- Извод из разговора са верницима одржаног у манастиру Светог Покрова у селу Парапотамос, Родополи (Грчка) -

Питање: Ако човек  почне да се вакцинише вакцином против коронавируса, да ли ће га Бог прихватити? И друго: ако су људи приморани на вакцинацију, и вакцинација постане обавезна, шта бисмо ми, обични и, ако могу тако рећи, „топлохладни“ хришћани требали да радимо?

Старац Доситеј: Ово што ћу вам рећи тим поводом није нека моја измишљотина. На то нас подсећа наша Света Црква. Сваке године обележавамо врло сличан догађај у суботу прве недеље Великог поста, када се освећује кољиво.

Император Јулијан Одступник, који је био идолопоклоник, знајући да хришћани посебно поштују прву недељу Свете четрдесетице и желећи да их оскрнави, наредио је да се намирнице на пијаци пошкропе крвљу животиња које су жртвоване идолима.

Питаћете ме: зашто је то толико важно? Да ли мислиш да ће неколико капи животињске крви оскрнавити храну? Међутим, ово је било толико озбиљно да се Свети Великомученик Теодор Тирон указао цариградском архиепископу и наредио му да упозори све вернике да те недеље не купују храну на пијаци, јер је оскрнављена. Великомученик им је саветовао да једу кољиво, што је довело до обичаја освећења кољива, који траје и данас.

Питам вас: ако једење крви животиња одваја човека од Бога, колико онда човека од Бога одваја крв мале деце, која је део вакцине (што признају и сами њени творци). Зар ово само не би требало да нам задаје тескобу? Морамо одговорити: „Не, Цезаре! Нећу те послушати! Више бих волео да умрем ако Господ то дозволи, али нећу се сложити да ми убијете и душу и тело!“

 _______________________________

Препоручујемо да прочитате:

Став „Борбе за веру“ о коронавери и коронаверцима

______________________________

Не постоји ништа што би се догодило без воље или допуштења Божијег. Ако Бог жели да се разболим или умрем, то је само у Његовим рукама. Чак и лист неће пасти са дрвета ако Господ не дозволи. Јесмо ли ти и ја бесмртни? Свеједно, некада ћемо се разболети и умрети. А шта је заправо смрт? То је почетак новог живота! Прелазак у вечни живот. Усуђујем се чак да кажем да ако је човек спреман, онда је за њега још боље да се не задржава на овој грешној земљи... Али ми смо се попут пијавица прилепили к овом пропадљивом привременом животу и не размишљамо о вечности. Тешко нама, тешко! Човек који има разум мора се овде још припремити за вечност и увек бити спреман да предстане пред Богом.

А ми смо изгубили свој главни циљ и повијамо се како ветар  дува. Слушамо људско расуђивање и падамо у заблуду. Без обзира колико високо човек стајао, чак и ако је патријарх, висок чин не гарантује његову исправност: главно је да он поштује Божији Закон. У историји Цркве има много познатих случајева када су патријарси и епископи били јеретици. И ако је тада, у првим вековима постојања Цркве, било таквих случајева, шта онда рећи о нашем времену, када је све сравњено са земљом? Сада морамо бити сто пута пажљивији, јер живимо у последњим временима.

Јуче сам читао Преподобног Пајсија Светогорца. Како је он о томе јасно говорио! Мени, убогом, било је дато да познајем Преподобног лично. Нека би Бог дао, да ми то не буде на још већу осуду... Он је предвидео све што се сада догађа. Требали бисмо се барем пробудити из сна и одложити свакакве изговоре. Имам посао, имам рођаке... Ако се човек преда у руке Божије, Господ ће све уредити. Зар нам нам Он сам не говори о томе? „Иштите најпре Царство Божије, и правду Његову, и све ће вам се ово додати“ (Матеј 6:33). То је рекао сам Христос!

Ако се ви на делу будете држали Христових заповести, тада ћете живети добро - без страха, без фобија, без неспокоја и имаћете наду да ћете наследити живот вечни. Напокон, за ово нас је Господ створио... Створио је човека из Своје неизрециве љубави, да бисмо ми, по својој слободној вољи, држали Његове свете заповести и заувек пребивали с Њим у Рају...

Зашто бисмо се онда бринули? Морамо остати оптимистични. Циљ нам је да се нађемо на истој „фреквенцији“ са Христом и да се не бојимо било каквих претњи!

Извор: https://tasthyras.wordpress.com/

Преузето са: «Трость Скорописца»

Превод са руског и приређивање: "Борба за веру"