Обраћање сестринства Речулског манастира Рођења Пресвете Богородице Молдавске Православне Цркве епископату РПЦ

На овом сусрету, који је Ватикан одржао уз благослов папе Фрање, као говорници присуствовали су: Камалџит Синг Дилон из верске организације Сика из Пакистана (Sikh Gurdwara Parabandhak), монах Шотен Минегиси, представник будизма Сото-сју зен из Јапана, Мухамед Абдусалам Абдулатив представник Комитет за људско братство, чији је циљ сарадња између такозваних авраамских религија (јудаизам, хришћанство и ислам), Хаим Корсија, главног рабина Француске, цариградског патријарха Вартоломеја I и папа Фрања...

Пре потписивања „Апела за мир“, сви учесници - представници различитих религија,  учинили су синкретички гест: паљењем свећа са бакљом на двостепеном свећњаку посебно уређеном за такав догађај, са већим концентричним кругом на дну и мањим концентричним кругом на горњем нивоу. Папа Фрања је запалио свећу на малом концентричном подсвећњаку, такође и патријарх Вартоломеј и други...

Са великим болом у души посматрали смо како епископ Руске Православне Цркве Амвросије Мунтјану изводи тај синкретички ритуал. Паљење свећа је заправо гест жртве. Баш као што у Православљу палимо свеће као гест своје жртве Богу, овде видимо гест жртвовања богу, али чијем?! Шинтоиста? Будиста? Муслимана? Јеретика? Или православних? На несрећу, за православног епископа ово је гест отпадништва! Таква дела мора осудити Синод наше Цркве, а епископ мора бити позван на покајање на основу Канона Православне Цркве.

Ако извршимо теолошку анализу овог догађаја, онда непогрешиво можемо рећи да се он у потпуности уклапа у догматски оквир доктрине учења о Цркви Другог ватиканског концила.

Други ватикански концил признао је учења својих теолога Конгара и теолога Рахнера као догму, наиме, доктрину теорије непотпуних Цркава, које се својој пуноћи приближавају у зависности од тога колико су блиске папи. Због тога је ова нова еклисиологија представљена у облику концентричних кругова. У средини је „Пуна црква“, односно псеудо-црква Рима на чијем је челу папа, затим је следећи круг Православна Црква, која је непотпуна, јер нема потпуну заједницу са папом, затим нехалкедонци (Копти, Малабарци, Јермени, Етиопљани), па још један, шири концентрични круг - то су протестанти са свим протестантским огранцима, који имају „остатке Истине“ и непотпуне су цркве, затим још шири круг - новопротестанти који имају Јеванђеље, затим још један, још шири концентрични круг - монотеистичке религије: јудаизам и ислам, који се такође сматрају непотпуним црквама заснованим на вери у Бога Оца, а такође и јеховизам и мормонизам. Још шири круг су све паганске религије, магија, шаманизам, које се такође сматрају „непотпуним црквама“ на основу тога што имају зачетке вере у натприродне моћи. И коначно, најшири круг је круг атеиста који чине добра дела, он такође представља „непотпуну цркву“. Укратко, ово је учење Другог ватиканског концила о миру и црквености целог света.

Кроз овај састанак у Заједници светог Егидија, у пракси можемо видети слику онога што римокатолици разумеју под Црквом. Сви синкретички гестови и уобичајене молитве изведени су заједнички, али у складу са нивоима црквености. Хришћани су се заједно молили у цркви, а затим проширили круг, излазећи напоље, где су заједно са незнабошцима изводили ритуал, палили ватру и молили се заједно, али коме? Томе који жели да човечанству затвори покајни пут ка Богу. У вези са недавном јавном изјавом папе Фрање о потреби легализације истополних бракова, може се додати да је горе описано нечастиво збориште сада допуњено још једном категоријом лица која чине мрзост пред Богом, наиме содомитима. Апостол Павле је за њих рекао да такви „неће наследити царство Божије“ (1. Кор. 6, 9-10).

Такозвана Римокатоличка црква сабира све ове „непотпуне цркве“, али заједно, под покровитељством папе, оне наводно постају „комплетне“. Слично томе, порука Заједнице светог Егидија да се само заједно можемо спасити од грехова невидљиво је засићена духом страним Православљу и заснива се на протестантском схватању црквености.

На жалост, пут ка додељивању јеретичким заједницама статуса Цркава, који је отворен вучијим Критским „сабором“ и документима о признавању „једног Бога“ за различите религије сада су доступни у Православљу. Због тога хитно захтевамо сазивање Сабора који ће осудити све ове еклисиолошке и екуменистичке јереси са свим њиховим манифестацијама, Критски сабор, споразуме са монотеистима, незнабошцима итд.

Припадници Православне Цркве са болом вапе за сазивањем Сабора који ће окончати Божији гнев против нас, као и пандемију COVID-19, од чега страдају, епископи, патријарси, мирјани и читав људски род.

Настојатељица схиигуманија Евстолија са сестрама

Извор: https://www.aparatorul.md/

Превод са руског и приређивање: "Борба за веру"