header image
НАСЛОВНА СТРАНА
Духовни разговори, поуке и виђења старца Антонија о крају света (9) Штампај Е-пошта
уторак, 16 новембар 2021

 „Оче Антоније, - настављали су они, - али зар не постоје земље са различитим религијама. У тој истој Немачкој живе и католици и протестанти. А да не говоримо у Америци, где се број конфесија не може избројати“.

„Конфесија, - уморно је одговорио старац, - а колико је било тих ваших конфесија у многобожачком Риму?! Али су само православни Хришћани били прогањани! Не може вода из једног извора бити и чиста и прљава, она је или чиста или прљава. Резултат владавине отпалих хришћана, католика, у Кијеву је било постојање џамија, јеврејских синагога, пољских католичких цркава, само није било ниједног Православног храма! Што се чудите, а зар не знате за Спаситељеве речи о власнику дома? Може ли неко сам себе изгонити из храма? Могу ли слуге једног господара дозволити себи међусобну свађу? Једно је једно, а друго - друго. Православље је од другог Господара, и зато је омражено и прогоњено по целом свету.

Као што не могу постојати две истине, тако не може бити чак ни две религије. Истина је једна, и религија је једна. Заблуда, авај, има много. Али то су само заблуде, или ако се преведе на руски језик - грех! Они имају страног духа, страног Ономе, Коме се ми молимо, Коме се обраћамо, и Који јесте истински Творац и Сведржитељ. А све остало је противљење, сатанизам. Зашто се римски епископ сусреће са Јеврејима, поздравља их, каје се и моли их за опроштај за све невоље које им је учинио у току векова, зашто се залаже за муслимане, а православне гони? Дух Свети је Дух разобличавајући - Он је показатељ Истине. И Христос је за Њега рекао: „Доћиће и обличиће“. Управо тај Дух и разобличава све католичке лажи. ГДЕ ЈЕ МЕСТО ЧОВЕКУ КОЈИ ЈЕ УМИСЛИО ДА АКО ПАПА ДОНЕСЕ ПРЕСУДУ КОЈА СЕ НЕ СЛАЖЕ СА БОЖИЈИМ СУДОМ, ОНДА ПОСЛЕДЊИ ТРЕБА ДА БУДЕ ИЗМЕЊЕН У КОРИСТ МИШЉЕЊА РИМСКОГ ЕПИСКОПА. Чини се да само тако звучи?! Ви сте посланици? Ево, НЕКА САМО ЈЕДАН ОД ВАС КАЖЕ ПРЕД СВОЈИМ БИРАЧИМА ДА ЈЕ ОН, БУДУЋИ СМРТНИ ЧОВЕК, НЕПОГРЕШИВ КАО БОГ, И ДА МОЖЕ ДА РАДИ СВЕ ШТО БОГ РАДИ. Куда вас драги моји воде - у савет или у „петнаестицу“?!“

Присутни су последње фразе оца Антонија примили као доказ са примесом доброг хумора и милостиво се осмехнули.

„Ево ви се смејете, а ја нисам све ово испричао шале ради - стар сам већ да бих се шалио. Главно сте пропустили: ови опуси показују сву дубину католичког пада, степен њихове отпадије од Божијег Закона. Шта причати о тамо неком Христовом учењу - сличне фантазије нису имали ни гордошћу обузети многобожачки владари: египатски фараони и древни римски цареви. И зато је страшно то сво изопачивање које чини Рим. Разуман човек може једноставније да схвати све те секташе - сами себе називају протестантима, противницима. А отац сваког противљења је један - сатана, први протестант и „борац за слободу“.

Мало ко од власти у Русији је схватио опасност од духовне изопачености од стране католичанства - Москва је далеко, а Петербург још даље. Код нас су у битку одлазили појединци, слични Кијевским јунацима. Али они су побеђивали у својим биткама само тамо, у старинским причама, а у животу, авај, ретко. Благочестиви велики кнез Андреј Богољубски се мудро борио са жидовским насиљем у трговини, са зеленашењем, којим је потчињен руски народ - кнеза су убили. Колико је само напора уложио страшни цар Јован Васиљевич против насиља Пољака и опољаћених Руса из западних делова државе. Сви Романови пре Петра а после смутног времена су стражили, штитећи народ од католичког утицаја. Петар Аркадијевич је схватио све проблеме контаката православних са католицима, који су чак покушавали да одвоје од Русије западне и југозападне опољаћене делове земље - и он је убијен. Страдалник почива на светој земљи Печерске лавре, мир духу његовом“.

Старац се прекрстио.

„А ви браћо шта мислите, - проговорио је отац Антоније, - да ли је време бољшевичке власти које је трајало сто година раздвојило нас словенски православни народ?“

„Наравно, оче, - одговарали су гости не очекујући тако једноставно питање, - наравно, народ се искварио“.

Један од придошлица, иначе бивши секретар горкома, се представио и почео да наводи цифре које очигледно доказују сву погубност совјетске власти. Ту је било и података о употреби алкохолних напитака пре и после 1917-е, и о животном стандарду, о количини откупљених јаја, сира, меса и сл. по глави становника у Руској царевини. Било је података о свему па чак и о стотине хиљада аршина платна и цица, који су набављени за државу.

Ја сам слушао са великим интересовањем - много тога ми је било апсолутно непознато и у потпуности је мењало мој поглед на монархијску Русију. Наравно, ја сам морао да читам мемоаре Вите, Суворина, и многих других савременика последњег цара, али су подаци које је износио бивши секретар горкома имали велики утицај на мене!

„Добро, ви пријатељи само причате о телу, а хајде да причамо о души, - одговорио је старац. - Мање од сто година је било потребно да се разори велика империја, Трећи Рим. А католици су четристотине година владали западним и југозападним земљама Свете Русије! Ево, ви све говорите о могућности заједничког живота, али цеви за пијаћу воду, и опростите, за канализацију никоме не пада на памет да споји! Веома стара руска пословица, за коју нико не зна колико је стара, говори о капи жучи у чаши меда. Кап! А данас је супртоно - покатоличена жуч је размера меда а тешко да се може наћи кап истинског православног исповедања. Четристотине година су их учили једноме, васпитавали у духу Рима, а сада они на исконски православним територијама покушавају да уче људе томе страном које су примали са мајчиним млеком. Шта добро нам могу донети покатоличени и искварени људи?! Одатле и настају духовне невоље. Зато су њхови храмови празни јер православна душа осећа страни дух. Али је главно то да они не могу бити духовна заштита пастви, Православљу, Правоверју, јер нису правоверни. Један апостол Јован је цео Исток подржавао својом вером. Ириније Лионски је чак успео Запад да за неко време утврди у вери и истини, коју је упијао од светог Поликарпа, епископа Смирнског, ученика Јована Богослова. Зашто је данас наступио сатански пир, бал обешћашћивања и духа, и тела?!

Од тога, да су чисту живу воду Православља, којом су наши преци утољавали духовну жеђ, дошло се до прљања страним учењима. И уопште доносе духовни отров и њиме поје људе, у прошлости - православне, а данас оне који су постали Ивани, који се не сећају своје лозе. Почело се са бријањем браде, огољењем мушког лица, а завршиће се потпуном баханалијом по примеру древних многобожаца. А ви кажете - католици!“

Посетиоци су ћутке седели. Чини се да су их неке старчеве речи приморале да се замисле.

„Значи, нема излаза?“ - упитао је посетилац, који је себе назвао бившим секретаром горкома, - Православни и католици се никада неће ујединити?“

 „Како, - одговорио је отац Антоније, - када се скоро већ сви уједњују. Том скупу ће привући и оне који себе називају православним, али који уопште не следе црквене одредбе“.

„Опростите, али ја то схватам као крај?“ - упитао је најмлађи од слушалаца.

„Да не,- замишљено је одговорио отац Антоније, - пред крајем смо, али још није крај. Пре би се рекло да је то почетак. Почетак неповрата, и почеће одбројавање времена. А ако то и назовемо крајем, онда је то крај обичног светског поретка“.

Придошлице су приметивши старчев умор, учтиво му захвалили за разговор и почели да се опраштају. Добивши благослов за пут и савет да се баве спасењем, а не политиком, они су отишли. На крају, истина, један од посетиоца није издржао и покушао је поново да започне разговор о уједињењу католика и православних. Али његови сапутници су га одвукли.

Ја нисам издржао и прокоментарисао сам посету руководеће господе: „Ето видите оче, можда они и нису узалуд седели, нешто су и запамтили“.

„Запамтили, како да не запамте. Само шта?! - одговорио је отац Антоније. - Нису стекли ништа мање утисака него што дете добије у зоолошком врту. Данас ће их поделити са породицом, сутра са - управом, а затим ће доћи ред на познанике, а унијатска парохија ће у сваком случају бити отворена“. Авај, старац је био у праву, ускоро је регистровано неколико унијатских, грко-католичких парафина...

 

 Духовни разговори, поуке и виђења старца Антонија о крају света (8)

Духовни разговори, поуке и виђења старца Антонија о крају света (7)

Духовни разговори, поуке и виђења старца Антонија о крају света (6)

 Духовни разговори, поуке и виђења старца Антонија о крају света (5)

Духовни разговори, поуке и виђења старца Антонија о крају света (4)

 Духовни разговори, поуке и виђења старца Антонија о крају света (3)

 Духовни разговори, поуке и виђења старца Антонија о крају света (2) 

Духовни разговори, поуке и виђења старца Антонија о крају света(1)

 

Да ли вам се допао овај прилог? „Борба за веру“ је непрофитни православни медијски ресурс који мисионари Истину Православља и нуди бесплатну информативну услугу, која постоји само захваљујући донацијама својих читалаца.
Хвала вам на подршци и од Бога вам изобиље Његових дарова! 

Последњи пут ажурирано ( среда, 01 март 2023 )
 
< Претходно   Следеће >

Србска Православна Црква

Serbian Orthodox Church

УВОДНА РЕЧСАОПШТЕЊАКОНТАКТПРЕТРАГА
Тренутно је 17 гостију на вези
ОБАВЕШТЕЊА
ПОДРЖИТЕ РАД "БОРБЕ ЗА ВЕРУ

 

"Тешко је замислити хришћанина да под оваквом претњом може бити неутралан, а два пута теже замислити православног Србина, да може стајати по страни и безучасно посматрати борбу између крстоносаца и крстоломаца. Бити неутралан,  није одлика српског народа".
Свети Владика Николај


© www.borbazaveru.info. Сва права задржана.