринеј Буловић. Тако да са писањем овог саопштења, већина епископата има везе колико и ми. Но, хајде да видимо шта нам то „Сабор“ поручује.
Саопштње почиње у конспиративном стилу, тако што се неименоване политичке силе „са подручја које је шире од оног које називамо српским земљама“, оптужују за “тенденциозно креиране недоумице ко уопште заступа верни народ у најважнијим црквеним питањима и ко утиче на доношење одлука у најважнијим црквеним телима и органима.“ Није тешко погодити на које се „политичке кругове“ мисли. Но, с обзиром да су неформални патријарх – Иринеј Буловић и формални – Порфирије Перић, имали нужду да се око поноћи огласе тим поводом, то је знак да су их неименовани „политички кругови“ озбиљно уздрмали (јер се Буловић противи избору Јоаникија за митрополита црногорског). Што се овог тиче, ми сматрамо да можемо бити захвални господину Кривокапићу који је у јавности „креирао недоумицу“ код верног народа ко њега уопште заступа на Сабору и ко утиче на доношење одлука у најважнијим црквеним телима и органима. Јер, господин Кривокапић је – без имало лицемерја (а Господ је похвалио нелицемерје – случај са Натанаилом) – дошао и рекао јасно и гласно: Црна Гора хоће Јоаникија за митрополита црногорско-приморског. Сличне ствари раде и власти Србије, с једном разликом – закулисном. И шта кажу даље „саборски оци“? „Одговор на ова питања је јасан и једноставан, заснован је на канонима Цркве и одредбама Устава помесне Српске Православне Цркве.“
Сви екуменисти и новотарци су језуитски изданци, што се види и из горње реченице. Рецимо, једно њихово чедо - епископ браничевски Игњатије Мидић познат је по томе што већину својих небулоза покрива кованицом „по речима Светог Максима Исповедника“. А нит једног доказа да је то заиста Свети Максим и рекао. Просто, човек лупа као „Максим по дивизији“, али неупућен слушалац стиче утисак да је Игњатије учен човек. У овом случају видимо да „саборско саопштење“ помиње „каноне Цркве и Устав СПЦ“, а да није цитиран нити један једини канон нити један једини члан Устав СПЦ. Даље у саопштењу стоји: „1. Верни народ са било ког подручја у Сабору било које помесне Цркве, заступа и у име тог верног народа у Сабору и ван Сабора доноси одлуке у крајњој инстанци искључиво надлежни епархијски архијереј;“
Ово би било тачно у случају да се епископи бирају на црквено-народним саборима. Међутим, верни народ – још одавно - нема ама баш никаквог утицаја на избор епископа. Самим тим, ти епископи нису његови представници. А чији су? – Логично, оних који су их изабрали. А то су: домаћи властодршци, стране обавештајне службе, тајне организације, геј и други лобији, криминалне структуре, а може се догодити да неки епископ буде изабран и без наведених подршки – рецимо класичном куповином епископског трона, управо онако како је Симон Маг покушао да купи Благодат Духа Светога од Светог Апостола Петра. Типичан пример таквог „избора“ односно „симоније“ – биће интронизација једног од рок-отаца из манастира Тумане. За посебне заслуге, које се мере џаковима новца, тај тумански светогрдник биће «награђен» епископским троном. Тја, па зашто ли је Порфирије био недавно баш у Туману? Што не оде у Пећку Патријаршију? Та посета је – иначе - вишеслојна, а своди се искључиво на поменуте џакове. Порфирије је дао своју личну подршку светогрдној афирмацији Тумана као новог српског „Острога“, односно поклоничког бизнис центра. У саопштењу се даље каже: „2. Архијереји, чланови Сабора неке помесне Цркве, у овом случају Српске Православне Цркве, не доносе одлуке под утицајем политичких или медијских кампања или притисака, него искључиво по свом расуђивању водећи се бригом за спасење и за добро на овом и оном свету тог верног народа. Било какви и било чији притисци, медијска халабука, у реалном животу Цркве Христове немају утицај на одлуке Сабора, укључујући избор архијереја, њихово назначење на поједне епископске катeдре и слична питања.“
Кад прочита ово, православно освешћени Србин се запита - да л' да се смеје или да – од муке – пусти коју сузу? Па колико јуче и сам патријарх је изабран притиском и уценама; ти исти или неки други медији данима су унапред знали и писали да ће он бити изабран. Да је народ – у његовом случају – питан, он би могао само да чува овце у некој планинској манастирској забити, како би штета коју и самом својом појавом доноси Српској Цркви била што мања. Но, као што смо написали у нашем реаговању поводом његовог избора (овде:), њега су на трон Светог Саве довеле адске силе, а преко Ватикана и Загреба… Што се Митрополије црногорско – приморске тиче, од обнове Пећке патријаршије, сви њени митрополити су са територије Црне Горе – Митрофан Бан, Гаврило Дожић, Јоаникије Липовац, Данило Дајковић, Амфилохије Радовић. Једини који није био са те територије је Арсеније Брадваревић, који је робијао под комунистима. Ако је Кривокапић на то подсетио бачког и дружину, то је било све. Ако се Буловићу то не свиђа, то је његов лични проблем (а још већи је ако мисли да тамо постави свог оданог крушевачког вазала, Давида Перовића, који би у Црној Гори прошао као бос по трњу). Не бранимо ми владику Јоаникија Мићовића – има хиљаде битнијих ствари које у СПЦ треба решавати него што је одбрана владике Јоаникија. Али, понављамо – од кад је СПЦ обновљена, сви митропилити црногорско – приморски су из Црне Горе. Има то својих пастирских разлога, мада епископ бачки мисли другачије. Народ, дакле, нико ништа не пита. Али, питају се они који имају контролу над видео надзором у крипти Храма Светог Саве. Јер, да се народ пита, Сабор би био на отвореном, као скуп клира и верника, а не у гробницама и подземљу као на сатанистичким сеансама. Да ли је случајно што се саборска сала у згради патријаршије налази на спрату, а не у подруму? Није, наравно. Они који су градили ту зграду и планирали просторије, за пример су имали Тајну Вечеру, која је одржана у Сионској Горници, то јест Горњој соби у кући Светог Јована Богослова. Дакле, не у подрумима, подземљима и гробницима – што је крипта Храма Светог Саве, већ у «Горњој соби», на висини. Јер, подземље зна се шта је – симбол ада и место обитавања мрачних сила... Место тренутног одржавања Сабора Београдске патријаршије, дакле, није случајно изабрано. Његова симболика је недвосмислена. Самим тим, и његови резултати ће бити такви. Као што је – уосталом – био и сам избор Порфирија Радиодифузног и Лас вегаског за патријарха... На истом месту... Јадни српски народе, остаје ти само да плачеш – над собом, над својом судбином, па, ако имаш снаге, и над својим епископима, који су одавно заборавили да се у Цркви пита и Бог. Не било који Бог, него онај који је постао човек, и који је велики архијереј Цркве. |
