header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Прота Матеја Матејић: Православље и васкрсење Штампај Е-пошта
субота, 03 октобар 2009

Протојереј – ставрофор др Матеја Матејић

ПРАВОСЛАВЉЕ И ВАСКРСЕЊЕ

 И Рождество и Васкрсење Господа нашега Исуса Христа су непојмљиве тајне и догађаји космичког значаја. Међутим,  пажња западних хришћана је усмерена првенствено, ако не и искључиво, на један од њих: на Рождество. Овакав став потврђује чињеницу да рационалистичко и секуларизовано западно хришћанство боље разуме и лакше прихвата човечанство Исуса него божанство Христа.

 

Ово је даље посведочено начином како западни хришћани прослављају Божић и Ускрс. Бљесак и галама предбожићне сезоне нема паралелу у предускршњој сезони.  На Западу, а нарочито у Америци, недељама пре Божића празнично украшене улице, радње и куће одзвањају радосним звуцима божићних песама у којима се, међутим, пева о  Санта Клаусу, његовим јеленима и даровима које доноси, а не о Христу. Без обзира на то, тачно је да је предбожићна атмосфереа препуна радошћу и празничним расположењем.

Ништа слично томе се не запажа у ишчекивању Ускрса. Нема празничног расположења, нема украса по улицама и домовима, нема ничега што би указивало на припрему за прослављање Христовог Васкрсења.  На Велики Петак школе раде као и на сваки други петак.  Студенти на универзитетима и другим школама обично имају краћи или дужи распуст за Божић, али не и за Ускрс. Рекло би се да и сам друштвени систем и васпитне установе све чине да се Васкрсењу Христа посвети што мање пажње.

Што се тиче Православља, његова дубока свест о двострукој природи Господа Исуса Христа, божанској и човечанској, огледа се, поред осталог, и у начину на који оно прославља и Рождество и Васкрсење  Господа Исуса Христа. Космички значај оба ова догађаја, који су кључни за спасење људи, је потпуно схваћен и  оба се радосно  прослављају   у  црквама кроз црквена богослужења, као и у домовима и срцима православних верника.

Оба ова празника су верски празници и по својој суштини и по начину како се празнују. Рођењу Сина Божијег, које је сведочанство Његове љубави за род људски,  се православни хришћани радују као "почетку спасења",  а Васкрсење Христово се прославља као доказ Његовог Божанства,  као остварење искупљења рода људског, и  као победа живота над смрћу.

По начину како  православни хришћани прослављају Рождество и Васкрсење Христово, очевидно је да је Васкрсење Христово  срж православног богословља, учења о Христу, учења о Цркви, учења о спасењу, и  православне литургије.  Православна Црква, неоптерећена западњачким рационализмом и секуларизмом,  добија своју дубину и виталност од тајне Христовог Васкрсења. Њен мистицизам се храни и њено веровање у вечност Живота се потврђују необјашњивом тајном Васкрсења.

Православна Црква  обожава не Исуса лишеног божанства,  већ васкрслог Господа Исуса Христа. Ово се јасно показује и  садржином њених литургичких богослужења и богослужбеним песмама, чија је централна тема васкрсење Христово. То је такође означено и у поретку икона на иконостасу: Икона Христовог Васкрсења заузима централно место исто тако као што Васкрсење Христово заузима средишно место у веровању и учењу православне Цркве.

Овакво наглашавање Васкрсења Христовог изгледа да је одсутно у црквама западних хришћана. Недавно сам присуствовао скупу православних  свештеника који је одржан у просторијама језуитског дома близу  Акрона, Охајо. Унутрашњост капеле тога дома је била типична за римокатоличко богослужбено место. Тамо сам на зидовима капеле видео рељефе који су изображавали сцене Христовог страдања и агоније. Ти рељефи су вршили функцију сличну оној коју врше иконе у православним храмовима. Међутим, рељефи су изазивали сасвим различит утисак од онога који производе  православне иконе. Реалистички изображено човечанство Исуса Христа, Његово слабо тело покривено мрљама крви, и Његово лице изобличено од бола, изазивали су жалост и сажаљење за Исуса Христа, измучену особу која је клецала под тежином свога крста.  Да, изазивали су и бунт противу људске окрутности, али нису  инспирисале веру у Бога. Дуги ред ових рељефа се  завршава изображењем Христовог распећа а изобажења  Христовог  васкрсења нијебило.  Добија се  утисак као да се победа смрти  наглашава и прославља.

