Синод Београдске патријаршије, на свом заседању 31.8.2021. године, донео је акт (прилог 1.) којим се - на предлог епископа бачког Иринеја Буловића од 22. јула 2021. године – забрањује наступ свештенослужитељима на Интернету без претходног одобрења надлежног епископа.  Истовремено, епископима се препоручује да најпре „добро проуче духовне потенцијале оних којима дају благослов за јавни наступ...“

Патријарх Порфирије је одлуку Синода већ спровео у делo; јуче је разаслао акт свештенству митрополије београдско - карловачке (прилог 2.).

Шта ово практично значи?

Несумњиво је да ово значи заоштравање екуменистичко-новотарске диктатуре у Београдској патријаршији.

Но, кога ће ово првенствено погодити? Да ли правоверне?

Колико је нама познато, са те стране нема ни једног Интернет проповедника. Њих би се могла дотаћи само забрана наступа у јавности, која је такође актима предвиђена, па их надлежни епископ може тиранисати до миле му воље.

Међутим, новотарски епископат треба да буде свестан да ће свака забрана правоверном свештенству и свештеномонаштву за јавне наступе наићи на снажан отпор верног народа (у Србији).

Што се тиче Интернет наступа, ту - као што рекосмо - правоверних нема, али зато има сијасет новотараца. Мада су екуменци и новотарци људи који се Бога не боје и људи не стиде, ипак - рекло би се по овим актима - не могу да отрпе срамоту коју им наносе поједини новотарски "Јутјуб" проповедници.

 Ти заиста јесу „без духовног потенцијала“, без правог теолошког знања (окићени новотарским дипломама), чак и без адекватног интелектуалног капацитета и општег образовања... Једном речју, Синод схвата да су ови људи за њих брука и срамота.  Као пример, насвешћемо три таква случаја, о којима смо писали.

То су поп Предраг Поповић из епархије браничевске (овде: и овде:)

и калуђери

Рафаило Бољевић (овде: и овде:)

и Арсеније Јовановић из митрополије црногорско-приморске (овде: и овде: и овде:) (овај је, додуше, далеко образованији од прве двојице, који су аналфабете у Православљу и генерално полуписмени, али је тим пре опакији и отровнији у пропаганди јеретичких учења).

Синод је, дакле, констатовао оно о чему ми пишемо годинама (с тим што ми о томе пишемо са становишта одбране вере, а они одбране себе од срамоте) – да ови људи „често наносе велику штету општем духовном стању верног народа, намећући има своје личне интерпретације вере, догми и пастирски често упитних порука“.

У том смислу одлуку Синода, међутим, треба схватити као "збачен Курта да узјаши Мурта", па ће тако, претпостављамо, уместо пулуписмених новотарских нет - проповедника, наступити "тровачи" јачег калибра, попут, рецимо, Велибора Џомића, Саве Јањића, Зорана Ђуровића и сличних...

Следе акти: