 МАЛА АНТОЛОГИЈА ПРАВОСЛАВНОГ ХУМОРАОТКУД САД ОВО? „Прав се смије, крив се крије”, вели наш народ. Иако смо сви Богу криви, каткад се и насмејемо - јер, без смеха се, чак и у најтежим тренуцима, у нашој „долини суза” стварно не може. Највећи подвижници су то знали - Свети Антоније Велики је једном човеку, који се саблазнио кад је видео да учитељ пустињак безазленим шалама забавља млађе подвижнике, рекао да је човек као лук за стрељање - ако га превише натегнеш, пући ће. И Свети Серафим Саровски је говорио братији да се безазлена шала може испричати ако видимо саговорника да пада у чамотињу једно од најтежих ђаволових искушења. Зато смо, из разних извора, почев од сајта Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије, преко књиге проте Михаила Ардова, „Записи из архи, прото и простојерејског живота”, до књиге наших народних прича (и из усмених извора, наравно), за читаоце „Борбе за веру” приредили мали цветник хришћанског хумора.
Има ту и жаока ироније, па и сарказма; али, то није плод порицања хришћанског идеала, него увида у слабост људи који би тај идеал требало да ваплоте (ако хаџија учествује у пљачкању сиромаха, за то није крив Јерусалим; ако је поп Никола слаб, Свети Никола је крсна слава.) Уосталом, као хришћани далеко од идеала, ми смо често смешни (а верујемо да смо узвишени.) Шала, у исти мах, јесте и поука - само ако човек жели да се њоме поучи. Поред шала, ту су и истините анегдоте из живота Цркве, и у доба прогона. Духовитост тих анегдота није за смејање, него за дубоко созерцање. Уосталом, читалац има реч! + + + ШАЉИВИ СТАРЕЧНИК (1.део) Неки овосветски мудрац дође код старца који је имао само Свето Писмо, па му подари књигу својих тумачења Библије. После извесног времена, опет га сретне и упита: - Да ли ти је, оче, моја књига помогла да боље схватиш Свето Писмо? - Не, рече старац - напротив! Морао сам да читам Свето Писмо да бих разумео твоју књигу. *** Млад монах упита старца: - Да ли сада треба да се потпуно одрекнем овога света? - Не бој се. Ако будеш живео заиста хришћански, свет ће се одрећи тебе. *** Упита неки философ хришћанског теолога: - Ко смо ми, философи? -Ви сте слепци који у мрачној соби тражите црну мачку, које тамо нема. - А ви, богослови? - Ми смо то исто, само што понекад нађемо мачку. *** Сретне стари монах децу која се весело играју на градском тргу. - Дечице, чега се то играте? - Играмо се ко ће више да слаже. -О, децо, у моје време није било таквих игара. - Браво оче! Ти си победио! *** Позваше јеромонаха да исповеди болесника. Пошто се болесник колебао, доброћудни јеромонах му рече: - Не настојавам да се исповедиш. Не желим да под утицајем страха журиш са одлуком. Спавај мирно, и, ако се сутра пробудиш, зови ме. *** Неки досађивач дође да мучи старца: - Зар ти, паметан човек, можеш да верујеш да је Јона преживео три дана у утроби кита? - Не знам, ако се видим са њим у рају, питаћу га. - А шта ако је он у аду? настави досадњаковић. - Онда ћеш га ти питати. *** Многи пустињаци живели су дуго. Дође млад монах код садашњег авве, и рече му: - Дошао сам, оче, да ти честитам стоти рођендан. Надам се да ћемо следеће године скупа славити и твој сто први рођендан. - И ја се надам, рече авва. - Изгледаш ми да си прилично доброг здравља. *** Један старац рече: - Ако Црква нема довољно храбрости да брани своје ставове, то није због недостатка храбрости, него због недостатка ставова. *** Причају два монаха о трећем. Један га хвали: - Никада га не чух да ружно говори о било коме. - Ни ја. Али, то је зато што говори само о себи, одговори други. *** Старац рече: - Бог нам је дао пар ушију и само једна уста да бисмо слушали двоструко више него што причамо. *** Старац рече: - Адам је први из дугачког низа мужева што су се жалили на храну коју им је дала жена. *** Старци пустињаци живљаху окружени номадским племенима. Један од поглавица тих номада, дође старцу и рече: Оче, хоћу да постанем