У тој римокатоличкој капели, исто тако као и у многим другим римокатоличким и протестантским  капелама, храмовима и катедралама, Распеће,  изображење распетог и мртвог Исуса, заузима централно место у унутрашњости њихових храмова и поимању њихових верника. Фјодор Достојевски помиње у свом роману "Идиот" очајање изазвано једном западњачком сликом на којој је  Христово скидање са крста приказано тако реалистички и на такав начин, да победа смрти изображена на тој  слици има погубан утисак на оне који ту слику гледају. А, као што је познато, "круцификс" (распеће) и "пиета" (сахрана Исуса Христа) заузимају најважније место у храмовима западних хришћана, а у њима нема изображења Христовог Васкрсења које би ублажило поразни ефекат произведен изображењем мртвог Исуса Христа. Није могуће отети се утиску да су у неправославним хришћанским храмовима сувише наглашени Христово страдање и смрт, а недовољно наглашени Његово Васкрсење и победа над смрћу.

Такође је тешко не увидети да је ова атмосфера у којој јсу толико много наглашени страдање, распеће, и погреб, а не Васкрсење Христа, погодно тло за теологију чије је најновије и наводно највеће достигнуће  прокламација "смрти Бога". "Бог је мртав" не би било могуће прогласити у православљу у коме  се Васкрсење Христа прославља као доказ пораза смрти. "Бог је мртав" је немогуће и несхватљиво  у православљу  чији је ускршњи поздрав  и непоколебива вера да: Христос воскресе !

"Бог је мртав" је скоро природна последица и закључак једне теологије  којој су распеће и погреб централни појмови. Насупрот таквој теологији, православно богословље је богословље Васкрсеења и ради тога оно је вера у  живога Бога који је без почетка и без краја.

Све ово не значи да православље не поклања пажњу страдалном и распетом Христу. Довољно је бити присутан на православним богослужењима, а нарочито на богослужењима која се врше у току страсне седмице, да се запази колико је православна Црква свесна страдалног и разапетог Христа. Његово страдање је живописно исказано у литургијским песмама, али оне увек садрже поруку наде о томе да Његово спаситељно страдање  неодложно води ка крајњој победи. Као илустрацију православног начина описивања Христових страдања на такав начин да се не проузрукују  безнадежност и очајање, наводимо стихиру која се пева за време богослужења на Велику Суботу:

Када си Ти, Бесмртни Животе, сишао у смрт,

онда си поразио смрт муњевитим бљеском свога

божанства. А када си подигао све мртве из доњега

света, све силе небеске су узвикивале гласно:

Христе Боже наш, Дародавче живота, слава Теби.

Нема ни страха ни опседнутости смрћу у овим стихирама, већ само чврста вера и неуздржана радост ради Христовог Васкрсења и Његове победе над смрћу. Православље схвата и проповеда истину по којој су распеће и страдање Господа Исуса Христа били само средства, а крајњи циљ је било васкрсење. Просвећени православним учењем и задахнути његовим духом, сваки православни верник схвата да је његов или њен хришћански задатак, најважнија брига"...да познам  Њега и силу васкрсенија Његова и заједницу Његовијех мука, да будем налик на смрт Његову, да бих како достигао у васкрсење мртвијех...(Филипљанима 3:10-11)

Обзиром на ово, разумљиво је да је код православних Ускрс, Васкрсење Христово, празник над празницима. Тај празник означава  почетак православне црквене године и богослужбеног круга. Он даје смисао животу, доноси наду, радост, и  код сваког православног верника поткрепљује веру у вечни живот.

Ниједан други верски празник се не прославља са таквом  огромном радошћу. На васкрсном јутрењу, које се обично служи одмах иза поноћи, светлост упаљених свећа, брујање звона и звуци радосних и победоносних ускршњих песама запљускују православне цркве, домове и срца православних верника. Држећи запаљене свеће православни хришћани почињу празновање Христовог Васкрсења идући у поворци око храма и певајући:

"Васкрсење Твоје, Христе Спасе,

анђели на небесима опевају;

удостоји и нас на земљи

да Те прослављамо чистим срцима.

