Информативно-просветно одељење УПЦ објављује превод интервјуа начелника Представништва УПЦ при европским међународним организацијама баришевског епископа Виктора (Коцабе) за издање news-politics.com.

Ваше преосвештенство! Недавно смо на Дан крштења Русије видели и читали да је у литији која је одржана у Кијеву учествовало преко 300.000 верника. Молимо Вас да поделите с нама своје емоције. Да ли је, у коначном, Украјинска Православна Црква највећа конфесија у Украјини?

По нашој рачуници ове године је око 350.000 људи учествовало у Великој литији у Кијеву. То је највећи број људи за све време обављања литија у Украјини уопште и у Кијеву посебно. Притом истичем да је литија одржана у уторак, 27. јула, што значи да многи православни верници наше Цркве нису могли да учествују у њој због тога што је то био радни дан (ето како поступају православни, нису померили литију за увече, као што је то урадио патријарх Порфирије, да би - наводно - дошло што више људи, него је литија била у време када то црквени типик прописује - нап. "Борба за веру"). Осим тога, прилично велики број верника није могао да дође у Кијев због финансијских тешкоћа или због недостатка транспорта. Истичем да је огромна већина верника у престоницу Украјине ради учествовања у литији дошла самостално: људи су допутовали возовима, шинобусима, приватним аутомобилима или аутобусима. Због тога су они који су ипак успели да дођу у Кијев имали снажну жељу да прођу улицама главног града Украјине молећи се за мир у земљи, за јединство и миран живот за Цркву.

Вероватно ћете се запитати зашто су то учинили? Шта их је заправо покренуло да предузму тако тежак подухват, и у физичком, и у материјалном смислу. Ради се о томе да за последњих 7 година Украјинска Православна Црква живи у прилично тешким условима. Док је председник био Петар Порошенко УПЦ је изгубила неколико стотина храмова које су јој незаконито и на силу одузели представници „Православне Цркве Украјине“. Осим тога, Врховна Рада је донела неколико антицрквених закона који у овом тренутку поједностављују, како кажу „прелазак“ у „ПЦУ“, а у суштини су то освајања наших храмова на јуриш. С променом власти ситуација се унеколико променила, напетост је делимично смањена, али није дошло до осетних помака. Све ово је довело до тога да је наш верни народ престао да буде пасиван и одлучио је да крене у одбрану своје Цркве. Пре свега се ради о молитвеној, саборној заштити. Јер управо је литија делатно оваплоћење молитвеног порива верног народа.

Међутим, главни разлог је нешто друго. Православни народ Украјине, да се не упуштамо у богословске финесе, срцем и душом осећа благодатно присуство Светог Духа у Украјинској Православној Цркви. Може се много говорити о каноничности, о историјским условима постојања Цркве, о неким политичким и другим стварима, да би се доказало присуство божанске благодати, али ће све то бити само сувопарна спољашња аргументација, која не утиче на људска срца. А човек може једноставно живети црквеним животом, учествовати у Тајнама Цркве, бити њено верно чедо, које да не само схвата, већ и прихвата благодатне дарове које му Бог даје. И у том смислу га није могуће преварити. Докази? Владимирска гора у Кијеву и градске улице и тротоари преплављени људима у литији 27. јула. Све ово је сведочанство безусловног поверења верног народа наше земље Украјинској Православној Цркви. Нема сумње, УПЦ је највећа религиозна конфесија у Украјини. И нису потребне апсолутно никакве социолошке анкете да би се то схватило. Очигледно је да после прославе спомена на кнеза Владимира и Крштење Русије то да већина верника у Украјини подржава неку другу конфесију, а не УПЦ може да тврди или слеп човек или онај ко отворено лаже. Ниједна друга верска организација у земљи није у стању да на улицама главног града окупи толико народа колико је изашло да подржи УПЦ, посебно ако имамо у виду услове данашњег живота.

Питаћете: шта смо осећали за време Литије? Неописиву радост, духовни полет и осећај присуства благодати Божје. Осим тога, свест о нашем јединству. Да, ми смо јединствени у Христу за време Причешћа. Али смо такође јединствени и за време заједничке молитве. Јер Сам Господ је рекао да је Он међу двоје или троје окупљених у Његово име – а нас се окупило неколико стотина хиљада! Литија је 2021. године постала право сведочанство нашег јединства и светковина наше вере.

Реците нам о садашњој ситуацији у Украјини. Да ли се она побољшала за протекле две године? Шта можете рећи о нападима на вернике и запоседању храмова?

