PORFIRIJE PERIĆ SE KANDIDUJE ZA POGLAVARA “HRVATSKE PRAVOSLANE CRKVE”

Srpski(?) patrijarh Porfirije (namerno pišemo latinicom) je, povodom godišnjice “Oluje”, kada je nova hrvatska država na ustaškim temeljima proterala 200 hiljada Srba sa svoje teritorije, pričao je ponovo svoju jadnu priču kako treba da pamtimo, a ne da zlopamtimo, i kako treba da oprostimo (овде:).

Срамни гестови загребачког потрчка су сасвим у супротности са учењем Новог завета. Јер, Господ Исус Христос је рекао да се може и мора опростити онима који ТРАЖЕ ОПРОШТАЈ, а Хрвати никад нису и никад неће тражити никакав опроштај од Срба. Такође, злочин према себи може опростити само жртва, и НИКО ДРУГИ У ЊЕНО ИМЕ!

То је православно богословље, а не новотарско-екуменистичко сатанословље!

Да прескочимо Други светски рат (то је немогуће прескочити, али хајде). Да прескочимо и „Олују“ и „Бљесак“ (и то се не може прескочити, али хајде и то). ДА ВИДИМО КАКО ДАНАС ЖИВЕ СРБИ У ХРВАТСКОЈ НА ОСНОВУ ИЗВЕШТАЈА НАПРЕДНОГ КУЛБА ИЗ БЕОГРАДА, који сваке године извештава о стању права српског народа на Балкану.

КАКО ЖИВЕ СРБИ У ХРВАТСКОЈ (ОДЛОМЦИ ИЗ ИЗВЕШТАЈА НАПРЕДНОГ КЛУБА О 2020. ГОДИНИ)                       

У Хрватској се у протеклих годину дана није десило ништа што би поправило положај Срба.Они су и даље предмет дискриминације по национал­ној, верској и културној основи на свим нивоима хрватског друштва и државних институција. Срби су предмет 50 одсто случајева злочина из мржње у Хрватској. Третирани као непријатељи хрватског друштва и државе, људска, грађанска и мањинска права Срба се стално ниподаштавају чиме се њи­хов положај слаби. Очекује се да ће попис који се спроводи у другом делу 2021. показати да је број Срба опао за још 20.000.

Уколико се погледају дешавања која су усле­дила после одласка Срба на прославу „Олује“ ав­густа 2020, она су обележена даљом систематском дискриминацијом Срба на свим нивоима и ши­рењем мржње и нетрпељивости у истој или већој мери као и пре. У том смислу, осим што је одласком српских представника на прославу дата легитим­ност хрватској операцији „Олуја“, тешко је видети какав је конкретно позитиван помак донео тај чин представника Срба у Хрватској.

 Напредни клуб дошао је до информација да је одлазак представника СДСС у Книн био последица претње да би у супротном били скрајнути на поли­тичкој сцени и да би представници Срба у хрват­ским институцијама остали без радних места. Ле­гитимно је питање је да ли Срби данас имају своје представнике у хрватским институцијама, или је реч о удружењима које имају „српски“ префикс а за­право се ради о организацији политичких Хрвата.

Локални избори, као уосталом и сви доса­дашњи избори у Хрватској на свим нивоима, обе­лежили су и фашистички испади против Срба. Тако је у Борову (Вуковар), где већином живе Срби, група мушкараца узвикивала „Убиј Србина“ и „Ој, хрватска мати, Србе ћемо клати“.

Према хрватским пописи­ма становништва, број Срба у Хрватској смањен је за бар 395.030 (66%) у односу на 1991. годину. Од 2003. до данас, број Срба који напуштају Хрватску континуирано превазилази број повратника. Уз то, просечна старост Срба у Хрватској је 53,1 годи­на, што је за 12 година више од просечне старости укупног становништва хрватске.

Очекивања су да ће најновији попис показати наставак тренда опадања српског становништва, али и укупног становништва у Хрватској

Иако су једна од званично препознатих на­ционалних мањина, Срби у Хрватској се редовно суочавају са дискриминацијом по националној и верској основи а законом гарантована права им се оспоравају или игноришу.

„Хјуман рајтс воч“ у извештају из 2020. упућује на налазе хрватског Заштитника права грађана а у коме се указује на насилне нападе на Србе у Хрватској и о клими нетолеранције према мањинама.18 Сви ранији извештаји Хјуман рајтс воча наводе нападе и дискриминацију Срба као један од кључних проблема Хрватске када је реч о мањинским правима. И УНХЦР је током 2020. приметио пораст нетрпељивости према Србима, забележивши десет инцидената, као и велики број случајева говора мржње према њима.  