Гласови верника се спајају са брујањем звона и  сви верници који присуствују  овом богослужењу доживљавају стварност Христовог васкрсења као да се догађа у том моменту. Затим, пошто су  у поворци  обишли око храма три пута, стојећи пред главним улазом храма, они учествују у објављивању свету вести о Христовом васкрсењу. Тама ноћи се расипа светлошћу упаљених свећа и пробија брујањем звона и појањем победоносне ускршње  песме:

Христос васкрсе из мртвих,

сатирући смрћу смрт,

и дарујући живот

онима који су у гробовима.

Одушевљење православних хришћана на дан Ускрса је свуда присутна. Ускршњим богослужбеним химнама се прославља Христово васкрсење и победа над смрћу: Изузетност овог празника се кроз химне наглашава:

Ово је дан Васкрсења,

да се озаримо, о народе!

Ово је Пасха,

Пасха Господња,

прелазак из смрти у живот

и са земље на небо

Христос Господ  је превео

нас који певамо песму победе!

Немогуће је за икога ко присуствује ускршњим богослужењима у православним храмовима да не осети радост слушајући ускршње песме. Врло је тешко отети се сугестивној  моћи дивних химни и остати хладан и  не узети учешћа у радости чији је узрок Васкрсење Христово. Човек се осећа као да би загрлио свакога, опростио свакоме, волео свакога. Сви присутни певају и свим бићем преживљавају оно што изражава следећа ускршња химна:

Ово је дан Васкрсења,

да будемо озарени за празник

и да загрлимо један другог.

Обратимо се са  браћо,

и онима који нас мрзе,

и ради Васкрсења

опростимо свима,

а онда запевајмо:

Христос воскресе из мртвих

сатирући смрћу смрт

и дарујући живот

онима који су у гробовима.

Ово одушевљење које се доживљава у прослављању Христовог Васкрсења има како богословски, тако исто и литургички значај. Оно потврђује православље као веру у којој је нагласак на вечности живота а не на суморности смрти. Као што је већ напоменуто,  Васкрсење Христово је централно у менталитету, богословљу, учењу о Христу, учењу о Цркви, учењу о спасењу, и у литургији православних хришћана. Заједно са Апостолом Павлом, православни хришћани објављују:

А ако се Христос проповиједа да устаде из мртвих,

како говоре неки међу  вама да нема васкрсенија

мртвих? И ако нема васкрсенија мртвих, то ни

Христос не уста. А ако Христос не уста, узалуд

дакле проповиједање наше, а узалуд и вјера ваша.

А налазимо се и лажни свједоци Божији што

свједочимо на Бога да васкрсе Христа, којега

не    васкрсе  кад   мртви не  устају. Јер ако мртви

не устају, ни Христос не уста. А ако Христос

не уста, узалуд вјера ваша: још сте у гријесима

својијем. Дакле и они који помријеше у Христу,

изгибоше. И ако се само у овом животу уздамо

у Христа, најнесрећнији смо од свију људи. Али

Христос уста из мртвијех, и би новина онима

који умријеше.

(Прва посланица Коринћанима 15:12-20)

На ово што проповеда Апостол Павле православни хришћани подсећају једни друге  поздравом Христос воскресе, којим се поздрављају од Ускрса до празника Вазнесења Господњег, и отпоздравом: Заиста је васкрсао. На то их подсећају химне које се поју на свакој литургији и на свим богослужењима. Знајући ово, мора се закључити да су православље и Васкрсење нераздвојни, незамисливи један без другог.  Ради тога сматрам да је на свом месту да завршим ово кратко размишљање о православљу и Васкрсењу овом поруком која се налази у једној од ускршњих стихира:

Очистимо своја чула

и сагледаћемо Христа

како блиста

у неприступачној светлости  Васкрсења

и чућемо га како јасно каже: радујте се ,

док ми певамо песму победе:

Нека се небеса радују

на пригодан начин

и нека земља буде задовољна,

и нека цео свет,

видљиви и невидљиви,

празнује празник,

јер је Христос,

наша вечна радост,

васкрсао!

                                                                          

Колумбус, Охајо              Протојереј-ставрофор др Матеја Матејић                                             

Последњи пут ажурирано ( субота, 03 октобар 2009 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 17 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.