хришћанин. - Радујем се због тебе сине. Али, ти имаш две жене. Мораш се одрећи једне од њих. Учинићу то одмах, оче, ако ми укажеш бар на једно место у Светом Писму где се осуђује двоженство. - „Нико не може служити два господара”, одговори старац. *** Авва рече: - Да је Бог дао богословима да саставе десет заповести, не бисмо их имали десет, него хиљаду. *** Старац каза: „Ако те неко увреди, тешко да ће ти опростити”. И још: „Ако одбацујеш похвалу, то је можда зато што је желиш двоструку”. *** Упита монах авву: - Оци говоре да се може грешити свим чулима. Ја разумем грехе очима, устима, језиком и рукама. Али, како се греши носом? - Ако га трпаш у туђа посла, рече старац. *** Авва рече: - Жене све наслућују, а греше кад почну да размишљају. *** Младић решио да буде искушеник. Игуман проверава његово хришћанско настројење: - Кад би имао три дуката, да ли би их дао убогоме? - Од свег срца, оче. - А три сребрњака? - Радо! - А три бакаруше? - Е, то не бих. - Па, зашто, брате? - Три бакаруше већ имам. *** Једном монаху на самрти лекар каже да му ништа не фали. - Одлично! То значи да умирем здрав. *** Кад је авви било четрдесет година, упиташе га: - Оче, колико година је имао велики Јован кад је умро? - Умро је под старе дане - као шездесетогодишњак. Кад авва напуни шездесет година, опет га упиташе: - Оче, колико година је имао велики Јован кад је умро? - Умро је под старе дане - као осамдесетогодишњак. *** Старац рече: „Врлинске жене неутешно тугују због неучињеног греха”. И још: „Кад жени засузе очи, мушкарац почиње да види као кроз маглу”. *** Старац у унинију прича сабрату: - Како је тешко старити! - Али, оче, то је једини начин да дуго поживиш. *** Млад монах се жали духовнику: - Знам да братија иза мојих леђа о мени ружно говори. - Нека те, сине, утеши чињеница да ти иза леђа причају само оно што мисле о теби. *** Старац рече: - За онога ко верује - нема питања, а за онога ко не верује - нема одговора. *** Један плиткоум каза авви: - Ти си највећи од свих монаха на Истоку. - Ђаво ми је то већ рекао, одговори авва. *** Старац показује послушнику будућу келију. Синко, у овој келији подвизаваху се велики Палво, Сисоје, Климент, Ангеларије, Пахомије и Теодор. - Стварно? Зар су толики монаси живели скупа на овако малом простору? *** Искушеник се љути: - Не знам шта ће нам овај кућни ред, кад сви монаси стално касне! Игуман ће на то: - А како би ти знао да касне да нема кућног реда? *** Неки путник тражи младог монаха. - Ено га на послушању у свињцу. Познаћеш га по скуфији, рекоше му. *** Старац угошћава младог монаха и нуди му вино. - Оче, да ли је то исто вино којим си ме прошлог пута угостио? - Да, брате мој, оно исто, радује се гостољубац. - Е, па, онда, дај ми чашу воде! *** Игуман подучава братију: - Знајте, братије: ко год за себе не каже да је смирен, тај је крајње горд. Ево, ја, рецимо, уопште немам смирења. *** Млад монах на послушању цепа дрва. Прилази авва и каже: - О, брате, секира твоја ме на муњу подсећа. - Радостан, младић пита: - Јели то зато што брзо цепам дрва, оче? - Не, брате, него зато што њоме никад не удариш два пута у исто место. *** Старац рече: „Философи који имају потпуно поверење у логику сигурно никад нису водили расправу са неком женом”. *** Ухватише дивљака - номада како пљачка гробове, и одведоше га авви. - Зар те није срамота да крадеш од мртвих? упита га он. - Да, али зато никад не учиних зла ниједном живом бићу, одговори номад. *** Монах дође, и упита старца: - Пошто је брат кога си руководио и који је био твој сакелејник умро, могу ли ја да дођем на његово место? - Како да не! Само, ти си двометраш, тешко да ћеш стати у његов мртвачки сандук. *** Монах - пустињак живео је са псом, који је понекад лутао по околини. - О, оче, срете га један узнемирени сељак. Твој пас јутрос поједе моју кокошку! - Хвала ти брате, што си ми рекао. Значи, данас не морам да га храним. *** Журећи у град да прода