Поштовани, Са великим одобравањем прочитао сам текст иконописца Стефана Вујичића 14. септембра 2021. на Борби за веру (овде:). Врло сам узнемирен упадом новотарства у начин писања икона. Те нове «иконе» не делују нимало узвишено, заправо одбојне су за сваку душу одгојену на канонском стилу иконописања.
Зато је било време да се неко о томе огласи и захваљујем се г. Вујичићу што је то учинио. Још бих додао да се ове нове, готово скаредне «иконе» појављују тамо где им је најмање место, у манастиру поред Јасеновца и у Пребиловцима, дакле на местима великог страдања где би требало да буде највише озбиљности и трезвености у свему. Поред „фреске“ у Јасеновцу, коју је г. Вујичић прокоментарисао, ево и лакрдијашког фрескописања у Пребиловцима: Умесно је поставити питање како је дошло до тога да се храмови посвећени најужаснијим српским стратиштима украшавају оваквим, нанеумеснијим, стилом иконописања- ("Фрескопис" у Пребиловцима урадио је грчки новотарац свештеник Стаматис Склирис. Склирис, иначе, није признат у Грчкој, али су му српски новотарци широм отворили врата наших храмова за његов богохулни и светогрдни "фрескопис", нарочито у епархијама пожаревачко-браничевској и херцеговачко-приморској - нап. "Борба за веру"). Срдачно Стефан Каргановић ПОМОЗИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ"
НЕКА БИ ВАМ ГОСПОД УЗВРАТИО ИЗОБИЉЕМ СВОЈИХ ДАРОВА! |