header image
НАСЛОВНА СТРАНА
В. Димитријевић: Прав се смије, крив се крије (народна) Штампај Е-пошта
уторак, 22 септембар 2009
 МАЛА АНТОЛОГИЈА ПРАВОСЛАВНОГ ХУМОРА

ОТКУД САД ОВО?

„Прав се смије, крив се крије”, вели наш народ. Иако смо сви Богу криви, каткад се и насмејемо - јер, без смеха се, чак и у најтежим тренуцима, у нашој „долини суза” стварно не може. Највећи подвижници су то знали  - Свети Антоније Велики је једном човеку, који се саблазнио кад је видео да учитељ пустињак безазленим шалама забавља млађе подвижнике, рекао да је човек као лук за стрељање - ако га превише натегнеш, пући ће. И Свети Серафим Саровски је говорио братији да се безазлена шала може испричати ако видимо саговорника да пада у чамотињу једно од најтежих ђаволових искушења. Зато смо, из разних извора, почев од сајта Украјинске Православне Цркве Московске Патријаршије, преко књиге проте Михаила Ардова, „Записи из архи, прото и простојерејског живота”, до књиге наших народних прича (и из усмених извора, наравно), за читаоце „Борбе за веру” приредили мали цветник хришћанског хумора.

Има ту и жаока ироније, па и сарказма; али, то није плод порицања хришћанског идеала, него увида у слабост људи који би тај идеал требало да ваплоте (ако хаџија учествује у пљачкању сиромаха, за то није крив Јерусалим; ако је поп Никола слаб, Свети Никола је крсна слава.)

Уосталом, као хришћани далеко од идеала, ми смо често смешни (а верујемо да смо узвишени.)

Шала, у исти мах, јесте и поука - само ако човек жели да се њоме поучи. Поред шала, ту су и истините анегдоте из живота Цркве, и у доба прогона. Духовитост тих анегдота није за смејање, него за дубоко созерцање.

Уосталом, читалац има реч!

+ + +

ШАЉИВИ СТАРЕЧНИК

(1.део)

Неки овосветски мудрац дође код старца који је имао само Свето Писмо, па му подари књигу својих тумачења Библије. После извесног времена, опет га сретне и упита:

- Да ли ти је, оче, моја књига помогла да боље схватиш Свето Писмо?

- Не, рече старац - напротив! Морао сам да читам Свето Писмо да бих разумео твоју књигу.

***

Млад монах упита старца:

- Да ли сада треба да се потпуно одрекнем овога света?

- Не бој се. Ако будеш живео заиста хришћански, свет ће се одрећи тебе.

 ***

Упита неки философ хришћанског теолога:

- Ко смо ми, философи?

-Ви сте слепци који у мрачној соби тражите црну мачку, које тамо нема.

- А ви, богослови?

- Ми смо то исто, само што понекад нађемо мачку.

***

Сретне стари монах децу која се весело играју на градском тргу.

- Дечице, чега се то играте?

- Играмо се ко ће више да слаже.

-О, децо, у моје време није било таквих игара.

- Браво оче! Ти си победио!

***

Позваше јеромонаха да исповеди болесника. Пошто се болесник колебао, доброћудни јеромонах му рече:

- Не настојавам да се исповедиш. Не желим да под утицајем страха журиш са одлуком. Спавај мирно, и, ако се сутра пробудиш, зови ме.

***

Неки досађивач дође да мучи старца:

- Зар ти, паметан човек, можеш да верујеш да је Јона преживео три дана у утроби кита?

- Не знам, ако се видим са њим у рају, питаћу га.

- А шта ако је он у аду? настави досадњаковић.

- Онда ћеш га ти питати.

 ***

Многи пустињаци живели су дуго. Дође млад монах код садашњег авве, и рече му:

- Дошао сам, оче, да ти честитам стоти рођендан. Надам се да ћемо следеће године скупа славити и твој сто први рођендан.

- И ја се надам, рече авва. - Изгледаш ми да си прилично доброг здравља.

***

Један старац рече:

- Ако Црква нема довољно храбрости да брани своје ставове, то није због недостатка храбрости, него због недостатка ставова.

***

Причају два монаха о трећем. Један га хвали:

- Никада га не чух да ружно говори о било коме.

- Ни ја. Али, то је зато што говори само о себи, одговори други.

***

Старац рече:

- Бог нам је дао пар ушију и само једна уста да бисмо слушали двоструко више него што причамо.

***

Старац рече:

- Адам је први из дугачког низа мужева што су се жалили на храну коју им је дала жена.

***

Старци пустињаци живљаху окружени номадским племенима. Један од поглавица тих номада, дође старцу и рече:

Оче, хоћу да постанем хришћанин.