Саветодавни комитет Савета Европе (СЕ) за Оквирну конвенцију за заштиту националних мањина у мишљењу о заштити права национал­них мањина у Хрватској указао је да дискримина­ција мањина јача, посебно апострофирајући Роме и Србе. Комитет наводи да је од претходног из­вештаја о Хрватској забележен раст броја злочина из мржње и „инцидената са говором мржње у ме­дијима и политичком дискурсу“. Комитет је, међу­тим, поздравио „процес помирења“ који се догодио у лето 2020. године када је потпредседник Владе Хрватске, из реда српске националне мањине, „уче­ствовао на комеморацији у частослобођења хрват­ске територије“, односно обележавању такозваног Дана победе у Хрватској.

У извештају хрватског заштитника права грађана („Извјешће пучке правобранитељице“) за 2020. годину, у делу о злочинима из мржње наводи се „да су жртве злочина из мржње најчешће Срби (50%).20Хрватски омбудсман посебно апострофира важност улоге полиције у препознавању и превен­цији оваквих злочина, али наводи да „осим једно­дневне едукације „Промицање права на различи­тост и борба против нетрпељивости и мржње“ за мањи број правосудних дјелатника из обитељског и казненог права, тијеком 2020. није било других едукација о злочинима из мржње.“     

Хрватски заштитник права грађана такође наводи да „осим лажним вијестима, тијеком 2020. је јавни простор и даље обиловао појавама говора мржње у облику графита и транспарената, попут „Србе на врбе“, „убиј Србина“, усташког слова „У“, свастике или поклича „За дом спремни“, приказа дрва за вјешање с омчом и поруком „Serbian Family Tree“ и слично. Жртве оваквих појава били су пре тежито Срби и Роми те тражитељи међународне заштите.“                                 

Хрватске правосудне институције контину­ирано дезавуишу или избегавају да воде процесе који се односе на питања дискриминације Срба. Тако је певач усташких песама Марко Перковић Томпсон ослобођен за узвикивање поклича “За дом спремни” у песми “Бојна Чавоглаве” а државни правобранилац одбио је да покрене поступак о за­штити законитости или да се обрати Врховном су­ду.23Хрватски навијачи су јуна 2020. усред Загреба развили транспарент на коме је писало „Јебат ћемо српске жене и дјецу“, при чему је последње слово „у“ у стилу усташког знака. Одговорни су касније процесуирани. Иако су признали кривицу, сви су осуђени на условне казне тако да нико није отишао у затвору, док је суд као „олакшавајућу околност“ узео то да су окривљеници – који су редом призна­ли да су чланови екстремне навијачке групе „Бед блу бојси“ - помагали страдалима на у земљотресу на Банији, међу њима и Србима.

Прегршт је примера који показују крајње екстремне границе ширења мржње према српској заједници у Хрватској. Тако је ђацима осмог раз­реда једне основне школе вероучитељица дала за­датак са питањем са киме не би седели у купеу, а међу понуђеним одговорима били су хомосексуа­лац, проститутка из Берлина, Ром који је изашао из затвора и српски војник из Босне.

Осим раз­говора са наставницом, није познато да су преду­зете икакве друге мере. Посланик једне од најјачих хрватских партија – Домовинског покрета, Анте Пркачин оптужио је у Сабору Српску православну цркву (СПЦ) да је она „у задњих 100 година најпод­муклији и најупорнији непријатељ хрватског на­рода”.   

У јавном говору Хрватске и даље се правда усташтво и поздрав „За Дом спремни“, како међу саборским заступницима тако и на медијима.Анте Пркачин, посланик Домовинског покрета у Хрватском сабору, рекао је да је ХОС (Хрватске оружане снаге) настао на традицији усташа. Из весни Томислав Драгун, који се представља као пу­номоћеник Хрватског уљудбеног покрета, претио тужбом хрватским медијима тврдећи да је он ре­гистровани власник поздрава „За Дом спремни“.

Скандалозно је да у Хрватској, која у Уставу тврди да је утемељена на антифашизму, и даље у 12 градова има улица чији називи се доводе у везу са Независном државом Хрватском. Екстремно десни лист Хрватски тједник из Задра објавио је застрашујући коментар, у којем се Србима у Хрват­ској поручује да ће „пре или после завршити на по­пису јасеновачких жртава“.

На православни Ускрс 2021. у Борову гру­па навијача Динама, уз пратњу полиције, ишла је улицама и певала „Ој хрватска мати – Србе ћемо клати“. Снимак је објављен у јавности а хрватски председник Милановић реаговао је тако што је оптужио премијера Пленковића и председника СДСС Милорада Пуповца (!) за то што полиција није ухапсила одговорне.

На Европском првенству у фудбалу хрватска репрезентација одиграла је чак четири утакмице у дресовима који су на себи имали заставу усташ­ке, фашистичке, Независне Државе Хрватске. За стављање заставе на дресове одговорни су економи Хрватског фудбалског савеза а власник фирме која је произвела дресове рекао је да је у питању случај­ност.

