СМЕРНА ЖЕНА, УКРАС ХРИШЋАНСКИ, УВЕК ЈЕ БИЛА БРАНИТЕЉКА ПРАВОСЛАВНОГ СРПСТВА, И УВЕК ЈЕ ПАЗИЛА КАКО СЕ ПРИЧЕШЋУЈЕ, А НЕ КАО НЕКЕ ДАНАШЊЕ НОВОТАРКЕ, НОВЕ СКОЈЕВКЕ И ЧЛАНИЦЕ НОВОГ АФЖ-А КОЈЕ МИСЛЕ ДА СУ ПРАВОСЛАВНЕ ЗАТО ШТО СУ „МОДЕРНЕ“ И „ПРЕВАЗИЛАЗЕ ПРОШЛОСТ“.

УЗМИТЕ САМО ПРИЧУ СИМЕ МАТАВУЉА, „ПИЛИПЕНДА“, У КОЈОЈ ЖЕНА ФИЛИПА БАКЉИНЕ ГОВОРИ ДА ТРЕБА ДА ИДЕ НА ПРИЧЕШЋЕ, А НЕМА (ЈЕР ЈЕ СИРОТИЊА) МАРАМУ. И КАЖЕ: „Јадна ти сам, што ћу!? Немам повезаче? Како ћу сутра на причешће без повезаче?“ И додаје: „Јадни ти смо, што ћемо!? За ово нећеш узети ни пет шестица, колико треба за брашно, а ја гологлава не могу на причешће, те ће се рећи да смо се и ми уписали“ (то јест, прешли на унију, нап. „Борба за веру“)

А њен Пилипенда је питао Бога: „Бого мој, зашто ти шаљеш глад на људе, кад је мени, јадном тежаку, жао и стоке кад гладује!? И зашто баш шаљеш биједу на нас тежаке, који те више славимо, него Лацмани, сити и обијесни!? Али, опет, хвала ти, кад даде да смо ми најсиромашнији најтврђи у вјери, те волијемо душу, него трбух!“ И рекао издајнику Кљаку: „Ја се уздам у мога српскога Риста! Ако ће ми помоћи, хвала му, ако неће и онда му хвала, јер ми је све дао, па ми све може и узети, и душу!“

Такви су бранили веру, а не ови што се стално причешћују, па, кад почне корона, ударе назад и причају глупости о томе како се света Марија Египћанка у пустињи деценијама није причестила.

Што се женског покривања главе тиче, ево шта је писао блаженопочивши патријарх Павле: „До новијег времена жене су код нас, поготово удате, присуствујући на коме било богослужењу у цркви, и молитви, редовно биле покривених глава, а мушкарци откривених.        

Оба обичаја потичу из Светог Писма и налазе се jaсно изложена у Пpвoj посланици Коринћанима: „Сваки муж који се, са покривеном главом, моли Богу или Пророкује, срамоти главу своју. И свака жена која се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју’ (1. Кор. 11, 4,5). Настављући даље, Апостол износи разлог зашто је то тако и вели: „Муж да не покрива главе, јер је слика и слава Божија, а жена је слава мужа. Јер није муж од жене, него жена од мужа. Јер муж није саздан жене ради, него жена мужа ради” (1. Кор.11,7-10).

Свети Јован Златоуст, тумачећи наведене речи Посланице Коринћанима, набраја четири разлога због којх жена треба да покрива главу: „Прво је то што je наша глава Христос, а ми (глава) жени; друго је то што смо ми слава Божија, а наша слава je жена; Tpeћe je то што нисмо ми од жене, него жена од нас; четврто je то што нисмо ми ради ње, него она ради нас.”

Поред четири наведена разлога, због којих жена треба да има покривач, символ власти на глави, апостол Павле наводи и пети: „Због ангела” (стр. 10). Кога треба разумети под peчjy анђео? Hajпpe ћe бити да се овде казује о ангелу у директном смислу речи: „Ако ти”, вели Свети Joвaн Златоуст, „не обраћаш пажњу на мужа, то се пости-ди ангела”. Свети Кирило Александријски подразумева овде „ангеле од Бога постављене Црквама”.                         

Апостол Павле наводи и шести разлог због кога „ниje лепо да се жена гологлава моли Богу” (ст. 13). Од почетка жени je коса била украс, и сама од себе тежила je да има што дужу косу: „Жени je слава ако гaju дугачку косу”.

