Ово је празник велики, празник који многи хоће да заобиђу, прескоче, оћуте или у најмању руку да га умање и унизе. Разлога за то они имају много. Свети Јасеновачки Мученици опомињу све њих сједињене у лажи вјерској, политичкој, људској да свијетлост и тама, да добро и зло, да Христос и велијар, да православни Патријарх и папа римски никад не могу бити заједно.

Зато њима Свети Јасеновачки Мученици не требају. Но како није могуће у потпуности уклонити злочин толиких размјера они раде на томе да број Светих Јасеновачких Мученика смање, да жртву и страдање Светих Јасеновачких Мученика прикажу другачијом него што јесте, да саме џелате прикрију. Да, све ове активности око Свети Јасеновачких Мученика, непријатељима Бога и људи, екуменистима и глобалистима, требају како би њихово зло могло лакше да продре у онај чисти дио православног словенског свијета. Будите увјерени, браћо Срби, да ће они, глобалисти и екуменисти, учинити све како би Свете Јасеновачке Мученике приказали као неку васељенску жртву. У том смислу очекујте да глобалисти и екуменисти Светим Јасеновачким Мученицима почну придодавати и сматрати и неке друге страдале, Роме, Јевреје, Хрвате све са намјером да од србске православне јасеновачке муке и жртве направе свесвјетску међународну жртву те да тако отворе могућност римском архијеретику, да се овим свесвјетским екуменистичким жртвама лакше поклони на његову путу ка покоравању православне Србије, а опет без великог замјерања усташама Хрватима, тој ватиканској оштрици на Балкану. Но због саме величине и жртве Јасеновачких Мученика то неће ићи лако. Али тражи се и наш удио!

Оци Цркве кажу да се  ми данашњи хришћани можемо уподобити светима првих времена само тако што ћемо сљедовати последњим светима нашег доба. А ко су ти посљедњи свети нашег доба, ако не Свети Јасеновачки Мученици и сви други Свети Србски Мученици и Новомученици двадесетог стољећа убијани маљевима, бацани у јаме, силовани и клани само зато што су православни! И управо нам они и њихова жртва тако јасно и недвосмислено указују ко је наш и Божји највећи непријатељ, који је лукаво ћутке посматрао, дакле и благословио,  даноноћно клање православних Срба широм Балкана. Немојте само рећи, ви лицемерни миротворци, да Рим и Ватикан, а самим тиме и Степинац, нису знали да њихови фратри са таквом ђавољом енергијом кољу србску нејач, силују србске жене и маљем убијају србске мужеве и то само зато јер су Срби  православни!

Стога, управо жртва Светих Јасеновачких Мученика јесте главни наш путоказ и брана било каквом приближавању римокатолика и православних. Уколико им својом вјером будемо слиједовали, Свети Јасеновачки Мученици и сви други мученици и новомученици србски биће наш мост ка Небу и уједно представљаће непремостиву брану западном антихристовом злу, невјерју и свејереси екуменизма. Поред свега, и онда, и сад и у све вијекове Свети Јасеновачки Мученици и сви Србски Новомученици јасно казују Истину о томе коме припада земља Далматинска, Личка, Кордунашка, Банијска, Славонска, Крајишка, Босанска и Херцеговачка, Црногорска и они ће кроз сва времена бити вјерни и вјечни показатељи и чувари те земље. Времена нам иду која указују више на времена страдања него на времена богословља, али зар истинско богословље није управо оно и није код оних који знају за шта живе и за Кога страдају. Истинско богословље није пуста наука што долази од празна срца и пусте душе, а надута ума. Истинско богословље јесте жива вјера  у живог Христа Бога, јесте жртва за брата свога, јесте љубав ка отаџбини својој. Истинско православно богословље много не мудрује и много не филозофира, оно просто каже:'Само ти дијете ради свој посао.' Истинско богословље које лежи у срцу проста србског вјерујућег човјека ће спасити свијет. То знају изваредно мрзитељи Христа, зато нас и мрзе јер смо ми 'мали' Срби Христови и као такви ми смо трун у њихову злу оку, ми смо савјест о њиховим нечистим намјерама и злим дјелима, ми смо живи свједок пред Богом живим о њиховим издајама Христа. Нека би молитвама Светих Јасеновачких Мученика остали до краја вјека савјест чиста православна. А за то, треба ће нам, у ова антихристова колебљива и немирна времена, управо мир Јасеновачких Мученика, њихова борбена тишина која је излуђивала сатанске кољаче чије зло је и сам ад потресло. То сатанско зло, треба правим именом назвати и Истином освјетлити јер само Истина ослобађа. А Истина јасно каже да то зло јесу усташе Хрвати, цвијеће сатанског Рима, који својим крвавим пиром и сам пакао посрамише. Истина казује да су Ватикан и папа духовни покровитељ усташког сатанског пира и да папа ни трепнуо није на плач србске дјеце, на јаук србских мајки и уздах србских мужева. Није папа трепнуо јер од кад је од Христа отпао и Ватикан и папа су цијелим својим бићем Сатани припали, а код Сатане за учињена злодјела нема ни жалости, ни осјећања, ни кајања. Никад! Стога Србима и Србији папа никад не треба, док нама и дјеци нашој треба истинско сјећање, дубоко промишљање и најприје и највише од срца чиста молитва Светим Јасеновачким Новомученицима.