header image
Уредништво: Тајни римокатолици у клиру Православне Цркве Штампај Е-пошта
уторак, 09 новембар 2021

 Да би читаоцима „Борбе за веру“ било јасније проватиканско настројење појединих православних првосвештеника, зашто се један (номинално) православни митрополит петља у спорове у Римокатоличкој „цркви“, и одакле таква блиског Ватикана и Америке (овде:), даћемо не тако давну историјску перспективу – са адекватним подацима - из које се види да иза стоји језуитска завера.

1959 Конгрес САД донео је закон који је био резултат сарадње власти САД и Римокатоличке цркве. Његов иницијатор био је професор језуитског универзитета у Вашинтону - Лев Добрански - Украјинац. У складу са тим законом сваке године у Америци обележавају у трећој недељи јула месеца Недељу поробљених народа" (Латвија, Украјина, Естонија, Белорусија, Поволожје, Казакија, Туркестан). Без обзира што је комунизам срушен Русију и даље сматрају непријатељем.

Украјина је у плановима претходног папе Бенедикта ХVI, дужна да пређе под пуну (испрва сакривену) контролу латина.  Политика Ватикана иде у неколико праваца, а циљ им је био један - интеграција православних и грко-католика у једну цркву ради каснијег сједињења са Римом.

Главну улогу у процесу одвајања украјинског дела Руске Цркве добио је Константинопољски патријарх. Данас Ватикан и константинопољски патријарх имају исту политику, у њој нема хришћанства и у основи те политике је - јеретички екуменизам.

Почетком 20 века при Папи Пију Х, у Ватикану је развијена идеја источног обреда" за коју су говорили да је то мост по ком ће Рим ући у Русију. Тај обред је допуштао следеће: примати у унију православне духовнике, који имају остати на својим местима у православним храмовима, који не морају помињати филиокве (римско изопачење Символа вере) и не морају помињати папу. Тражило се само једно - признање римског првосвештенства.

После фебруарске револуције, кад су се у Русији сложиле погодне прилике, у Риму је саздана Конгрегација за источну цркву, на чијем челу је био Бенедикт ХV, где су обједињењене све снаге католика источног обреда. Тада је у Риму отворен Источни институт (касније део Григоријанског универзитета) а у белгијском месту Шеветон почео је да делује римокатолички манастир Светог  Крста византијског обреда (са циљем припреме бенедиктанаца за прављење манастира у Русији). Тамо је остваривана тачна имитација Православне Литургије и црквеног живота. Те институције данас су главни центри за припрему теолога за Православни Исток.

Касније се идеја источног обреда допунила новом тактиком Ватикана - тајним римокатолицизмом (криптокатолицизмом) чији аутор је био француски језуит бискуп де Ербини. Циљ - гутање Православне Цркве римокатолицизмом уз најмање напоре. Начин: постављање на патријаршијски трон епископа, који је дао тајну заклетву Риму (прешао у римокатолицизам) са циљем даљег потписивања уније са Ватиканом.

Тактика криптокатолицизма и источног обреда крајње искусно се примењује данас у политици папе Фрање, као и његовог претходника папе Бенедикта ХVI, при ком римокатолицизам, избегавајући отворене конфликте и снажно спољње деловање, остварује постепеније и дубље продирање у Православни свет.

Делатности неких представника РПЦ  и СПЦ толико се не слажу са православним погледима и моралним нормама, да се и невољно намеће мисао о њиховој припадности тајним римокатолицима…

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

Последњи пут ажурирано ( среда, 10 новембар 2021 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 41 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.