Свети Joвaн Златоуст поставља питање: „Ако joj je коса дана као покривач, зашто онда једном покривачу до-давати други?” И на њега одговара: „Зато, вели, да би се показала потчињеност не само по природи, него и по добpoj вољи.“             

Даље Златоуст каже: „Покривање je, дакле, знак покорности и потчињености; оно пoбyђyje да се гледа доле, да се смирава и чува врлина. А врлина и част потчињеног cacтojи се управо у томе да пребива у послушности”.

Jacно je да апостол Павле, кojи je изложио еванђел-ски принцип: „Нема мушко и женско… jep смо cви jeдno yл Христу Исусу” (Гал. 3,28), не тражи од жена да noкpивajy главе због ниподоштавања женске, а преузношења мушке природе и мушких права, нajмaњe, пак, из потхрањивања и уздизања мушке cyjeтe. Да не би било никакве недоумице, Апостол одмах наставља: „Али, у Господу нити je жена без мужа, ни муж без жене; jep као што je жена од мужа тако је и муж кроз жену; a cве je од Бога” (1. Кор. 11,11-12). Свети Апостол опомње Хришћанке: „Ваш накит да не буде споља, у плетењу косе, у кићењу златом и облачењу хаљина, него скривени човек срца са нераспадљивим (накитом) кротког и мирног духа.”     

У савременом феминизму ниje реч о равноправности политичкој и друштвеној, него се диже против тога што природне разлике мушкарцу дajy предност. И за жену-Хришћанку данас ниje лако непокривање главе већ je то укорењена навика, кoja се, као свака навика тешко савлађује и уз помоћ разних доказивања тежи да се оправда и задржи.        

А овде ћe то доказивање потражити ослонац и у речима самог апостола Павла. Наиме, пошто Апостол вели да откривена глава код жена значи исто што и ошишана, а затим: „Ако се жена не покрива нека се и шиша” (1. Кор. 11, 5-6); из тог се онда закључује да je мисао апостола Павла ово: „Жена, кojoj je дика дуга коса, треба да се по-крива. Heћe ли да се покрива – нека се шиша.” Како жене данас баш тако nocтyпajy, тј. секу косу, то значи да не мо-pajy ни да се покривају.

Апостол Павле, супротно женама, од мушкараца тражи да се моле откривене главе. Међутим, гледамо и сада, не само епископе са митрама него и све монахе са камилавкама на глави како се у цркви моле Богу. Зашто би се наредба о покривањау жена морала стриктно држати, а о непокривању мушкараца не мора, када је обе поставио исти апостол Павле, у исто време, у истој Посланици?                   

Тврдња да жене сада не мopajy покривати главу, jep им није ружно да се шишају, био би у важности да је Апостол изнео само та образложења, без догматских основа на које je захтев о покривању глава поставио, тј. да није рекао: „Христос глава мужу, муж глава жени (ст. 3); муж је слава Божија, а жена је слава мужа; жена је од мужа и ради мужа, не муж од жене и ради жене” (ст. 8, 9).     

Зато, ако се поглед на шишање косе код жена изменио, није се изменило библиско учење о постанку мужа и жене, те нема основа да се мења символ тог учења – покривање главе.

На аналогију са монасима, већ смо рекли у приме-дби о монахињама које су секле косу, облачиле мушко одело да би се подвизавале у мушком манастиру, да je ту реч о символу, који сам није суштина, него само спољашњи знак суштине. То je смисао и покривања глава монаха, у пojeдиним моментима на богослужењу (док су у другим обавезни да откривају главе). Они то чине у знак свога завета девствености и одрицања од мушких права ради Царства Небеског.

Сматрам да се са правом очекује и од жена, које ycвoje библиско учење изложено апостолом Павлом, да ће прихватити и символ тог учења, покривање главе, из поверења да Свети апостол Павле зна шта треба да веруjeмo и кojим знаком ту веру спољашње да изразимо.

Свештеници, монаси и монахиње треба да говоре верницама да у храм улазе покривене главе. Но, ако нека од њих ипак уђе гологлава, или, не схватајући смисао Апостолове наредбе, или што нема при руци доличан покривач, па да не би метала на главу што било, ступати са њом у свађу и препирку, поготово у храму, било би, нajблaжe речено, недолично.“

   Тако је говорио патријарх Павле. А побожна жена зна кога слуша – учитеље вере, од апостола Павла до патријарха Павла; новотарске шарлатане слушати не треба.

   Нека нас Бог уразуми.