Утисак је такав да је већина православних или уопште не зна за седму заповест (о блуду, прељуби) или рачунају да је укинута,  или да је привремено обустављена њена важност.

 Или, може бити, нико не греши против ње? Не гледа непристојне филмове, не чита саблажњиве књиге и часописе, не прича и не слуша неприличне анегдоте, не укључује телевизор, где су чак и новости прошаране пикантеријама? Нисте схватили? А све то се односи на грехове блуда.

Можда некоме све набројано личи на ситнице које нису вредне пажње али постоји изрека: „ђаво се крије у ситницама“. Свако одступање почиње од ситнице. Такође, баш греховне „ситнице“, почињене у животу, поништавају границу између добра и зла.

 А одећа?  Велика похвала одевању је да је оно  - заводљиво. То јест, оно треба да заводи. Спаситељ назива прељубником онога који са жељом гледа на жену. Само ако гледа! Просто са жељом! Али, није ли она која је изазвала у њему ту нехотичну жељу дужна поделити са њим његову кривицу? Видимо да се и одећом може преступити заповест.

Флерт, лагано, необавезно флертовање или удварање. Погледи, речи. Покрети тела који имају за циљ да изазову одређену заинтересованост код особа супротног пола. Такви односи су постали скоро норма између колега, међу студентима и уопште у друштву.

Људи су навикли на двосмислене разговоре, на непристојне наговештаје. Чини се да је тако веселије. Али и то, такође, спада под заповест о прељуби. Све горенаведено назива се блудом срца. За разлику од блуда телесног. Да ли се многи кају због њега? Не. Зато што га не сматрају озбиљним. Ситнице, кажу, неће довести до озбиљног. Још како ће доћи, тај грех често тако и почиње – од шале.

Извор: https://3rm.info/