Лондон је постао кокаинска престоница Старог света

У фебруару су немачка и белгијска царина запленили рекордну количину кокаина – више од 23 тоне. Товар је био у транзиту, а ишао је у Холандију. Немачка обавештајна служба пронашла је 16 тона у пет бродских контејнера који су у Хамбург стигли из Парагваја. Још 7,2 тоне кокаина заплењено је у Антверпену, где је дрога дошла из Панаме. „Ово је једна од највећих појединачних заплена дроге на свету“, – рекли су немачки цариници.

Европски центар за праћење дрога и зависности (EMCDDA) у Лисабону извештава да је кокаин из Перуа, Боливије и Колумбије преплавио земље Европске уније. Истовремено, нарко-картели сада нуде купцима много чистији и квалитетнији производ.

Европа је сада на другом месту у свету после Сједињених Држава у потрошњи белог праха, а потражња за „производом“ расте геометријском прогресијом. „Кокаин који кружи улицама Европе“, пише Giornale, „не значи само зависност и деградацију, већ и ратове између нарко-банака за контролу центара за трговину дрогом, повећава незакониту трговину оружјем, која стиже са Балкана у остатак Европе, подстиче корупцију и доводи до раста организованог криминала, рађања нарко-држава у срцу Старог континента … “

Лондон је постао европска престоница кокаина. Становници британске престонице дневно потроше око 23 kg чистог кокаина. Процењује се да становници британске престонице конзумирају више од осам тона кокаина годишње.

Савремене комуникације отвориле су много нове могућности, а ширење технологија шифровања омогућава трговцима дрогом да се ослободе међуфаза на путу до купца. „Млади данас могу да наруче дрогу, а банде – албанске, српске, локалне – имају прилику да испоруче велике количине одмах до кућног прага.“ Према статистикама Канцеларије УН-а за дроге и криминал, око 2,25% одрасле популације у Енглеској и Велсу користи кокаин. У Шкотској још више – 2,5%.

„Британија“, пише The Gardian, „воли кокаин, а љубав према дроги, што је занимљиво само се повећава“. Истовремено, употреба кокаина „престала је да буде култура јапија (младих са великим платама, оних који су опседнути каријером и материјалним светом – прим. прев.) и богаташа“, јер његова потрошња расте међу свим слојевима, што доводи до новог таласа крваве прерасподеле сфера утицаја међу британским бандама које су укључене у трговину дрогом.

Према обавештајним службама Њеног Величанства, контролу над снабдевањем и трговином кокаином у Европи деле албанска мафија „Шиптари“ и италијанска „Ндрангета“. Они су у савезничким односима и чине међународни криминални картел. Само „Ндрангета“ је прошле године зарадила више новца него Дојче Банка и Мекдоналдс заједно.

У питању су, дакле, веома велике суме и не треба се чудити што европски званичници не могу да се обрачунају са нарко-мафијом, јер и они такође живе од тих прихода.

Битке између банди укључених у трговину кокаином доводе до великих жртава на улицама чак и најмирнијих европских земаља. У Грчкој је рат између албанских банди довео до 13 смртних случајева. У Шведској су погинуле 124 особе. „У Француској нарко-банде спроводе терор. Само у Марсеју, од пуцњаве између нарко-банди од 2010. године убијено је 154 особе “.

Белгијски Антверпен се одавно претворио у „кокаинску капију“ Европе (коју контролишу Албанци). Вредност заплењених дрога од 2016. до 2019. у овој луци износи приближно 3,2 милијарде евра. Ова огромна количина новца даје трговцима кокаином прилику да утичу и на велику политику. Размере шверца кокаина у луци Антверпен (половина европског снабдевања овом дрогом) толико су велике да је корупција постала начин живота, каже градоначелник Антверпена Барт Де Вевер: „Лука је шупља као цедиљка … Новац који добијамо од трговине кокаином је огроман. Продире у цело друштво … Продреће и у политику … У Антверпену смо на ивици до тога да људи почну куповати и политички утицај“.

„Крв и кокаин теку улицама стареће и све зависније од дроге Европе, чији становници помажу у преправљању мапе транснационалног организованог криминала подстичући потражњу за дрогом“, са резигнацијом каже италијански лист Giornale.

Извор: https://www.fondsk.ru/

Преузето са: "Балканска геополитика"