Међурелигијски самит у Ватикану за животну средину. Реферат митрополита Илариона (са изврсним богословским освртом Редакције „Трость Скорописца»)

На скупу је потписана заједничка декларација, након чега су сачињени кратки извештаји папе римског, Константинопољског патријарха, надбискупа кентерберијског и других делегата.

 Маскирани учесници на тамној позадини имају помало злокобан изглед.

Између осталих гостију, самиту је присуствовао председавајући Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије митрополит волоколамски Иларион (Алфејев).

Испод је текст реферата митрополита Илариона преведен са енглеског на руски (а потом на српски у преводу „Борбе за веру“)  (видео запис, 53:40 - 55:50).

 _____________________

Реферат митрополита Илариона:

"Ваша светости и часни учесници данашњег Самита светских верских вођа!

У документу под назиивом „Став Руске православне цркве о актуелним проблемима екологије“, усвојеном на Архијерејском сабору 2013. године, каже се да наша „Црква сматра својом дужношћу да помогне укрепљењу у људима који припадају различитим друштвеним, етнокултурним, старосним и професионалним заједницама, осећај солидарне одговорности за очување Божије творевине и за подршку њиховом труду у том правцу."

Стога ћу са задовољством закључити процес дијалога и дискусије, који су претходнили данашњем самиту, потписивањем заједничког апела.

Нека тај апел буде нови почетак за наше заједнице и за цео свет. Свима нам је потребан такав почетак, посебно у погледу преображаја срца и покајања за сву штету Божанској творевини, која је већ учињена.

Треба запамтити да тренутна еколошка ситуација, између осталог, као разлог има жељу једних да живе на рачун других, као и за жељу за неправедним богаћењем.

Надам се да ће данашњи сусрет допринети дубокој промени срца, покајању и прихватању одговорности за садашњост и будућност нашег заједничког Дома.

Нека наш рад зарад очувања наше прелепе планете, уз Божију помоћ, буде одлучан и ефикасан.

Благодарим на пажњи.“

Осврт Редакције:

Овај кратки реферат митрополита Илариона садржи неколико нејасних места која захтевају појашњење.

Трећи пасус: Нека тај апел буде нови почетак за наше заједнице и за цео свет. Свима нам је потребан такав почетак.

Поставља се питање:

 НАШ ПОЧЕТАК, Алфа и Омега је наш Господ Исус Христос. О каквом „новом почетку“ се  овде говори?

Пети пасус: Надам се да ће данашњи сусрет допринети дубокој промени срца, покајању.

Питања:

- Коме ће бити принето покајање? Постоје религије у којима чак нема ни таквог појма, или се његово значење фундаментално разликује од православног.

- Ко је успоставио концепт таквог „греха“ - штете према животној средини?

- Каква је казна предвиђена за одсуство „покајања“?

- Како ће ово „покајање“ утицати на будућност човечанства? Или је то навикавање на „покајање“ пред сатаном?

- Ко би се тачно требао покајати? Челници и власници корпорација које наносе штету природи? Научници који су измислили пластику, детерџент за веш и бензин? Или обичан народ?

- Може ли се сутра поћи у цркву и принети покајање? Да ли ће примити покајање у џамији? А у синагоги? А у будистичком храму? Није јасно.

- А ако је неко атеиста, шта треба да уради? Или су атеисти ослобођени кривице? Или ће се само „верски лидери“ покајати?

- А содомити, ако не напусте свој грех, да ли ће њихово покајање бити прихваћено? Или сви треба само мислено да се покају, без храма и свештеника? Или треба ићи код папе римског?

- А за абортусе и наношење штете човечанству на глобалном нивоу, глобално покајање, колико ћемо чекати? Да ли се „верски лидери“ слажу по овом питању?

1:54 - 1:57 - сви учесници самита сипају земљу под маслину, први - папа, затим Вартоломеј, па остали.

