Драга браћо и сестре - уредништво,

Пре свега, хвала на вам на одлуци да ово моје писмо, које је плод наше преписке мејлом, објавите. Јуче није било промене текстова на сајту. Као човеку који доста тога зна о вама и вашем раду, познато ми је да није у питању људски фактор. За већину ја сам анонимус, али за вас и неке друге нисам. Што ћу даље и показати.

Одговорили сте ми да је динамика промене прилога условљена средствима која вам стоје на располагању и да ће тако надаље бити, јер, кажете, „не желите да просјачите“. На ваш одговор имам ПРЕДЛОГЕ, а на ваше расуђивање – КРИТИКУ.

Пре тога желим да кажем, да сам ја почео да донирам сајту тек од прошле године (иако сам прилоге на сајту објављивао малтене од кад постоји), мада сам давао један други допринос. Жао ми што сада то морам да споменем, али то не говорим да бих се хвалио. Наиме, више година сам куповао за „Борбу за веру“ домен borbazaveru.com, све док сами нисте рекли да је довољан само домен info. Ко не верује, нека уђе у књиговодство платног промета Србије, па нека провери! То је доказ да нисам анонимус.

Међутим, знам да се не могу надокнадити све године које сам читао „Борбу за Веру“, а нисам ништа донирао. Нисам озбиљно схватао повремене позиве за помоћ и нисам примећивао колики су труд, време и материјална средства потребни за одржавање сајта, већ сам све то узимао некако здраво за готово. Али схватао сам вредност сајта па ми је, онда, прошле године, после једног вашег скромног позива, синуло да ако се ништа не предузме – „оде“ сајт као што је „Борба за веру“ - а то се не сме дозволити. Како је вера без дела мртва, и како можемо мењати само себе а не друге... коначно сам кренуо, пре бих рекао у искупљење него у донирање. Колики год да је износ, неупоредиво већа је вредност нашег сајта... Ево и предлога:

1.„Борба за веру“ није профитабилан сајт, нема реклама као други медији, што је, иначе, јако добро јер не омета читање текстова – зато НЕ СМЕ ДА ВАМ БУДЕ НЕПРИЈАТНО да затражите помоћ! Јер, време је такво да се мора и то радити и ја се, због свега што се дешава, не бих либио да тражим средства. Па зар не знате шта о томе говори Свети Апостол Павле, суочен са сличним примедбама:

Ако ми вама посејасмо оно што је духовно, зар је много ако ми од вас пожњемо оно што је телесно? (1. Кор. 9,11).

2. Такође, ви и сами знате да сваки човек има неке своје муке па и они људи који могу да донирају, просто на то забораве. А трошкови за сајт, као и све остало, настају на месечном нивоу. Али, неки  дају за један месец, други дају за други месец, а онда и већина првих и других мисле да је довољно њих дало за трећи месец, а тако не буде... и ето проблема. А месец прође на брзину, како каже наш народ. Зато бих ја, рецимо, за почетак, ставио и подсетник на крају текста, као што и раде неки сајтови (готово сви руски сајтови, рецимо, са којих преносите текстове то раде).

На овај мој предлог одговорили сте да вам то изгледа нападно и срамота је... Браћо, баците сујету под ноге! Каква срамота?! Ви радите душекористан посао за десетине хиљада људи. Ваши осећаји су ту небитни! Али, ако баш хоћете да причамо на људском нивоу, ево: па ако неког није срамота да чита текстове које објављујете, а да притом ничим не помогне, зашто је вас срамота од таквих?! А ДА НЕ ПРИЧАМО О ТОМЕ ДА СУ ВАМ ЖИВОТИ У ОПАСНОСТИ! (али, то вам ми смртници не можемо надокнадити. То ће вам Бог, ако допусти да мученички пострадате – платити). Наравно, овде не причамо о људима који заиста не могу помоћи. Али, већина може. И та прича да неко нема „Пеј пал“ не пије баш воду... Ако ми немамо (а, као што знате, ни ја га немам), али увек се може пронаћи неко ко има, па се преко других може донирати.

У Српској Православној Цркве нема ни једног верника, који користи Интернет, а да не чита „Борбу за веру“. „Борба за веру“ је највећи српски православни ресурс. И не само српски. „Борба за веру“ се чита и у већини Помесних Православних Цркава. Зато, молим вас, ваша одговорност за опстанак овог сајта у ово антихристовско и апокалиптичко време је велика.  Зато, не треба да се стидите ви, браћо и сестре, кад тражите помоћ. Треба да се стиде они што пљачкају Цркву и народ, о чему сте и писали. А није стид, већ ПРАВДА, за рад на одбрани Православља и спасавању душе народне, добити средства која се, опет, улажу за народ.

Дакле, апелујем на читаоце нашег сајта, пробудимо се и сачувајмо „Борбу за веру“!

Такође, апелујем на вас – уреднике. Пробудите се и ви. Од вас не очекујемо да у било шта што се тиче рада „Борбе за веру“ уплићете своја лична осећања (као што сте ми написали да се срамите да тражите помоћ...) Ви сте на овом нашем сајту већ пуних 13 година. А то довољно говори да вас ту Бог није случајно поставио. Дакле, ви већ нисте своји. Ви припадате нама, нашим прецима и потомцима – свим правоверним Србима... Од вас не очекујемо ни да смете да клонете духом.

НЕ ЗАБОРАВИТЕ ДА СВЕ МОРАТЕ ЧИНИТИ ДА ВИ И ОВАЈ НАШ САЈТ ШТО ДУЖЕ ТРАЈЕТЕ.

И од читаоца и од уредника очекујем да ће се до вечерас пробудити и да ћемо вечерас, по устаљеној уређивачкој концепцији, имати нове прилоге на нашем сајту.  Што се мене лично тиче, ја сам свој допринос - и материјални и овим текстом,  већ дао...

 ____________________________

Од истог аутора: 

- Отпоздрав ауторима протесног писма митрополиту Арсенију Кардамакису

-  Јесмо ли ревнитељи или „бабе“?

- Митрополит Порфирије и "пост на мрсу"