О страху од заразе у храму

...Ето, видите, какво је било страдање за свете иконе. А видите како је данас. Данас се људи плаше. Гледам како народ целива иконе... икону целивајућу. Неки гледају како да пољубе тамо где није други пољубио. Неки целива рам. Страх. Па свештеници тако чине, па и неки владика, на жалост.

А ја се питам, да ли су они икада освештавали иконе? Постоји чин освештавања Часнога крста, који је, рецимо, на цркви, или овога који је на престолу. То је велико освећење. Онда имамо мањи чин освештавања напрсног крста, који се носи на грудима. Па имамо освећење икона Свете Тројице, па освештања икона Господа Христа, па чин освештавања икона Пресвете Богородице, па чин освештавања икона Светих, Светих Божијих Угодника. То су све различита читања. И кад све то прочиташ, кад слушаш шта се тамо говори, како човек после тога може уопште да помисли да не целива икону тамо где треба?!

О свештеничком благослову (благосиљању)

Исто тако је и са благословом свештеника. Благословом се даје Благодат. Зато се целива рука. А не из неке куртоазије. Ако неки свештеник не зна да благосиља, требао је то да научи. То се ради крстом – закрштавањем са десном руком и прстима сложеним у ИСХС. Правилно. Увек правилно. А не једном овако, другом онако. Увек сваком, православном хришћанину, ко тражи благослов треба му дати, ако за шта тражи. Да му да Бог Благодат Светога Духа, да би могао да врши Закон Божији, да би могао да се труди на спасењу душе своје, и да успе у томе. А како може човек да успе у томе (без благослова) то је немогуће. Без Бога се човек не може молити Богу, без Бога не можеш постити како треба, без Бога не можеш никакво добро чинити. Господ је рекао: без мене не можете чинити никакво добро.

Страх од болести и вакцине

Дакле, све то што се данас дешава, не треба да се плашимо. Јер, они који се плаше, и који се вакцинишу по други и трећи пут, нека схвате једну ствар: нека врате филм уназад и нека се сете када су се први пут уплашили. После су само додавили страх на страх, и страх на страх... и тако су постали играчка у рукама тамних сила. Играчка! Примиће они и четврту и пету и шесту и седму... Да ли ће примити? – то је питање. Каже ми један ту... официр један дошао једне недељу ту... и каже: „Ја сам се вакцинисао два пута. И војска“. „И мислим“, каже, „нећемо изгубити борбену моћ“. Рекао сам: „Ко буде жив“. Он ће ћутао. Ко буде жив неће изгубити борбену моћ. Значи, треба строго пазити...

Лек за вакцинисане

Шта је лек против таквог стања у коме су се нашли сад многи. Једини лек над лековима – нема другога лека – све што се то предлаже, то може да помогне унеколико... Лек је Свето Причешће. Покајање, исповест и Причешће. Али, истинско покајање, с намером да се више не прими ни једна вакцина. Да се више маска не ставља на лице. Да то буде исповедање Бога Живога. Христа Бога. Он ће да исцели. Не знам шта да су убацили у човеково тело. Нема шансе да ће остати то. Свето Причешће је Свелек. Нема ништа моћније од Светога Причешћа. Јер, то је само Тело и Крв Господа Исуса Христа. И мала честица је довољна. Довољна је. То је Његово Пречисто Тело. Он ће да учини то да човек буде потпуно исцељен. Али, за Свето Причешће се треба припремити. Прво вером Православном, поверењем у Живога Бога, покајањем за све своје грехе, тврдом решеношћу да се не греши никако и ни у чему више, да се Закон Божији поштује и испуњава, да се време употребљава, да се сви греси исповеде. Ако је човек вакцинисан, ја му не бих дао епитимију, ако је у истинском покајању. Да пости како треба недељу дана, све грехе да исповеди како треба, да буде са сузама, велико покајање то треба да буде, верујем да ће му то бити на спасење и исцељење – оздрављење душе и тела.

О тровању из ваздуха; шта је циљ тог сатанистичког подухвата

Видите како је било у четвртак, то је била игранка - што би рекли - без престанка. У ваздуху. На небу. Видели сте шта су нам радили. Да се свако увери да то није био обичан саобраћај авионски, него ванредан саобраћај авионски, са оним дугачким траговима. А шта се иза тога крије, није тешко закључити. Они чине што желе, а Бог је то допустио да би се ми пробудили да видимо с ким посла имамо. Њих нема много. То је група истомишљеника, која има моћ материјалну, која има план, да смање број људи на милијарду. То је њихова замисао. Они маштају о земаљском рају. Како може нормалан човек да схвати то. Како неко може у такву причу да поверује. Како се може стварати рај преко толико крви, преко толико жртава?! Како може нормалан човек да тако размишља?! То нешто није у реду у тим умовима! То је свесно служење сатани. Ми смо суочени са тим. А наш Бог, Он је Свемоћни Бог. Свети Пророк Мојсије је питао Господа: „Ко си ти, Господе?“, а Он му је рекао: „Ја сам Онај Који Јесам“. Значи Онај који је одувек, вазда, Беспочетни Почетак. Нема почетка. Он је Онај Који Јесте. Значи, све што је створено, било да дише или не дише, све је то Бог привео у биће. И све што је Бог створио беше добро. Тако пише у Библији. Све што је Бог створио то је добро. Видите како је небо сад плаво. Божије. А дођу уљези да га загаде, да га третирају, и тако... Бог има свој план. А Бог је ово допустио ради наших сагрешења, ради нашег окретања Богу, да схватимо да без Бога не можемо никако опстати у овоме свету. Значи, треба у Бога да се уздамо, и ништа друго. Вера и поуздање у Живога Бога, и онда ће бити све на свом месту.