Као што сам већ поменуо, ситуација се слабо променила. Одмах након што је цариградски патријарх Вартоломеј дао Томос о аутокефалности двема расколничким структурама у нашој земљи, у току првих неколико месеци, наши верници су доживели огроман пораст притиска на Цркву. Запоседања храмова и покушаји освајања често су праћени вандалистичким поступцима и физичким насиљем од стране присталица „ПЦУ“. Разваљивали су врата на нашим храмовима; било је случајева кад су избацивали напоље Свете Дарове и износили престо. Неколико пута су верници УПЦ, укључујући и старије људе, били сурово претучени. Све ово се дешавало уз допуштење или прећутну сагласност претходне владе.

С доласком Владимира Зеленског на власт ситуација се мало променила. Између осталог, на нивоу централне власти је постојао покушај да се одржи одређени паритет. У сваком случају, тако је било док Зеленски није позвао патријарха Вартоломеја у Украјину. А на нивоу локалне власти, нажалост, у многим случајевима проблеми нису никуда нестали. Наш председник је дуго времена успео да сачува неутралност која је сада у извесној мери нарушена у корист „ПЦУ“. Међутим, овакав став је очигледно погрешан о чему сведоче резултати владавине претходног украјинског председника Порошенка. Само желим да подсетим да у историји Цркве подршка структура које су се од ње одвојиле и гажење вишевековних црквених канона никад нису довели ни до чега доброг. Рат против Цркве није само борба против Бога и изазов сопственом спасењу, већ и крај политичке каријере и стабилног живота. Није случајно што Свето Писмо каже да се ћесару даје ћесарево, а Божје – Богу.

Цариградски патријарх Вартоломеј намерава да посети Кијев у августу. Да ли ће ова посета дати позитивне резултате имајући у виду све горе наведене проблеме који су настали после одлуке да се изда „Томос“ од пре 2 године?

Заиста, колико нам је познато из медија, патријарх Вартоломеј намерава да допутује у званичну посету Украјини. Имајући у виду развој догађаја у црквеном животу наше земље, милиони верника Украјинске Православне Цркве се залажу против доласка поглавара Цариградске Цркве у Украјину. Зашто? Зато што су наши верници већ научени горким искуством и знају да ће ова посета донети страдања милионима православних Украјинаца. Већ су више пута изражене бојазни да ће се после доласка цариградског патријарха променити политички вектор и да ће се земља вратити на правац којим је ишла претходна власт земље до 2019. године. То значи да се број запоседања храмова може битно повећати, дакле, порашће и ниво насиља према УПЦ. Јер патријарх Вартоломеј мора знати да ће његов долазак у Украјину националистичке радикалне снаге схватити као позив на деловање. И ако говори о љубави према Украјинцима, требало би да се уздржи од планиране посете.

С друге стране, поглавар Цариградске патријаршије, као први међу једнаким по части епископима Васељенске Православне Цркве могао би јавно да осуди дела насиља против УПЦ и да позове своју духовну децу из „ПЦУ“ да прекину порочну праксу запоседања храмова и батинања верника УПЦ. Могао би да заустави наменске бујице увреда, клевете и злобе усмерене против наше Цркве. Међутим, он то ниједном није учинио.

Природно је да у насталим околностима његов долазак не може изазвати одобравање од стране милиона верника наше Цркве. То се може упоредити са ситуацијом као да је у Украјину планирао да допутује римски папа почетком 90-их година прошлог века кад су унијати свакодневно и свуда запоседали наше православне храмове у Лавову, Ивано-Франковску, Луцку и Тернопољу (на територији западне Украјине). Каква би могла бити реакција верника који су пострадали у овим запоседањима и остали на улици ван зидна храмова који су им одузети, а које су градили они сами, њихови дедови и прадедови? Наравно, негативна. Како је било 90-их година, тако је и сад.

Ето какво расположење у вези с посетом патријарха Вартоломеја изазвано његовим поступцима у Украјини преовладава међу нашом паством. Ипак, надамо се да ће поглавар Цариградске Цркве, пажљиво проучивши реалну, а не виртуелну ситуацију у Украјини, донети мудру одлуку да не би заоштравао постојеће проблеме у верском животу наше земље.

ПОМОЗИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"

НЕКА БИ ВАМ ГОСПОД УЗВРАТИО ИЗОБИЉЕМ СВОЈИХ ДАРОВА! 

Извор: "Православие.ру"