Шта свима значи ова поновљена ритуална радња са маслином у саксији? Да ли је то нешто што уједињује све религије? То јест, за православног епископа Христос није једина од Бога послата Личност за уједињење свих народа у Његовој Цркви? Зашто епископ понавља исте радње као незнабошци и јеретици? Да ли то чини искрено верујући да је то исправно? Или се претвара да верује у „велико значење“ овог ритуала, плашећи се да каже, да сведочи истину пред паганима? Где су, дакле, хваљене изјаве о потреби сведочења истине усред екуменског покрета у Светском савету цркава? Где је стално обећано бдење са епископских амвона о чистоти православне вере? Нема будности. Постоје само празне декларације. Дела говоре о супротном... Или кукавичлук, или свесна издаја Христа и неверје, атеизам у дубини душе, одбацивање разлика међу верама, између истине и лажи.

2:05 - 2:07 - На крају видео записа самита, видимо кадрове где Свами Атмаприја-ананда, потпредседник за вере и мир у мисији Рамакришна, изговара мантру са звуком "ом". У складу са ведским наслеђем, верује се да је звук "ом" била прва манифестација још увек не јављеног Браме... Зашто нам је потребно ово кокетирање са силама таме?

А ако хоћемо озбиљно и поштено, онда морамо признати да се поново покушава да се обичан и недужан човек натера на покајање, обичног Руса, Американца, Африканца или неког другог Ивана. Док обични људи не наносе критичну штету животној средини. Ко је, ако не глобални банкарски и индустријски монополисти, приморао научнике и архитекте да у XX веку створе хемијску индустрију, металуршка постројења, нуклеарно оружје (и њихова отворена испитивања), нуклеарне електране (несреће у електранама у Чернобилу и Фукушими биће штетне дуго времена), термоелектране на угаљ и аутомобиле, а затим милион врста опасних материја? Судећи по признањима самих супербогатих људи на Земљи, они никако нису хришћани или будисти. Највероватније би пробуђење за покајањем правих криваца за штету природи требало доћи из синагоге. Али, да ли је рабин рекао нешто о покајању на овом самиту? Зато, драги хришћани, не журите да на себе прихватате комплекс кривице скројен негде на адреси текућег самита...

И уопште: ко их је њих поставио за вође? Чије интересе заступају? Какво је учешће руских православних хришћана у именовању „верског поглавара“ у име Руске православне цркве и грчких православних хришћана у именовању таквог „поглавара“ у име Константинопољске патријаршије? Никакво.

У Православљу не постоји нешто попут верског вође. Све су то самозванци који за себе мисле да су спасиоци човечанства и да ће се без њиховог учешћа цео свет срушити и нестати. Али разлог за несреће и зла која се дешавају у свету је потпуно другачији и он лежи у чињеници да су људи углавном, са изузетком релативно малог броја, одбили да прихвате Онога кога је Небески Отац послао да спасе и избави човечанство од силе греха, вечне смрти и ђавола, Господа нашега Исуса Христа, правог Месију, Који је обећан старозаветним пророцима и Кога су Јудеји, предвођени својим „верским вођама“, одбацили с мржњом и разапели на Крсту. Али. Крст је био тај Најсветији Жртвеник, на коме је Јагње Божије, које је прорекао пророк Исаија, принето за грехе целог света и умрло за нас и уместо нас на Крсту. А трећега дана Христос, Спаситељ наш, васкрсао је; Јављао се Својим ученицима четрдесет дана и више од 5000 људи, затим се узнео на небо, послао Духа Светога онима који верују у Њега, и поново ће доћи на Земљу у слави Оца Својега да суди живима и мртви и отпочеће бескрајно и благословено Царство Небеско за праведнике, односно покајане грешнике, и осуду непокајаних грешника у вечним мукама. Амин.

         Превод са руског и приређивање: „Борба за веру“

         Извор: „Трость Скорописца”