Зашто се вакцинисани плаше невакцинисаних?

Људима који су под страховима, остаје само искрено покајање, иначе нема краја тој причи. Како они себи образлажу то – ако су они заштићени маском, вакцином или вакцинама..., ако су заштићени, зашто онда друге људе, који су око њих, терају да се вакцинишу?! Оне који се нису вакцинисали и који не носе маске. Зашто им они сметају? Та сметња није физичка, него мислено нешто није у реду ту. Духовно нешто није у реду. Чему та сметња? Зашто се плашиш, ако си заштићен вакцином? А ако ниси, шта онда глумиш?! Шта хоћеш?! То је несхватљиво како то нема расуђивања. То су људи школовани. Имате лекара који тако размишљају. Па где је ту расуђивање? – нема га. Чега се плашиш онда, ако верујеш да те је вакцина заштитила, зашто се плашиш од мене који немам вирусе, који немам ништа од тога?! Ти можда мислиш да имам. Али, ти си заштићен од тога, зашто се плашиш онда?

Од чега долазе страхови вакцинисаних, а од чега се једино треба бојати

Одакле тај страх? Од чега долази то? – Од злих духова долази то, од кога би другог. Од греха долази. То је то. Од греха неповерења према Богу. Од неверовања Богу. Од борбе против Бога. Ето, ту су страхови. То од греха долази. Наш страх може да буде само од Суда Божијег. Ништа више. Не треба да се плашимо смрти, него да се плашимо Суда Божијег, како ћемо и где ћемо поћи. Где поћи, ако би моја душа изашла из тела данас? Где ћу поћи? Ја се тога плашим, јер сматрам да нисам спреман за тај пут. За исход душе из тела. Отац Сава (Рукумијски) је пуно пута причао то... Каже, лежим у кревету и од ногу почиње да се повлачи... душа. Повлачи се од ногу, и иде, иде, иде... и дође довде... на уста се излази. То знајте добро. На уста се излази. Али, није био дошао тај час тада, и – каже – поново се врати, пуни све то... Од главе до пета... попуни се поново. Значи, није био дошао тај час. Али, кад дође тај час, онда нема шта. Неки се врате, па причају шта су тамо видели. Описују и рај и пакао што су тамо видели. Све то постоји, неверни Срби и невернице Српкиње! Све то постоји – и рај и пакао. Да. Они немају веру, а све то постоји. Како не би постојало. Погледајте васиону, све ово што видимо а Библија све то излаже како је ишло. То је истинита реч. Књига штампана на скоро свим језицима који постоје данас у свету. У великим тиражима. И опет не верују у реч Божију. Не верују. Или тумаче криво, како не треба. А ми имамо тумачење – тумаче апостолско, тумачење светоотачко... Значи, Бог Дух Свети је сишао на Апостоле, па после на њихове прејемнике, Свете Оце наше, и тако даље... Свети Оци Седмог Васељенског Сабора, они су се борили за иконе, за поштовање икона, за поштовање, уствари, Живога Бога. Његове моћи.

Крст је сила, Крст је слава, Крст је победа

 И да се не бринемо о томе шта нам ови раде. Они шта раде – раде. Наш је крст непобедив! Нема ништа јаче од крста. Схватите то. Рекао сам за Причешће, али је крст исто тако моћан: у Име Оца и Сина и Светога Духа. Амин. За утеху многима, Свети Владика Николај каже, ако се човек једанпут дневно прекрсти како треба, правилно, Бог га не оставља. Бог га не оставља. Јер, ни он није Бога оставио. Једанпут се дневно прекрстио како треба. А где тек ако имамо молитвено правило Светог Серафима Саровског – три „Оче наш“, три „Богородице Дјево“ и једном „Символа Вере“ – још си ближи Богу онда.

Држати стражу над собом; грехом се губи имунитет

Ако човек има стражу над собом, над својом душом, над својим мислима, па увек када дође погана нека мисао, ти реагујеш са „Господе, помилуј“ или „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешнога“, - то је борба за Христа, за Бога. И то Бог подржава. И тако ми онда добијамо плус, добијамо награду. Тако то иде. Борба је. Неки пут човек и пристане на неки грех, а после се каје, јер грехом се изгуби мир. Губи се имунитет тако. Зато се треба чувати греха, јер он човека одваја од Живога Бога. Тога се треба чувати.

Борба за Крст Часни и слободу златну

У име Оца и Сина и Светога Духа, да се три прста ставе на чело - у струк - десно раме – лево раме, да буде правилно, и немој онда да се секираш ни за отрове, ни за вирусе нити за било шта у животу. Крени дан са крстом часним, и бори се за слободу златну, а то значи – за слободу од греха. Значи крст је Христов, а слобода је – слобода од греха. И тако човек може да буде слободан, без брига... Господ је рекао: „Небо и земља ће проћи, а речи моје неће проћи“. И још је рекао: „Иштите најпре Царство Небеско и правде његове, а све ће вас се друго додати“.

Транскрипт беседе и избор извода наш - нап. "Борба за веру"