 Јуна 2021. отворена енциклопедија Википе­дија забранила је приступ уреднику хрватске Ви­кипедије због тога што је у први план истицао по­зитивне текстове о НДХ и нацистима и умањивао обиме усташких злочина.

У хрватској јавности је на осуду наишао и филм Дара из Јасеновца који се бави злогласним концентрационим логором, који је окарактерисан као српски пропагандни пројекат.  

Многи Срби имају проблем са остваривањем права на пензију и са ковалидацијом радног стажа. Хрватска је донела закон по коме се ковалидација радног стажа стеченог у рату обавља по аутоматиз­му, али се у пракси то не дешава. Србима се систе­матски онемогућује да прибаве документа која би доказала континуитет радног стажа. Иако је Устав­ни суд Хрватске издао наредбе нижим судовима да морају да воде рачуна о доказима за конвалида­цију радног стажа ни више од годину дана после те одлуке помака нема.

У Хрватској се и даље ћирилица изједначава са „агресорским писмом“ и њена употреба се си­стематски сузбија, како преко националистичких и фашистичких медијских кампања, тако и кроз непоступање државних органа.

Одбор министара Савета Европе упозорио је Хрватску да српски језик и ћирилица нису довољ­но заступљени у јединицама локалне самоуправе и позвао државне власти да поднесу извештај о пре­порукама за њихово спровођење до 1. марта 2023.

   Тако и данас у Вуковару, и поред чињенице да су испуњени законски услови, ћириличне табле и натписи и даље нису видљиви, односно, преле­пљени су хрватским заставама. Како се наводи у извештају хрватског заштитника права грађана, „„Градско вијеће Вуковара, другу годину за редом, формално је испоштовало налог Уставног суда да сваке године проведе расправу те одлучи о евен­туалном проширењу права на употребу српског је­зика и ћирилице, но као и 2019., закључило је како због „суставног одгађања провођења поступака против починитеља ратних злочина, нису учиње­ни потребни предувјети за признавање нових по­себних права у оквиру равноправне упорабе јези­ка и писма српској националној мањини’.“ Тиме се фактички, због неефикасности тијела прогона у процесуирању починитеља злочина, комплетној српској заједници ускраћује проширење права на упорабу властитог језика и писма.““

У Хрватској постоје јаки гласови који говоре у прилог укидању школа и вртића на српском језику. У том погледу посебно је активан градоначелник Вуковара, Иван Пенава, који је прво хтео да укине мањинску школу, залажући се за спајање разреда хрватске и српске деце, што се у околностима на­ционал-шовинизма према Србима не може сматра­ти добрим потезом.

Агресивна национал-шовинистичка кампања у Хрватској према Србима, која се базира на про­слави етничког чишћења Срба и негацији злочина, како оних из 1990-их тако и оних из периода Дру­гог светског рата, готово је онемогућила хрватско друштво да се суочи с прошлошћу, до мере да ни институције нису слободне да раде у складу са за­коном, без оптерећења да бране „Домовински рат“.

Допринос овој атрмосфери дали су и најви­ши представници хрватске државе. Примера ради, председник Хрватске Зоран Милановић вратио је одликовања и генералски чин Бранимиру Главашу. Одликовања и чин Главашу је 2010. године одузео тадашњи председник Иво Јосиповић, након што је првостепеном пресудом осуђен за ратне злочине над осјечким Србима у случајевима “селотејп” и “га­ража”. Уставни, а потом и Врховни суд Хрватске ту су пресуду укинули и поступак вратили на почетак.

У Хрватској је до сада око 3.600 људи проце­суирано за ратне злочине, а од тог броја само око 3% су били припадници оружаних снага Хрват­ске. Поред чињеница да су поједини хрватски политичари признали да је било злочина према Србима у Хрватској током рата, и даље недостаје процесуирање одговорних. Штавише, Срби који су поднели хрватским судовима пријаве за злочине, приморани су да – услед немогућности да нађу од­говорно лице – плате трошкове неуспелих судских поступака. Срби и даље не могу да остваре права по питању накнаде штете за имовину уништену у терористичким актима током хрватског сепарати­стичког рата.

Са друге стране, Хрватска и даље наставља са праксом такозваних „тајних оптужница“. Ср­бија и Хрватска су последњи пут размениле спи­скове процесуираних почетком 2017. године. У тим списковима су уз имена оптужених, имена осуђе­них као и оних против којих се води истрага. Али, према подацима Веритаса, већ те године Хрватска је имала 86 нових оптужница које нису биле део тог предатог списка. Проблем је што није јасно ко и по којим критеријумима саставља те спискове. Имајући у виду нетранспарентан и арбитраран на­чин на који Хрватска користи те спискове, изглед­но је да се ради о средству застрашивања прогна­них Срба како би се обесхрабрио њихов повратак.

DA LI SE OVAKVIMA PRAŠTA, ZAGREBAČKI SLUGO NA PRESTOLU SVETOG SAVE?