котарице, пустињак залута. Сретне неког путника. - Брате, драги, молим те, реци ми којим путем да стигнем до града? Овај ће грубо: - То зна сваки магарац! А старац: - Па зато тебе и питам. *** Рече пустињак свом саподвижнику: - Кад један од нас двојице умре, ја ћу се вратити у општежиће. *** Старац рече: - За друге смишљате правила, за себе изузетке. *** Упита монах духовника: - Да ли су нам људи у свету благодарни због онога што за њих чинимо? - Не, уопште. Чим слепцу повратиш вид, он одмах тражи да му улепшаш веђе. *** Упиташе авву: - Зашто ти, оче, избегаваш и да гледаш у новац? - Зато што новац могу да виде и слепи. *** Рече старац: - Ко хоће да ради, проналази средства за рад, ко неће проналази оправдања. *** Прозорљиви старац каза мирјанину: - У наредних пет година живећеш тешко. - А после? - После ћеш се већ навићи. *** Старији јеромонах саветује новорукоположеног, који се спрема да беседи први пут: - Брате, народ сматра добром сваку проповед која траје краће него што они очекују! *** Млад монах се жали духовнику: - Није лако сазнати шта је твоја права дужност! - Напротив, оче, то је просто као пасуљ: права дужност ти је оно што најмање волиш да радиш. *** Жали се монах монаху: - Е мој брате, прођоше она добра времена! - Времена су ти, оче, увек добра кад прођу, одговори овај. *** - Оче, зашто твој пас не маше репом лево и десно, него горе - доле? - Па, јесам ли ти рекао да ми је келија преуска? *** Један монах у пештери крај Црвеног мора нађе, на папирусу, дневник свог претходника: „Понедељак: Средити своје мисли; уторак: посетити епископа; среда: опет средити своје мисли.” *** Дођоше неки беспосличари код пустињака: Ево, оче, ми смо били у пролазу! - Па, прођите већ једном, рече им авва. *** Неки монах се бојао старења и смрти, па ником није говорио колико има година. Сретне другог монаха, који је био сед , и упита га: - Колико ти је година, брате, кад си тако сед? -Педсесет. -Ух педесет! Како много! Кад помислим на то, језа ме обузме! - А што, брате? Зар имаш тако много лоших успомена на своје педесете? *** Старац рече о ласкавцима: - Чувај се оних који ти лижу пете. Лако почињу да их уједају. *** Духовник рече младом теологу, који је управо почињао да пише: - Знај, синко: папир све трпи, али не и читалац. *** - Оче, шта је врхунац гордости? - Кад неко презриво каже: „Ником нећу доказивати да сам у праву, јер би то значило да могу да погрешим!” *** Старац рече: - Некада су жене руменеле од стида. Сад их је стид кад порумене. *** Духовник кори лењог послушника: - У твојим годинама сам десет сати радио, а десет се молио. А овај ће: - Твојој младалачкој ревности се дивим, оче, али још више твом старачком расуђивању - сад си напустио те крајности. *** Настојатељ једног манастира пише игуману другог: Од твоје братије монах је дошао к мени и моли ме да га примим. Реци ми да ли је постојан? Одговор је био кратак: - Штавише! Не помера се с места. *** Један брат је волео да поје умилно и гануто (бар тако је он мислио.) Приђе му други монах после службе и рече: - Брате имаш тако сладак глас да на њега муве слећу! *** Монах оде старцу на разговор. Али, келију чува опасан пас, и још лаје. - Слободно, брате, приђи, довикује старац из келије. - Знаш ону народну: „Пас који лаје, не уједа?” - Ја знам, него да ли је зна твој вучјак? *** Старац рече: -Порок који сви упражњавају, савременици зову врлином. *** И још: - Уштини самог себе, да видиш како је другом. И још: - Бити тужан значи све време мислити о себи. И још: - Смањи се за десет центиметара, и порашћеш метар. *** Брат дошао да купи рибу за манастир - долази епископ. Трговац га убеђује, мада му роба није свежа: - Купи, оче слободно! Сваки дан стиже из Александрије! - Видим да стиже, али што је тераш да иде пешке? *** Монах се жали старцу: - Оче, у овом манастиру на мене нико не обраћа пажњу! - Јој, брате, извини нешто сам се замислио! О чему си ми то причао? Наставиће се... |
