KROACIJSKI PATRIJARH PORFIRIJE ČESTITA GRADONAČELNIKU ZAGREBA

Patrijarh (kardinal, šta li je?) Porfirije, hrvatski miljenik na tronu Svetog Save(?), koji pred Bogom „na koljena kleči, a blijedo mu lice od užasa“ jer gleda svoj tron kao gnusobu opustošenja, nastavio je da se javno voli sa neoustaškim Zagrebom. I to baš u času kada je premijer Milanović rehabilitovao krvavog ustašu Branimira Glavaša (овде:), i vratio mu sva priznanja za „domovinski rat“.

Čestitao je izbor novom gradonačeniku Zagreba, i to – latinicom, svojim omiljenim zagrebačkim pismom. Sasvim u skladu sa dosadašnjim ponašanjem, kao i ponašnjem zagrebačkog studenta i Stepinčevog branioca, slavonskog biskupa Ćulibrka (овде:).

Ali, ovo neće biti tekst o Porfiriju i ćirilici, nego o Porfiriju i Džoniju Štuliću, njegovom omiljenom „pjesniku“, koga je u pismu novom čelniku Zagreba citirao. I tako je počelo veliko rok – takmičenje, gitarijada s panagijom: ko je veći roker – Ćulibrk ili Perić? I tako su Srbi saznali da su posle patrijarha Pavla dobili rok – patrijarha, i da će uživo, Bože oprosti, moći da gledaju rok operu „Porfirije superstar“, jer: “Ovo je doba vodolije“ (The Age of Aqarius), kao u filmu „Kosa“ Miloša Formana.

Mada se o ukusima ne raspravlja, postavlja se pitanje – zašto je za čestitku novom ravnatelju Agrama izabran baš taj stih, a mogao je onaj Jure Stublića: “Zagreb je hladan grad“ (hladan prema Srbima, od kojih je veliki broj ohlađen metkom u potiljak, kao u slučaju porodice Zec onih devedesetih, za koje Tuđman i Hrvati nisu krivi):

”Tisucu kola na ulici
I plavi neon sjaj
To nije ljubav, to nije mrznja
Osjecam samo prazninu.”

https://www.youtube.com/

Što se tiče Štulićevih stihova (jer ga kroacijski patrijarh Porfirije voli), u poslanicama za veće praznike u Beogradskoj patrijaršiji mogli bi se javiti I sledeći stihovi ovog pesnika (što bi zamenilo već zastarele i dosadne citate iz Novog Zaveta):

„ovo je dan kad sam ocajnicki trazio svog
partnera za fuk
lutao ulicama vrtio se u krug
pjevao sam svoje pjesme i to do kasno u noc
vidjeh se na drugoj strani hej dzoni boj“

(Džoni, budi dobar)

   Ovde je reč FUK skraćenica od “Fina ustaška Kroacija”. Ili: ”Filokalijsko učenje kršćana”. Ili “Fala ubicama Krajine”. Šta kome odgovara.

„Jeftina mjuza teska cuga
uzas je moja furka
jeftina mjuza teska cuga
uzas je moja furka“

(Užas je moja furka)

Ovo bi mogao biti opis zagrebačke žurke na koju je kroacijski patrijarh išao da proslavni rođendan svoje prijateljice, vlasnice slavnog restorana, pa se tamo sreo sa Sašom Matićem i poveo bogomoljačke razgovore.

„Duda duda zakaj me ne zoves
duda duda si zabila moj broj
duda duda vrag ti mater zemi
ak me zoves bil bum tvoj
o da samo tvoj“ 

(Lijepe žene prolaze kroz grad)

Kad si u džet setu, moraš imati kontakta i sa lijepim ženama. I njihov broj može biti tvoj. Ne tvrdimo, samo kažemo. Cecin duhovnik Šarić Prvovakcinisani je dokaz za to.     

„Zvali su je Krvava Meri
nikom nije dala olako
voljela je dlakave zvijeri
gonila ih strasno dan i noc“

(Krvava Meri)

I ovo je, na neki način, poučno. Treba dodatne egzegeze!

„kad miki kaze da se boji
u ocima mu strah
toksira se vinjakom
i ne pomislja na laz“

(Kad Miki kaže da se boji)

Perića, koliko znamo, ne zovu Miki. Ali da se boji – boji se. Ne možeš biti na čelu RRA i postati patrijarh a da ne prođeš sve bezbedonosne provere, koje, svi to znaju još od doba Krcuna i Rankovića, moraju u tebi buditi izvesni strah. Veliki Brat posmatra, zar ne?

Ali, NE TREBA ZABORAVITI: UDVARANJE HRVATIMA KROACIJSKOM PORFIRIJU NEĆE POMOĆI. ON ZA NJIH ZAUVEK OSTAJE “KVARNI VLAŠKI TIP” (DŽONI ŠTULIĆ:USNE VRELE VIŠNJE)