Сећам се да су ме питали: „Постоје одређена времена у мом животу када се осјећам депресивно, када ми је тешко да се молим, када ми ум лута около. Шта бисте ми препоручили у тим тренуцима? Како да се носим са тим емоционалним стањима?"

Свако има тренутке када је живот превише тежак за толеранцију… Чуо сам и користио сљедећу методу: само попити чај и нешто појести. Бол ће постати мање болан. Или мало одспавај. Не говорим о случајевима када једноставно морате да превазиђете себе и да не обраћате пажњу на свој его. Постоје тренуци у вашем животу када сте заиста на ивици, када сте тако под стресом ... То је рекао отац Софрон (Сахаров) јерођакону са Свете горе Атос у одговору на слично питање: "Стани на ивицу, али када више не можеш, попиј мало чаја". Особи је потребно олакшање. Ако нешто све вријеме савијаш, можеш то сломити. Зато треба да рачунате. Ако се не повежете у ово стање и затражите савјет, онда ће Бог преко свештеника (или ако нема свештеника уоколо, кроз неку хришћанску особу) рећи вам шта да урадите да престанете бити очајни. "Држите свој ум у паклу, али не одустајте" - то је мото нашег живота.

Стално живимо на ивици живота и смрти. С једне стране, старо собство мора умријети. С друге стране, ново собство мора бити рођено. Овај процес је понекад болан и проблематичан. Зато желим да сви имамо довољно понизности, стрпљења и, што је најважније, повјерења у Бога. Господ нас никада не напушта ни под којим околностима и у било којој ситуацији. Увијек је близу. Једноставно морате држати очи и ваша срца широм отворена и молити се Богу. Бог ће вам сигурно одговорити.

Протојереј Андреј Лемешонок, духовник манастира Свете преподобномученице Јелисавете,  Минск

Извор: Манастир Св. преподобномученице Јелисавете,  Минск

Преузето са: "Веронаука.нет"