- Радујем се због тебе сине. Али, ти имаш две жене. Мораш се одрећи једне од њих.

Учинићу то одмах, оче, ако ми укажеш бар на једно место у Светом Писму где се осуђује двоженство.

- „Нико не може служити два господара”, одговори старац.

***

Авва рече:

- Да је Бог дао богословима да саставе десет заповести, не бисмо их имали десет, него хиљаду.

***

Старац каза: „Ако те неко увреди, тешко да ће ти опростити”.

И још: „Ако одбацујеш похвалу, то  је можда  зато што је желиш двоструку”.

***

Упита монах авву:

- Оци говоре да се може грешити свим чулима. Ја разумем грехе очима, устима, језиком и рукама. Али, како се греши носом?

- Ако га трпаш у туђа посла, рече старац.

***

Авва рече:

- Жене све наслућују, а греше кад почну да размишљају.

***

Младић решио да буде искушеник. Игуман проверава његово хришћанско настројење:

- Кад би имао три дуката, да ли би их дао убогоме?

- Од свег срца, оче.

- А три сребрњака?

- Радо!

- А три бакаруше?

- Е, то не бих.

- Па, зашто, брате?

- Три бакаруше већ имам.

***

Једном монаху на самрти лекар каже да му ништа не фали.

- Одлично! То значи да умирем здрав.

***

Кад  је  авви било четрдесет година, упиташе га:

- Оче, колико година је имао велики Јован кад је умро?

- Умро је под старе дане - као шездесетогодишњак.

Кад авва напуни шездесет година, опет га упиташе:

- Оче, колико година је имао велики Јован кад је умро?

- Умро је под старе дане - као осамдесетогодишњак.

***

Старац рече: „Врлинске жене неутешно тугују због неучињеног греха”.

И још: „Кад жени засузе очи, мушкарац почиње да види као кроз маглу”.

***

Старац у унинију прича сабрату:

- Како је тешко старити!

- Али, оче, то је једини начин да дуго поживиш.

***

Млад монах се жали духовнику:

- Знам да братија иза мојих леђа о мени ружно говори.

- Нека те, сине, утеши чињеница да ти иза леђа причају само оно што мисле о теби.

***

Старац рече:

- За онога ко верује - нема питања, а за онога ко не верује - нема одговора.

***

Један плиткоум каза авви:

- Ти си највећи од свих монаха на Истоку.

- Ђаво ми је то већ рекао, одговори авва.

***

Старац показује послушнику будућу келију.

Синко, у овој келији подвизаваху се велики Палво, Сисоје, Климент, Ангеларије, Пахомије и Теодор.

- Стварно? Зар су толики монаси живели скупа на овако малом простору?

***

Искушеник се љути:

- Не знам шта ће нам овај кућни ред, кад сви монаси стално касне!

Игуман ће на то:

- А како би ти знао да касне да нема кућног реда?

***

Неки путник тражи младог монаха.

- Ено га на послушању у свињцу. Познаћеш га по скуфији, рекоше му.

***

Старац угошћава младог монаха и нуди му вино.

- Оче, да ли је то исто вино којим си ме прошлог пута угостио?

- Да, брате мој, оно исто, радује се гостољубац.

- Е, па, онда, дај ми чашу воде!

***

Игуман подучава братију:

- Знајте, братије: ко год за себе не каже да је смирен, тај је крајње горд. Ево, ја, рецимо, уопште немам смирења.

 

***

Млад монах на послушању цепа дрва. Прилази авва и каже:

- О, брате, секира твоја ме на муњу подсећа.

- Радостан, младић пита:

- Јели то зато што брзо цепам дрва, оче?

- Не, брате, него зато што њоме никад не удариш два пута у исто место.

***

Старац рече: „Философи који имају потпуно поверење у логику сигурно никад нису водили  расправу са неком женом”.

***

Ухватише дивљака - номада како пљачка гробове, и одведоше га авви.

- Зар те није срамота да крадеш од мртвих? упита га он.

- Да, али зато никад не учиних зла ниједном живом бићу, одговори номад.

***

Монах дође, и упита старца:

- Пошто је брат кога си руководио и који је био твој сакелејник умро, могу ли ја да дођем на његово место?

- Како да не! Само, ти си двометраш, тешко да ћеш стати у његов мртвачки сандук.

***

Монах - пустињак живео је са псом, који је понекад лутао по околини.

- О, оче, срете га један узнемирени сељак. Твој пас јутрос поједе моју кокошку!

- Хвала ти брате, што си ми рекао. Значи, данас не морам да га храним.

