„Не бој се, мало стадо,

јер би воља Оца вашега да вам даде царство“

(Лк. 12, 32).

Гледам, браћо и сестре, већ у два наврата литије које су држане у Смедереву, па ми је мило. Да сам ближе, и ја бих тамо био. Верујте, сузе радоснице сам лио гледајући тај благочестиви народ: стари, млади, деца, мајке са бебама у колицима... Крстови, барјаци, заставе, побожне песме... Земаљска војска Савина и Честитога Кнеза!

Неки кажу: мало их је. Мало? А када је то Христових било више? Када то Божији, Христови нису били у мањини? Колико их је било у време Нојево? Па у време Авраамово и Лотово? А у време Вавилонске куле? Па кроз читаву старозаветну историју? Зар није био само један народ изабрани, а и у том народу вазда само шачица праведних? Па зар се и велики пророк Илија није жалио Богу да је остао сам? Зар Свети Пророк Јеремија није плакао на вратима Јерусалима због отпадништва народа својега? Шта су прорицали и благовестили Давид и Соломон и сви старозаветни пророци? Зашто их је Господ слао изабраном народу, а ко ли не да благовесте покајање отпалима? А у време Господа нашега Исуса Христа, колико је било праведника? Колико је људи пошло за Њим? А колико је било са Њим на Голготи? (Само четири особе! Само четири!) Када су то Божији мерени бројем? Шта је био голоруки и малобројнији јеврејски народ пред силом фараоновом? Шачица јада, рекло би се. Али, мишица Господња беше са Мојсијем и са њима!

А тек неколико простих галилејских рибара, са хромима, слепима, глувима и презренима онога доба, шта су били наспрам јеврејског народа, вођеног богопротивним фарисејима и садукејима? Шта су били наспрам читавог света? А шта је било на послетку? Та Дванаесторица, покајаних, облагодаћених Духом Светим у дан Педесетнице, покорише васцели свет на челу са Римским царством!

На жалост, мало наших људи је свесно каква је сила Часног крста, барјака и светих икона које се носе у литији. Нити би говорили да је људи у литији мало. Па са тим благочестивим народом су и Бог, и Анђели, и Светитељи... Па има ли веће силе од таквог скупа?! Ако хоћете баш, има ли и већег броја од тога броја? Али, већина то не види. Не види ту силну Небеску војску која иде са верним народом. Не види ни Архистратига Михаила и легионе његових непобедивих ангела са мачевима пламеним како закриљују литију. Ко год не верује да је тако, шта је нама до тога? Хоће ли њихово неверје веру Божију укинути?

А шта се дешава кад тај благочестиви народ прочита молитву покајања? И кад прочита молитву Часном Крсту? Дешава се оно што духовно слепи и глуви нити виде нити чују. Свемир се пролама, браћо Срби и сестре Српкиње! Небо се радује и пева скупа са Небеском Србијом, а ад се тресе!

Али, кажу неки, то су овце без пастира. Нема ни једног свештеника, ни једног пастира у тим литијама. То нису благословени скупови. Ах, то само тако мислите ви, необразаних срца и ушију, који се свагда противите Богу!  Ви који сте оглувели и ослепели од телевизије и медијских лажи. Јер да није тако, видели бисте духовног прародитеља нашег Саву на челу литије! Па зар мислите да Сава, који даноноћно клечи и плаче и моли се за род свој пред Престолом Божијим, зар мислите да он није са народом својим, који Слави Бога и његову икону носи? Али, да вас и подсетим на речи духовног горостаса нашега, Владике Николаја. На његове речи да се Сава не само моли Богу за Србе, него их и тужи. Да тужи, тужи све оне који псују Бога и Свеце Његове и који потонуше у калеж јереси и греха и пут његов и завете његове оставише! А можда ће да тужи и оне који се литијама изругују.

И ко је још у литији?

Ту су Лазар и Милош и сва славна косовска војска! Ту  су и сви благоверни цареви и царице наше! Ту су Анастасија, Милица, Јефимија, Ангелина, мати наша Параскева...  Ту су и ђакон Авакум и старац Вукашин из Клепаца... Ту је и Мученик патријарх Варнава и његова „Крвава литија“! Ту је и небројена војска Јасеновачких Мученика и свих Новомученика српских...

Па има ли већег и славнијег скупа?!

Него, нисам ја позван да свештеницима судим. Али, док читам шта је Свети Пророк Јеремија говорио недостојним пастирима, мене страх хвата. Не бих волео да сам у њиховој кожи:

„Тешко пастирима који потиру и размећу стадо паше моје, говори Господ. Зато овако вели Господ Бог Израиљев за пастире који пасу народ мој: ви разметнусте овце моје, и разагнасте их, и не обилазисте их; ево, ја ћу вас обићи за злоћу дјела ваших, говори Господ“ (Јер. 22,1-2).     

Чујете ли, браћо и сестре, Бог ће посетити зле пастире, што стадо Његово оставише вуцима грабљивцима и стадо Његово распудише! Судиће Онај, пред Чијом светлошћу и силом војске небеске у страху и трепету крилима очи своје закриљују! Онај пред Којим се Небо и Земља савијају као хаљина овештала! Брзо ће проћи овај живот. Нико не зна да ли ће и сутрашњи дан дочекати. А ни свету није још много година остало. И ти пастири, који нису пастири него најамници, не верују они, браћо моја, у Јеванђеље Христово. Јер када би веровали, поучили би се причом Христовом о богаташу који је сакупљао блага у житнице своје. И док се тапшао по стомаку, задригао од ждерања и пијанства, говорећи души својој : „Душо моја, једи, пиј и почивај, имаш блага за много година“ – Бог му је одговорио: „Безумниче, ову ноћ тражићу душу твоју од тебе, а то што си припремио чије ће бити?“

Тужно је било гледати, како народ Божији наизали на затворена врата порте и закључан храм. Тај исти народ који је ту цркву и подигао. Нису за ту цркву новац дали владика Игњатије и његови смедеревски попови. Чуо сам лично једног попа (не из Смедерева) кад каже народу: "Зар ви мислите да ћу ја да вам зидам цркву?" Нећеш да је зидаш, попе, а хоћеш да је пред народом и од народа закључаш?!

Градови и села, све нам је оскрнављено грехом. А то се литијама освештава. Шта је урадио богомудри грузијски патријарх када је почела корона? Послао је свештенике своје да кропе улице освештаном водицом. Епископи, свештеници и народ су кренули у литије. А где је и шта ради „српски“ патријарх? Где су српски епископи? Где је и шта ради пожаревачки Игњатије? Могао бих ја о њима да пишем надугачко и нашироко, али, доста је о томе већ писано на овом сајту, па нема потребе да и ја о томе сада пишем. Али,можда и хоћу, ако неприлике то буду захтевале.

Него, нисам ја ово ни писао због њих. Писао сам због милог ми народа који иде у литијама. Њима шаљем своје братске поздраве и  за њих уздижем своје молитве Богу. Њима хоћу да поручим да чувају литије од политизације, од убачених елемената, да им увек буду овако просијане Благодаћу Духа Светога.

И хоћу да им поручим оно што је свима Својима Христос Бог наш поручио:

„Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде царство“ (Лк. 12, 32).

 

Фотографије преузето са: https://hive.blog/hive-