***

Журећи у град  да  прода котарице, пустињак залута. Сретне неког путника.

- Брате, драги, молим те, реци ми којим путем да стигнем до града?

Овај ће грубо:

- То зна сваки магарац!

А старац:

- Па зато тебе и питам.

 

***

Рече пустињак свом саподвижнику:

- Кад један од нас двојице умре, ја ћу се вратити у општежиће.

***

Старац рече:

- За друге смишљате правила, за себе изузетке.

***

Упита монах духовника:

- Да ли су нам људи у свету благодарни због онога што за њих чинимо?

- Не, уопште. Чим слепцу повратиш вид, он одмах тражи да му улепшаш веђе.

***

Упиташе авву:

- Зашто ти, оче, избегаваш и да гледаш у новац?

- Зато што новац могу да виде и слепи.

***

Рече старац:

- Ко хоће да ради, проналази средства за рад, ко неће проналази оправдања.

***

Прозорљиви старац каза мирјанину:

- У наредних пет година живећеш тешко.

- А после?

- После ћеш се већ навићи.

***

Старији јеромонах саветује новорукоположеног, који се спрема да беседи први пут:

- Брате, народ сматра добром сваку проповед која траје краће него што они очекују!

***

Млад монах се жали духовнику:

- Није лако сазнати шта је твоја права дужност!

- Напротив, оче, то је просто као пасуљ: права дужност ти је оно што најмање волиш да радиш.

***

Жали се монах монаху:

- Е мој брате, прођоше она добра времена!

- Времена су ти, оче, увек добра кад прођу, одговори овај.

***

- Оче, зашто твој пас не маше репом лево и десно, него горе  - доле?

- Па, јесам ли ти рекао да ми је келија преуска?

***

Један монах у пештери крај Црвеног мора нађе, на папирусу, дневник свог претходника: „Понедељак: Средити своје мисли; уторак: посетити епископа; среда: опет средити своје мисли.”

***

Дођоше неки беспосличари код пустињака:

Ево, оче, ми смо били у пролазу!

- Па, прођите већ једном, рече им авва.

***

Неки монах се бојао старења и смрти, па ником није говорио колико има година. Сретне другог монаха, који је био сед , и упита га:

- Колико ти је година, брате, кад си тако сед?

-Педсесет.

-Ух педесет! Како много! Кад помислим на то, језа ме обузме!

- А што, брате? Зар имаш тако много лоших успомена  на своје педесете?

***

Старац рече о ласкавцима:

- Чувај се оних који ти лижу пете. Лако почињу да их уједају.

***

Духовник рече младом теологу, који је управо почињао да пише:

- Знај, синко: папир све трпи, али не и читалац.

***

- Оче, шта је врхунац гордости?

- Кад неко презриво каже: „Ником нећу доказивати да сам у праву, јер би то значило да могу да погрешим!”

***

Старац рече:

- Некада су жене руменеле од стида. Сад их је стид кад порумене.

***

Духовник кори лењог послушника:

- У твојим годинама сам десет сати радио, а десет се молио.

А овај ће:

- Твојој младалачкој ревности се дивим, оче, али још више твом старачком расуђивању - сад си напустио те крајности.

***

Настојатељ једног манастира пише игуману другог:

Од твоје братије монах је дошао к мени и моли ме да га примим. Реци ми да ли је постојан?

Одговор је био кратак:

- Штавише! Не помера се с места.

***

Један брат је волео да поје умилно и гануто (бар тако је он мислио.) Приђе му други монах после службе  и рече:

- Брате имаш тако сладак глас да на њега муве слећу!

***

Монах оде старцу на разговор. Али, келију чува опасан пас, и још лаје.

- Слободно, брате, приђи, довикује старац из келије. - Знаш ону народну: „Пас који лаје, не уједа?”

- Ја знам, него да ли је зна твој вучјак?

***

Старац рече:

-Порок који сви упражњавају, савременици зову врлином.

***

И још:

- Уштини самог себе, да видиш како је другом.

И још:

- Бити тужан значи све време мислити о себи.

И још:

- Смањи се за десет центиметара, и порашћеш метар.

***

Брат дошао да купи рибу за манастир - долази епископ. Трговац га убеђује, мада му роба није свежа:

- Купи, оче слободно! Сваки дан стиже из Александрије!

- Видим да стиже, али што је тераш да иде пешке?

***

Монах се жали старцу:

- Оче, у овом манастиру на мене нико не обраћа пажњу!

- Јој, брате, извини нешто сам се замислио! О чему си ми то причао?

Наставиће се...

Последњи пут ажурирано ( понедељак, 01 август 2016 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 20 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.